30. април 2025. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са амбасадором Киретом Илиоским, директором Директората за мултилатералне односе у Министарству иностраних послова и спољне трговине Републике Северне Македоније

Амбасадорка Јовановић састала се данас са амбасадором Киретом Илиоским, директором Директората за мултилатералне односе у Министарству иностраних послова и спољне трговине Републике Северне Македоније.

У садржајном и отвореном разговору, било је речи о сарадњи две државе у оквиру међународних организација и мултилатералних форума, као и о различитим аспектима билатералне сарадње, која је на изузетно високом нивоу.
 

25. април 2025. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са државним секретаром у Министарству унутрашњих послова Републике Северне Македоније Сашом Петрушевским

Амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић реализовала је сусрет са државним секретаром у Министарству унутрашњих послова Републике Северне Македоније, г. Сашом Петрушевским.

Том приликом, у срдачној и конструктивној атмосфери, заједнички је констатован висок ниво билатералних односа између две државе, са посебним акцентом на континуирани дијалог и плодоносну сарадњу у области унутрашњих послова. С тим у вези, посебно је истакнута обострана посвећеност даљем унапређењу сарадње у свим областима од заједничког интереса, посебно у сфери борбе против организованог криминала, илегалних миграција и тероризма.

Састанак је био прилика и за размену мишљења о наставку блиске сарадње ресорних министарстава, с посебним акцентом на активности у вези са финализацијом текста Споразума о успостављању заједничких контрола на граничним прелазима за међународни друмски саобраћај  Прешево–Табановце, који ће представљати важан корак ка олакшавању промета путника и роба.

Такође, током предметног сусрета, подвучена је важност сарадње и у оквиру регионалних иницијатива и организација, које доприносе унапређењу стабилности и безбедности региона.

Државни секретар Петрушевски је током разговора изразио захвалност Републици Србији на правовременој и искреној подршци пруженој након трагичне несреће која се у марту ове године догодила у Кочанима, као и на прихвату и лечењу дела повређених у здравственим установама у Србији.

Позив за доделу стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2025/2026. годину

Министарство просвете је, у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“, расписало Конкурс за доделу стипендија за школску 2025/2026. годину.

Наведеним Пројектом стипендирају се припадници српске националне заједнице из земаља у региону у школској 2024/2025. години за упис на високошколске установе у Републици Србији у школској 2025/2026. години.

Стипендија у оквиру Пројекта стипендирања припадника српске националне заједнице из држава у региону које су обухваћене Пројектом обухвата:

• бесплатно школовање на основним академским и струковним студијама, интегрисаним академским студијама, специјалистичким струковним студијама, мастер академским и струковним студијама, специјалистичким академским студијама или докторским студијама
• стипендију у износу од 18.000,00 динара месечно;
• бесплатну услугу смештаја у установама студентског стандарда стипендистима који су примљени у установу студентског стандарда по основу редовног конкурса за пријем студената у установе студентског стандарда, односно бесплатну услугу смештаја у установама студентског стандарда у складу са расположивим додатним капацитетима установа студентског стандарда за смештај стипендиста на Пројекту, односно износ од 14.328,00 динара стипендистима којима због ограничених капацитета установа студентског стандарда не може да се обезбеди смештај у установама студентског стандарда;
• бесплатну услугу исхране у установама студентског стандарда;
• обавезно здравствено осигурање за стипендисте до 26-те године старости, односно добровољно здравствено осигурање за стипендисте старије од 26 година старости;
• Законом о републичким административним таксама, бр. 37, прописано је да таксу за привремени боравак не плаћају страни држављани који као стипендисти Владе бораве у Републици Србији по основу школовања или студирања, али нису ослобођени плаћања додатних такси које су неопходне приликом решавања захтева за привремени боравак (административне таксе за поднесак (400 дин.), издавање дозволе за привремени боравак (2.040 дин.) и обрасца дозволе за привремени боравак странца (1.788 дин.));
• бесплатно признавање средњошколских диплома;
• бесплатно признавање високошколских диплома.

Право учешћа имају припадници српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Северној Македонији, Румунији, Републици Албанији и Мађарској.

Неопходно је да заинтересовани кандидати попуне пријавни формулар на ЛИНКУ, а оверене копије оригиналне документације, заједно са потписаним пријавним формуларом, доставе Амбасади Републике Србије у Скопљу.

Рок за достављање пријавних формулара са пратећом документацијом је 11. мај 2025. године на адресу Амбасаде Републике Србије у Скопљу, улица Питу Гули 8.

Детаљне информације о Конкурсу, условима пријаве, као и Пријавни формулар можете преузети са сајта Министарства просвете Републике Србије https://prosveta.gov.rs/ 

07. април 2025. године

Амбасадорка Јовановић положила цвеће на споменик пилотима Краљевине Југославије у Куманову

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, Њ.Е. Невена Јовановић, положила је у Куманову венац на споменик пилотима Петог ловачког пука Војске Краљевине Југославије, који су 06. априла 1941. године дали своје животе за одбрану отаџбине од окупатора. Припадници Петог ловачког пука, стационирани на аеродрому Аџи Тепе надомак Куманова, први су на себе примили напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, који је претходио бомбардовању Београда.

Приликом обраћања окупљенима, одавајући почаст нашим славним прецима, амбасадорка Јовановић је истакла да њихова жртва не представља само знак војничке храбрости, већ и трајни симбол слободе и вечни темељ културе сећања, коју смо као народ и држава дужни да на исправан начин негујемо и за будуће генерације.

Расписани конкурси за суфинансирање пројеката дијаспоре и Срба у региону
 

Обавештавамо да је министар спољних послова Марко Ђурић донео две одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката организација и удружења дијаспоре и Срба у региону за област - школе у иностранству и област - манифестације у иностранству.

Конкурси ће бити отворени од 25. марта 2025. године од 08 часова до 04. априла 2025. године до 14 часова. 

Увид у документацију за оба расписана конкурса за суфинансирање пројеката можете остварити на следећим линовима: 

https://www.mfa.gov.rs/

https://dijaspora.gov.rs/konkursi/

Пријављивање је искључиво путем онлине апликације која је доступна на следећем линку:

https://konkursi.dijaspora.gov.rs/

25. март 2025. године

Саопштење Амбасаде Републике Србије у Скопљу поводом изјава потпредседника Владе Републике Северне Македоније задуженог за добро управљање, г. Арбена Фетаија

Амбасада Републике Србије у Скопљу изражава дубоку забринутост поводом јучерашње изјаве потпредседника Владе Републике Северне Македоније задуженог за добро управљање, г. Арбена Фетаија, у вези са 26. годишњицом оружаног напада НАТО снага на Савезну Републику Југославију, који је, између осталог, интерпретирао и као „историјски тренутак“ који је отворио „пут ка миру и стабилности у региону“ и „заустављању геноцида“.

Изјаве овакве садржине дубоко погађају осећања грађана Републике Србије, за које 24. март представља симбол великог страдања и почетак једног од најтрагичнијих периода у новијој историји наше земље и нашег народа. Током 78 дана непрекидног бомбардовања, животе је изгубило око 2.500 цивила, међу којима је било више десетина деце, док је преко 6.000 људи рањено. Током агресије, разарани су мостови, болнице, школе, фабрике и културна добра, а многе породице изгубиле су своје најмилије, своје домове и осећај сигурности. Сећања на тадашње догађаје и страдање становништва дубоко су урезани у колективну свест нашег народа, а бол и последице тог периода живе су и данас. Управо зато, сваки покушај релативизације или позитивне интерпретације ових догађаја доживљава се као болно и непримерено понижавање жртава и њихових породица.

Такође, Амбасада подсећа да је војна интервенција НАТО, марта 1999. године, спроведена без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, те да као таква представља флагрантно кршење међународног јавног права и принципа на којима почива међународни правни поредак. Стога, сматрамо да наратив о предметном догађају, лишен потребне правне, али и моралне осетљивости, не доприноси изградњи узајамног поштовања у међудржавним односима.

Имајући у виду наведено, Амбасада Републике Србије у Скопљу изражава наду да ће убудуће бити узета у обзир сложеност оваквих тема приликом јавних наступа, али, што је још важније, бити показана доследност у поштовању међународноправних принципа, уместо њихове селективне примене и интерпретације.

Додатно, посебно нас забрињава олако и неутемељено коришћење језичких формулација и правних термина, попут израза „геноцид“, чија злоупотреба представља релативизацију појма и увреду за све истинске жртве тог најтежег облика злочина. Произвољна употреба овако озбиљних квалификација захтева посебну одговорност, утемељеност и обазривост, посебно у региону који је кроз своју историју преживео бројна страдања.

У том контексту, користимо ову прилику да још једном укажемо на бројчано стање и услове у којима живи српска заједница на Косову и Метохији, која се већ дужи временски период суочава са системским кршењем основних људских права, институционалним притиском, физичким нападима, уништавањем културне и верске баштине, па чак и скрнављењем гробних и споменичких места, све са циљем брисања трагова њиховог вековног присуства на овом простору.

Амбасада истиче да Република Србија и даље остаје посвећена неговању блиских и пријатељских односа са Републиком Северном Македонијом, као и очувању регионалне стабилности и сарадње, али да једнако томе задржава право да брани истину о сопственој историји, као и достојанство свог народа, бројчано најстрадалнијег на овом поднебљу током 20. века.

Отворена Канцеларија за сарадњу са дијаспором у Министарству здравља Републике Србије

Обавештавамо да је у Министарству здравља Републике Србије отворена Канцеларија за сарадњу са дијаспором намењена здравственим радницима који тренутно живе и раде у иностранству.

Циљ отварања ове канцеларије је институционална помоћ у добијању информација о могућностима сарадње, али и запошљавања потенцијалних повратника у здравственим институцијама Републике Србије.

Контакти Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља су:

☎️+381648811379
📧 dijaspora@zdravlje.gov.rs

25. фебруар 2025. године

Интервју амбасадорке Невене Јовановић за информативну емисију ''Видик'' 

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, Њ.Е. Невена Јовановић, дала је интервју за информативну емисију ''Видик'', која се на српском језику емитује на Македонској националној телевизији.

Током разговора, амбасадорка Јовановић је, између осталог, говорила и о приликама које се отварају пред нама услед актуелних промена на глобалном плану, изразивши уверење да ће Република Србија, захваљујући мудрој и одговорној политици највишег државног руководства, наставити да се креће стазом економског и друштвеног напретка, чак и у сложеним геополитичким околностима.

У том контексту, посебно је издвојила предстојећу организацију међународне специјализоване изложбе ''EXPO 2027'', која ће пружити изванредну прилику за промоцију Србије и региона на међународној сцени.

Током интервјуа, амбасадорка Јовановић је истакла значај који Република Србија придаје неговању односа са Републиком Северном Македонијом, које, како је истакла, карактеришу не само снажне културно-историјске везе већ и заједничка визија сигурне и перспективне будућности за све грађане.

12. фебруар 2025. године

Обележен Дан државности Србије и Дан Војске Србије

У присуству више од 350 званица, бројних гостију, председнице Републике Северне Македоније Њ. Е. гђе Гордане Сиљановске Давкове, министара у Влади Републике Северне Македоније, гувернера Народне банке, народних посланика у македонском Собрању, црквених великодостојника, чланова дипломатског и војног кора, градоначелника, представника пословних кругова, медија, спортиста, и представника српске заједнице у држави домаћина, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији организовала је свечани пријем поводом Дана државности Србије и Дана Војске Србије.

Након свечаног интонирања српске и македонске химне, у извођењу уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“, присутнима се видео-поруком обратио министар спољних послова Републике Србије, Њ. Е. г. Марко Ђурић, који је том приликом указао на значај 15. фебруара, празника Сретења - Дана државности Србије, који представља један од најзначајнијих датума у историјском, политичком, културном и верском календару наше земље. С тим у вези, подсетио је окупљене на важност догађаја, почетка Првог српског устанка 1804. године и доношења првог Устава Књажевства Србије (Сретењског устава) 1835. године, који су, управо на Сретење, пре два века поставили темеље нашој изградњи независне и модерне државе.

Окупљене је у својству домаћина, поздравила амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, Њ.Е. гђа Невена Јовановић, која је, осврнувши се на претходно обраћање српског шефа дипломатије, истакла да  Република Србија, полазећи управо од вредности и принципа слободе и правдољубивости, које су заоставштина наших предака, отаца модерне српске државе, данас одлучно и снажно гради своју будућност, убрзано се развија економски и технолошки, о чему сведочи и чињеница да је у протеклој години била друга најбрже растућа привреда у Европи. У том контексту, амбасадорка Јовановић је изразила посебно задовољство и понос због чињенице да ће Република Србија бити домаћин специјализоване светске изложбе ЕКСПО 2027, уједно искористивши прилику да позове присутне представнике иностраних држава да њихове земље узму учешће на овом престижном догађају.

Истовремено, Њ.Е. Невена Јовановић је подвукла да Република Србија, данас, када глобални мир и безбедност из часа у час бивају све више угрожени, остаје доследна својој политици војне неутралности и борби за очување сопственог територијалног интегритета и поштовање основних принципа међународног јавног права. У том контексту, амбасадорка Невена Јовановић је нагласила да Републикa Србија,  политиком коју спроводи државно руководство на челу са председником Александром Вучићем, недвосмислено остаје посвећена свом европском путу, тежећи пуноправном чланству у Европској унији као једном од својих главних стратешких циљева, истовремено негујући односе са традиционалним пријатељским земљама у свим деловима света.

Њ.Е. Невена Јовановић још једном је нагласила да Република Србија придаје велики значај односима са Републиком Северном Македонијом, као и да је Република Србија спремна да, заједничким снагама, настави са продубљивањем билатералних веза и добросуседске сарадње. Амбасадорка Јовановић  искористила је прилику да посебно захвали председници Републике Северне Македонје Гордани Сиљановској Давковој на присуству, што како је истакла, представља још једну потврду значаја и дубине наше сарадње и пријатељства, као и подстицај да заједно наставимо да развијамо билатералне односе и градимо боље друштво за грађане обе државе.

29. јануар 2025. године

Низом манифестација обележен Дан Светог Саве – школска слава и национални празник Срба у Северној Македонији

Низом манифестација и свечаности широм земље, којима су присуствовали и представници Амбасаде Републике Србије у Скопљу, обележен је Дан Светог Саве – школска слава и национални празник Срба у Северној Македонији.

Традиционално, централни догађај представљало је одржавање свечане Светосавске академије 27. јануара, којом је у здању Македонског народног театра у Скопљу, у друштву највиших црквених великодостојника Српске православне цркве и Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, високих државних званичника Републике Србије и Републике Северне Македоније, као и представника Црне Горе и Републике Српске, те великог броја наших сународника, обележен празник српског просветитеља и уједно национални празник српске заједнице у Северној Македонији.

Централној прослави Дана Светог Саве присуствовали су Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије, Његово Блаженство Митрополит скопски и Архиепископ охридски и македонски г. Стефан, министар одбране Братислав Гашић у својству изасланика председника Републике Србије, министар културе Никола Селаковић, председник Владе Републике Северне Македоније Христијан Мицкоски, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

Дан раније, свечана Светосавска академија одржана је и у Куманову, док је празник Светог Саве обележен и у више основних школа у Републици Северној Македонији, у којима се настава изучава и на српском језику. С тим у вези, представници Амбасаде су поводом школске славе, Савиндана, присуствовали приредбама уприличеним у ОШ „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану, као и у ОШ ''Свети Ћирило и Методије'' у Кучевишту, надомак Скопља.

24. јануар 2025. године

Амбасадорка Невена Јовановић са потпредседником Владе Републике Северне Македоније Иваном Стоилковићем присуствовала свечаности поводом Дана Светог Саве

Амбасадорка Невена Јовановић присуствовала је свечаности организованој у просторијама Министарства за односе међу заједницама, поводом обележавања Дана Светог Саве – националног празника српске заједнице у Републици Северној Македонији.

Заједно са потпредседником Владе Републике Северне Македоније и министром за односе међу заједницама, господином Иваном Стоилковићем,  амбасадорка Јовановић је поздравила присутне ученике основних школа „Браћа Рибар“ из Табановаца и „Светозар Марковић“ из Старог Нагоричана, у којима се настава изучава и на српском језику, честитала им празник српског просветитеља, и уједно искористила прилику да их подсети на неке од вредности које су дубоко утемељене у завештању Светога Саве, као што су братска љубав, слога и правдољубље.

Такође, амбасадорка Јовановић је присутним ђацима, којима су овом приликом уручени пригодни поклони, указала на важност неговања културе и традиције, као и националног идентитета, уз међусобно поштовање и уважавање, као темеља сваког здравог мултикултурног и мултиетничког друштва.

21. јануар 2025. године

Амбасадорка Невена Јовановић присуствовала годишњем пријему за представнике дипломатског-кора, организованом од стране председнице Републике Северне Македоније, Њ.Е. госпође Гордане Сиљановске Давкове

Амбасадорка Невена Јовановић присуствовала је традиционалном годишњем пријему за представнике дипломатског кора, чији је домаћин била председница Републике Северне Македоније, Њ.Е. госпођа Гордана Сиљановска Давкова.

Током обраћања окупљенима, македонска председница је, између осталог, говорила о значају и улози дипломатије као кључног алата за очување мира, стабилности и неговање дијалога, одговорностима Европске уније у оквиру процеса европских интеграција Западног Балкана, као и о потреби повратка на основне принципе међународног права и мирног решавања глобалних сукоба.

У кратком и срдачном разговору са амбасадорком Јовановић, председница Гордана Сиљановска Давкова упутила је поздраве председнику Републике Србије г. Александру Вучићу, уз срдачне жеље за мир и просперитет у 2025. години.

14. јануар 2025. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са генералним директором државног предузећа ''Македонске железнице – транспорт'' Дејаном Кошутићем

Амбасадорка Републике Србије, Њ. Е. Невена Јовановић, реализовала је сусрет са генералним директором државног предузећа ''Македонске железнице – транспорт'', господином Дејаном Кошутићем. У отвореном и конструктивном разговору, саговорници су разговарали о могућностима за остваривање интензивније сарадње и боље повезаности између Србије и Северне Македоније у области железничког саобраћаја.

Током сусрета, посебан акценат стављен је на значај изградње заједничких инфраструктурних пројеката у будућности, који би додатно унапредили регионално повезивање и поспешили привредни развој, са циљем максималног искоришћавања потенцијала железничког саобраћаја, како у теретном, тако и у путничком транспорту.

23. децембар 2024. године

Интервју амбасадорке Невене Јовановић за специјализовано новогодишње издање

магазина Економист – ''Свет у 2025-ој''

Амбасадорка Невена Јовановић дала је интервју за специјализовано новогодишње издање престижног листа Економист – ''Свет у 2025-ој'', штампано на македонском језику, а том приликом говорила је о изазовима и перспективама за Републику Србију, али и целокупан регион у надолазећој години.

Осврнувши се најпре на период за нама, испуњен бројним изазовима и променама на глобалном плану, амбасадорка Јовановић изразила је очекивање да ће Република Србија, упркос сложеним геополитичким околностима, у 2025. години наставити да корача стазом развоја, напретка, јачања међусобне сарадње и остварења визије о просперитетној и сигурној будућности за све грађане наше земље, али и читавог региона Западног Балкана. У том смислу, додала је да ће Република Србија настојати да очува позицију кредибилног међународног партнера на глобалној мапи света, бранећи своје виталне државне и националне интересе и гласно заговарајући поштовање основних принципа међународног права у веома нестабилном геополитичком окружењу.

Током интервјуа, амбасадорка Јовановић нагласила је да за нашу земљу посебно место заузима и наставак сарадње и зближавања са Републиком Северном Македонијом, са којом је продужен позитиван тренд јачања свеукупних билатералних односа, који се темеље не само на снажним културно-историјским везама, већ пре свега на заједничкој идеји о перспективној и сигурној будућности за све наше грађане. 

Амбасадорка Јовановић истакла је да Република Србија остаје чврсто посвећена свом путу ка европској будућности, дубоко верујући да је чланство у Европској унији један од кључних сегмената за наставак свеукупног економског и друштвеног развоја. У том контексту, додала је да наша земља остаје посвећена пројектима од стратешког и суштинског значаја за даљи напредак, због чега ће у наредном периоду посебан фокус наше пажње бити усмерен на организацију међународне специјализоване изложбе „EXPO 2027“, која ће представљати изузетну прилику за промоцију Србије, али и региона, на међународном плану.

17. децембар 2024. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са председницом Републике Северне Македоније Горданом Сиљановском Давковом

Амбасадорка Невена Јовановић сусрела се са председницом Републике Северне Македоније Горданом Сиљановском Давковом, којој је том приликом уручила оригинал позивног писма председника Републике Србије Александра Вучића за учешће на специјализованој Међународној изложби ''ЕКСПО 2027'', која ће се одржати у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Амбасадорка Јовановић је упознала председницу Сиљановску Давкову са даљим плановима Републике Србије на организацији овог изузетно значајног глобалног догађаја, који ће, поред Републике Србије, пружити прилику и целом региону да се на најрепрезентативнији начин представи светској јавности. С тим у вези, амбасадорка Јовановић је указала да ће током међународне специјализоване изложбе ''ЕКСПО 2027'', која ће се одржати под слоганом ''Играј за човечанство: спорт и музика за све'', Србија представљати својеврстан међународни културни и иновацијски хаб за милионе посетилаца из свих крајева света, што ће бити изванредна прилика за промоцију наше земље као атрактивне инвестиционе дестинације, али истовремено, отворити врата и нашим суседима, укључујући и нама посебно блиску Северну Македонију, да се светској јавности представе у најбољем светлу.

Председница Републике Северне Македоније Гордана Сиљановска Давкова захвалила је на урученом писму упућеном од стране председника Александра Вучића, искористивши прилику да још једном честита Србији на великом успеху и избору за домаћина ''ЕКСПО 2027'' у веома јакој конкуренцији држава. Уједно, препознала је позитивне аспекте манифестације и истакла да не види нити један разлог због којег би учешће Северне Македоније на овом међународном и веома престижном догађају изостало.

Током срдачног и конструктивног разговора, размотрене су и могућности за даље унапређење свеобухватних билатералних односа између Србије и Северне Македоније, посебно у домену економске сарадње, културне размене и инфраструктурних пројеката. Такође, размењена су мишљења о актуелним регионалним питањима од заједничког интереса, са посебним освртом на европску перспективу Западног Балкана. Амбасадорка Невена Јовановић пренела је председници Гордани Сиљановској Давковој позив председника Републике Србије Александра Вучића да у наредном периоду реализује званичну посету нашој земљи, што је македонска шефица државе са задовољством прихватила.

18. новембар 2024. године

Интервју амбасадорке Јовановић за видео портал СРБТЕЛ

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, Невена Јовановић, у интервјуу за видео портал СРБТЕЛ, a у оквиру документарног пројекта „Срби у региону“, оценила је да су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније на високом нивоу и да их карактеришу блиске историјске, културне, економске и друге везе, као и заједничка посвећеност изградњи просперитетне будућности.

Амбасадорка Јовановић је посебно истакла значај недавне посете премијера Србије Милоша Вучевића Северној Македонији, којом је потврђена намера обе стране за унапређењем билатералних односа, не само на политичком, већ и на културном, привредном и инфраструктурном плану. Указала и да ће у предстојећем периоду у фокусу бити реализација великих инфраструктурних пројеката, попут изградње железничке пруге на правцу Коридора 10 и гасног интерконектора, за који две државе већ потписале Меморандум о сарадњи.

На питање о положају Срба у Северној Македонији, амбасадорка Јовановић је нагласила да добри билатерални односи увек позитивно утичу на положај нашег народа који живи ван матице и поручила да Србија има поверење у институције Северне Македоније када је реч о заштити права српске мањине. Такође, нагласила да Република Србија на одговоран и систематичан начин води бригу о припадницима српског народа који живи у региону и дијаспори, и указала на значај очувања српског идентитета на овим просторима кроз реализацију заједничких пројеката у областима образовања, културе и других важних сегмената.

Амбасадорка Јовановић поручила је и да важан сегмент односа представља неговање културе сећања на наше славне претке, који су положили своје животе за освајање слободе на овим просторима, и да се у сарадњи две државе сваке године пригодним државним церемонијама обележавају сви важни датуми од изузетног значаја за нашу заједничку историју.

11. новембар 2024. године

Обележен Дан примирја у Првом светском рату

Амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић, као део државне делегације предвођене државним секретаром у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зораном Антићем, присуствовалa je свечаној церемонији полагања венаца на Српском војничком гробљу у Битољу, где је обележена 106. годишњица Дана примирја у Првом светском рату и одата почаст српским војницима који су положили своје животе за част и слободу отаџбине.

Обележавању Дана примирја у Првом светском рату присуствовали су и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници Собрања и Владе Републике Северне Македоније, градоначелник општине Битољ, чланови дипломатског и војног кора, представници политичких партија и удружења Срба у Северној Македонији, као и припадници удружења ратних ветерана и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Истога дана, венци су положени и на српским војничким гробљима у селима Бач, Живојно, Добровени и Скочивир, која се налазе у подножју планине Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан.

ОТВОРЕНА КЊИГА ЖАЛОСТИ

Са дубоком тугом и болом обавештавамо да је Влада Републике Србије прогласила 2. новембар 2024. године Даном жалости поводом трагично изгубљених живота у несрећи која се догодила  услед урушавања конструкције Железничке станице у Новом Саду.

Књига жалости биће отворена за јавност у просторијама Амбасаде Републике Србије у Скопљу на адреси Питу Гули 8 од 2. до 4. новембра 2024. године од 12.00 до 18.00 часова. 

25. октобар 2024. године

Промоција српског туризма у Северној Македонији

У сарадњи са Туристичком организацијом Србије у Скопљу је представљена богата туристичка понуда наше земље. Том приликом, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић поручила је да туристичка размена две земље из године у годину бележи континуирани раст, као и да су овакви догађаји одлична прилика за додатно унапређење сарадње у овој области.

Осим амбасадорке Јовановић, присутнима се обратила и директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић, као и саветник за туризам у Министарству за културу и туризам Северне Македоније Слободан Блажевски.

На пословним радионицама учествовале су туристичке организације Војводине, Ниша, Новог Пазара, Рашке, Сокобање, Чачка, Златибора, Врњачке Бање, као и 36 хотела и туристичких агенција из Србије, и чак 40 представника туристичке привреде из Северне Македоније.
 

24. октобар 2024. године

Отворен Конзулат Републике Србије са седиштем у Куманову, на челу са почасним конзулом

У присуству државних званичника Републике Србије и Републике Северне Македоније, представника Амбасаде Републике Србије у Скопљу на челу са амбасадорком Невеном Јовановић, представника локалних самоуправа, чланова дипломатског кора и великог броја грађана, свечано је отворен Конзулат Републике Србије у Републици Северној Македонији са седиштем у Куманову, на челу са почасним конзулом г. Владимиром Стајићем.

Том приликом, истакнут је значај отварања Конзулата на челу са почасним конзулом, као важног корака ка додатном приближавању Србије и Северне Македоније, уз оцену да овај догађај представља нови импулс у развоју међусобних односа, који су засновани на дубоким културним и историјским везама два народа.

Свечаном отварању Конзулата Републике Србије у Куманову на челу са почасним конзулом г. Владимиром Стајићем, присуствовали су и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије г. Немања Старовић, потпредседник Владе Републике Северне Македоније и министар за односе међу заједницама Иван Стоилковић, македонски министар културе и туризма Зоран Љутков и министар спорта Борко Ристовски, као и градоначелник Куманова Максим Димитриевски.

24. октобар 2024. године

Амбасадорка Јовановић на обележавању 112. годишњице Кумановске битке

Амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић, као део државне делегације предвођене министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, г. Немањом Старовићем, присуствовала је свечаној церемонији полагања венаца код споменика ''Победа'' на брду Зебрњак, где је обележена 112. годишњица славне Кумановске битке и одата почаст српским војницима који су положили своје животе у најзначајнијој бици Првог балканског рата.

Церемонија је реализована у складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја и ослободилачких ратова Србије.

07. октобар 2024. године

Амбасадорка Јовановић приредила пријем поводом посете премијера Вучевића

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић приредила је пријем у част председника Владе Републике Србије Милоша Вучевића, који је боравио у званичној посети Републици Северној Македонији.

Том приликом, премијер Вучевић се сусрео са представницима овдашње српске заједнице, члановима српских удружења, културно-уметничких друштва и политичких организација, као и са представницима српских фирми које послују у Северној Македонији.

Вучевић је, у обраћању присутнима, искористио прилику да позове на очување јединства српског народа, посебно у временима великих изазова са којима се читав свет суочава. Уједно, српски премијер је указао и на значај одржавања чврстих веза са матицом, у циљу неговања српског идентитета, културе и језика и захвалио је српској заједници у Северној Македонији што, једнако као и македонска заједница у Републици Србији, представља додатни мост у зближавању две државе. 

Пријему је присуствовао и потпредседник Владе Републике Северне Македоније и министар за односе међу заједницама Иван Стоилковић.

04. октобар 2024. године

Генерални секретар Козарев у радној посети Амбасади

Генерални секретар Министарства спољних послова Душан Козарев посетио је данас Скопље, где се радно састао са амбасадорком Невеном Јовановић и колективом српске амбасаде у Северној Македонији.

Том приликом, сагледано је функционисање Амбасаде Србије у Скопљу, а посебна пажња била је посвећена пружању конзуларних услуга.

Такође, размотрени су механизми за унапређење услова за живот и рад особља.

22. септембар 2024. 

Обележена 108. годишњица од Битке на Кајмакчалану

У складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, на славном Кајмакчалану, “Капији слободе”, у присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немање Старовића, министра одбране Братислава Гашића, амбасадорке Републике Србије у Републици Северној Македонији Невене Јовановић, представника Војске Србије, српских удружења и политичких организација из Републике Северне Македоније и региона, као и представника медија, обележена је 108. годишњица о Битке на Кајамакчалану.

Свечаним полагањем венаца одата је почаст нашим славним прецима, српским војницима који су септембра 1916.г, на овом месту, извојевали одсудну победу која је одредила даљи ток рата утабала пут за коначно ослобођење Србије.

Том приликом, окупљенима су се обратили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, као и министар одбране Братислав Гашић, који су подсетили на јунаштво Српске војске и надљудске напоре које су ови дивјунаци уложили за одбрану части и слободе отаџбине, указујући на нашу обавезу да чувамо дар слободе који су нам оставили преци и пренесемо га нашим потомцима и нараштајима који долазе иза нас.

21. септембар 2024.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе и 106. годишњица пробоја Солунског фронта на Српском војничком гробљу у Битољу

Свечаном церемонијом полагања венаца, у складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, у Битољу је обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе и 106. годишњица пробоја Солунског фронта.

У присуству амбасадорке Републике Србије у Скопљу Невене Јовановић, државног секретара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Зорана Антића, градоначелника Општине Битољ Тонија Коњановског, представника српских удружења и политичких организација из Републике Северне Македоније и региона, представника медија и бројних грађана, одата је почаст нашим славним прецима, победницима Првог светског рата, који почивају на Српском војничком гробљу у том граду.

17. септембар 2024. године

Амбасадорка Јовановић на Међународном књижевном фестивалу ''Про-за Балкан''

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић присуствовала је свечаном затварању и церемонији уручивања награда 12. издања Међународног књижевног фестивала ''Про-за Балкан''.

Овогодишњи лауреат и добитник престижне награде ''Прозарт'' је српски књижевник и директор Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.

15. септембар 2024. године

Свечано обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе у Амбасади Републике Србије у Скопљу

Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у просторијама Амбасаде Републике Србије у Скопљу одржан је свечани коктел, којем су присуствовали представници српских удружења и политичких организација из Северне Македоније, представници пословне заједнице, медија, као и многобројни гости и грађани.

Том приликом, обраћајући се окупљенима, амбасадорка Невена Јовановић истакла је симболику и значај овог празника, подсетивши на храброст и истрајност наших предака, који су тог 15. септембра 1918. године надљудским напорима у незадрживом јуришу коначно пробили Солунски фронт и тиме започели пут ка потпуном ослобођењу и уједињењу наше отаџбине. С тим у вези, амбасадорка Јовановић је нагласила да савремени изазови са којима се суочавају Република Србија и српски народ, јасно указују на то да нам је јединство потребније више него икада, те да је наша дужност према будућим поколењима да наставимо путем заједништва, баш као што су наши преци чинили у најтежим временима.

Амбасадорка Јовановић је позвала све присутне на саборност, као и да наставе да чувају свој национални идентитет, културу и језик, истичући да Република Србија остаје посвећена очувању виталних интереса српског народа. У том контексту, пренела је да ће  матица, имајући у виду нове, горуће изазове са којима се суочавамо, у наредном периоду још одлучније водити бригу о својим сународницима, где год се они налазили.

12. септембар 2024.

Састанак амбасадорке Јовановић са министром без портфеља, задуженим за интеграцију и имплементацију Стратегије за инклузију Рома

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић састала се са министром без портфеља у Влади Републике Северне Македоније задуженим за интеграцију и имплементацију Стратегије за инклузију Рома, Шабаном Салиуом.

Министар Салиу је представио амбасадорки Јовановић актуелне и будуће планове у оквиру свог ресора, а обе стране су изразиле спремност за сарадњу и развој заједничких пројеката између Србије и Северне Македоније, с посебним фокусом на инклузију Рома и обезбеђивање једнаких прилика за припаднике ромске заједнице у друштву.

5. септембар 2024. 

Састанак амбасадорке Јовановић са министарком енергетике, рударства и минералних сировина Северне Македоније

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић састала се са министарком енергетике, рударства и минералних сировина Републике Северне Македоније Сањом Божиновском, са којом је разговарала о потенцијалима за унапређење сарадње између две државе у оквиру енергетског сектора, са посебним акцентом на изградњу гасног интерконектора који би повезивао Србију и Северну Македонију.

Током састанка, разматрани су и други видови сарадње, који би између осталог подразумевали и размену стручњака, пружање техничке подршке, као и комуникацију између српских и македонских образовних институција у сфери енергетике. У том контексту, македонска страна је изразила жељу за реализацијом сусрета двоје ресорних министара, у циљу што скорије конкретизације предложених иницијатива.

03. септембар 2024. године

Амбасадорка Јовановић са градоначелником Куманова Димитриевским

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, састала се са градоначелником Општине Куманово, Максимом Димитриевским, са којим је разговарала о даљем унапређењу сарадње у различитим областима од заједничког интереса.

Током састанка, истакнута је традиционално добра сарадња Амбасаде Републике Србије у Скопљу и Општине Куманово, а разматране су и нове могућности за заједничке активности, с посебним фокусом на пројекте значајне за бројну српску заједницу која живи у овој општини.

2. септембар 2024. године

Амбасадорка Јовановић посетила ОШ „Карпош“ у селу Умин Дол

Поводом почетка нове школске године, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић посетила je Основну школу „Карпош“ у селу Умин Дол општина Куманово у којој наставу похађају и припадници српске заједнице и том приликом, у име Републике Србије, уручила симболичне поклоне малишанима који први пут седају у школске клупе.

Амбасадорка Јовановић, која је у посети школи боравила на позив директорке Тање Тодоровске и у друштву представника Oпштине Куманово, је ђацима пожелела пуно успеха у новој школској години и пренела им поздраве од другара из Србије, са позивом да посете Србију, у којој су увек добродошли и где ће се осећати као код куће.
 

26. август 2024. године

Амбасадорка Јовановић са заменицом министра за европска питања Викторијом Трајков

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се са заменицом министра за европска питања Републике Северне Македоније Викторијом Трајков.

У срдачном разговору изражена је спремност за наставак билатералне сарадње у области евроинтеграција, са посебним акцентом на прекограничну сарадњу у оквиру ИПА, као и размену искустава у приступном процесу.

Током сусрета, размењена су мишљења и ставови о регионалним питањима од значаја, указано на важност унапређења друштвено-економског развоја кроз регионалну сарадњу, те констатована неопходност неговања добросуседских односа, у функцији мира, безбедности и заједничке будућности Западног Балкана и његове европске
перспективе.

21. август 2024. године 

Одржано традиционално ''Српско вече'' у Охриду

Трећу годину у низу, у организацији Амбасаде Републике Србије у Скопљу, у оквиру чувеног музично-сценског фестивала ''Охридско лето'', одржано је сада већ традиционално ''Српско вече'', обележено изузетним концертом уважених солиста Народног позоришта у Београду – мецосопрана Љубице Вранеш и баса Драгољуба Бајића. У пратњи пијанисте Миливоја Вељића, српски уметници су под сводовима прелепе Цркве Свете Софије у Охриду очарали све присутне извођењем неких од најпознатијих арија светске оперске музичке сцене, као и композиција класичне музике 20. века, за које су добили громогласне аплаузе од стране одушевљене публике.

Међу бројним гостима, представницима дипломатског кора, локалних самоуправа, македонских културних институција, српских удружења у Северној Македонији, били су и потпредседник Владе Републике Северне Македоније Иван Стоилковић и министар културе и туризма Зоран Љутков.

Отварајући ''Српско вече'', амбасадорка Србије Невена Јовановић, истакла је да смо изузетно поносни што су током свих ових година бројне величине српске културе и уметности красиле позорницу ''Охридског лета'', остављајући свој траг на фестивалским бинама својим изузетним талентом, истовремено градећи нераскидиве македонско-српске везе и доприносећи промоцији културног и уметничког богатства на овом поднебљу.

Амбасадорка Јовановић је додала да Србија придаје велики значај својим односима са Северном Македонијом, те да смо спремни да наставимо да продубљујемо наше билатералне односе и да градимо везе које се заснивају на пријатељству и сарадњи, а да културно повезивање наших држава и народа представља посебно значајну спону у тим настојањима.

Пред сам почетак концерта, који је завредио посебну пажњу македонске публике и медија на овогодишњем, 64. издању фестивала ''Охридско лето'', амбасадорка Невена Јовановић доделила је посебну плакету гђи Наташи Поповић, директорки НУ ''Охридско лето'', за допринос промоцији српске уметности и културе у Северној Македонији и јачању културних веза између две државе.

31. јул 2024. године

Састанaк амбасадорке Јовановић са министром одбране Северне Македоније

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић састала се са министром одбране Републике Северне Македоније Владом Мисајловским.

У срдачном разговору изражена је спремност за даљи развој билатералне сарадње у сфери одбране са циљем очувања и јачања регионалне стабилности и безбедности. Размењени су ставови о потенцијалним модалитетима проширења цивилно-војне сарадње у области школовања, обука и стручног усавршавања који нам стоје на располагању.

Mинистар Мисајловски је искористио прилику да још једном захвали Републици Србији на помоћи у сузбијању пожара који су овог месеца погодили Северну Македонију.

30. јул 2024. године

Амбасадорка Јовановић са министром за дигиталну трансформацију Северне Македоније

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић састала се са министром за дигиталну транформацију Републике Северне Македоније Стефаном Андоновским.

Саговорници су разговарали о могућностима за унапређење сарадње у области дигитализације и информационих технологија између две државе.

Амбасадорка је понудила да Србија са македонском страном размени своја позитивна искуства и практична знања у овој сфери, у циљу унапређења транспарентности и ефикасности система јавне управе.

29. јул 2024. године

Састанак амбасадорке Јовановић са министром културе и туризма Северне Македоније

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић састала се са новим министром културе и туризма Републике Северне Македоније Зораном Љутковим.

Они су истакли  одличне односе у сфери културе између две пријатељске државе и нагласили значај што скоријег реципрочног отварања културно-информативних центара у Београду и Скопљу.

Саговорници су разговарали и о сарадњи у области туризма, који представља додатни мост у повезивању наших народа и држава.

Амбасадорка Јовановић је искористила прилику да упути позив министру Љуткову за “Српско вече”, које ће се одржати 18. августа ове године у оквиру фестивала “Охридско лето”, као и за присуство на Трећем међународном сајму вина „Винска визија Отвореног Балкана“, који ће се у новембру одржати у Београду.

17. јул 2024. године

Састанак амбасадорке Јовановић са министром унутрашњих послова Републике Северне Македоније

Амбасадорка Републике Србије у Северној Македонији Невена Јовановић састала се са министром унутрашњих послова Републике Северне Македоније Панчетом Тошковским са којим је имала конструктиван и садржајан разговор.

Том приликом, министар Тошковски изразио је велику захвалност Републици Србији поводом пружања помоћи у виду слања хеликоптера за гашење пожара, који тренутно букте на неколико локација у земљи, а овакав гест Србије протумачио је као још један доказ пријатељства између наших држава и народа.

Са наше стране још једном је потврђена спремност за пружање подршке Северној Македонији и њеним грађанима у овој кризној ситуацији.

Разговарано је и о могућностима за даље унапређивање сарадње у домену рада ресорних министарстава и обострано указано на важност солидарности и дијалога у суочавању са заједничким изазовима и претњама.

05. јул 2024. године

Амбасадорка Јовановић са министром иностраних послова и спољне трговине Републике Северне Македоније

Амбасадорка Невена Јовановић састала се са новим министром иностраних послова и спољне трговине Републике Северне Македоније Тимчом Муцунским.

Том приликом, изражена је обострана спремност за продубљивање сарадње у свим областима од заједничког интереса, са посебним акцентом на наставак повезивања у сфери привреде, културе и образовања.

Током разговора, размењена су мишљења и ставови о регионалним питањима од значаја, а с тим у вези, заједнички је констатована и неопходност неговања добросуседских односа, у функцији мира, безбедности и заједничке будућности Западног Балкана и његове европске перспективе.

1. јул 2024. године

Обележена годишњица Брегалничке битке у Другом балканском рату

Државним церемонијама на брду Каленица код Штипа, односно у селима Цера (општина Македонска Каменица) и Доње Карасларе (општина Велес), у присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немање Старовића, представника локалних самоуправа, српских борачких удружења и удружења Срба у Северној Македонији, обележена је 110. годишњица Брегалничке битке у Другом балканском рату и одата је почаст српским војницима страдалим на овом подручју у ратовима за ослобођење и уједињење отаџбине од 1912. до 1918. године.

Том приликом, министар Немања Старовић је подсетио окупљене на јунаштво наших предака, чију заоставшину данас чувамо, уједно нагласивши да се данас, након више од једног века, српски, али и други балкански народи налазе пред новим борбама, те само заједно кроз сарадњу и мир можемо да превазиђемо ове изазове.

Он је позвао окупљене да и даље негују сећање на Брегалничку битку која служи као вредна лекција новим нараштајима о див јунацима који су бранили част српског народа и државе.

На брду Каленица је 1928. године изграђена спомен костурница у којој су били смештени посмртни остаци 6.000 палих српских ратника у Брегалничкој бици, од укупно 16.500 колико их је страдало током борби. Нажалост, костурница је уништена од стране бугарских снага у Другом светском рату.

У спомен костурници у селу Цера похрањени су остаци више од 900 погинулих ратника у окршају на Говедаревом брду у завршним борбама Брегалничке битке током јула 1913. године.

Спомен капела са костурницом у селу Доње Карасларе завршена је 1929. године, у част више од 1.500 српских војника страдалих у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. године, чији посмртни остаци овде почивају.

28. јун 2024. године

Обележавање Видовдана у Северној Македонији

Поводом обележавања Видовдана и 635 година од Косовске битке, амбасадорка Невена Јовановић и представници Амбасаде Републике Србије у Северној Македонији присуствовали су парастосу палим косовским јунацима у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу, након чега је, у црквеној крипти, положен ловоров венац на спомен плочу српским војницима страдалим у Првом светском рату, чији посмртни остаци овде почивају.

Амбасадорка Јовановић изразила је захвалност припадницима српске заједнице у Северној Македонији на присуству поводом обележавања Видовдана, истакавши значај окупљања у знак сећања и одавања почасти нашим храбрим прецима страдалим у ратовима за слободу отаџбине.

У крипти цркве Светог Архангела Михаила у Скопљу сачувани су посмртни остаци око три хиљаде српских војника Вардарског, Брегалничког, Косовског, Битољског и Ибарског пука, погинулих на брду Гази Баба током Првог светског рата.

Значајни празник је обележен и у Кучевишту, надомак Скопља, одржавањем ''Централне видовданске манифестације'' праћене културно-уметничким перформансом, у организацији Српског културно-просветног и информативног центра ''Вук Караџић''.

15. јуни 2024. године

Обележавање 11. годишњице Културно-уметничког друштва „Српски вез“

Величанственим концертом у Куманову, на ком су присуствовали специјални изасланик председника Републике Србије Дејан Савић, министар без портфеља задужен за односе са дијаспором Ђорђе Милићевић и амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, прослављен је 11. рођендан Културно-уметничког друштва "Српски вез". 

Сплетом народних  игара и песама, пред више од  хиљаду посетилаца, чланови КУД-а “Српски вез“ представили су богатство нашег фолклора и традиције, демонстрирајући још једном свој предани рад на очувању српског идентитета, културе и традиције у Северној Македонији.

13. јун 2024. године

Министар Ђурић састао се са председницом Северне Македоније Сиљановском Давковом

Министар спољних послова Марко Ђурић састао се данас са председницом Републике Северне Македоније Горданом Сиљановском Давковом на маргинама Самита „Процес сарадње у Југоисточној Европи“, који се одржава у Скопљу.

Министар Ђурић пренео је председници Сиљановској Давковој честитке и поздраве председника Вучића, поновивши опредељење Србије ка приснијој сарадњи са Северном Македонијом.

Подвукавши да су Србија и Северна Македоније две пријатељске земље, Ђурић је оценио да темељи наших добросуседских односа почивају, не само на заједничкој историји, већ и на традиционално блиским везама два народа.

Продубљивање сарадње у свим областима, а посебно у економији, један је од наших приоритета, указао је Ђурић, додајући да иницијатива "Отворени Балкан" пружа велике могућности у том циљу.

Истакао је да посебно важну спону наше две земље представљају Срби у Северној Македонији и Македонци у Србији, те да су пријатељски односи наша два народа и две државе од суштинске важности и за стабилност читавог региона.

Ђурић је рекао да Србија посвећује велику пажњу унапређењу регионалне сарадње и неговању што бољих добросуседских односа, што је, према његовим речима, нераздвојни део европских интеграција и, истовремено, један од кључних приоритета наше спољне политике.

„За Републику Србију је од кључног интереса очување стабилности у региону и оријентација ка што интензивнијој сарадњи у свим областима“, закључио је Ђурић.

Извор: Министарство спољних послова Р. Србије www.mfa.gov.rs

13. јун 2024. године

Министар Ђурић: Србија пружа руку, али не прихвата гажење Резолуције 1244 ни кршење права Срба на Косову и Метохији

Србија је на Самиту Процеса за сарадњу у Југоисточној Европи у Скопљу послала снажну поруку да пружа руку, да је отворена за нови тип односа у региону, али и да не пристаје на гажење Резолуције СБ УН 1244, нити на кршење права Срба на Косову и Метохији, поручио је министар спољних послова Марко Ђурић.

"Био је добар дан за регионалну сарадњу данас у Скопљу. Србија шаље снажну поруку пружене руке и отворености за нови тип односа у региону“, рекао је Ђурић новинарима.

Навео је да је динамични раст остварен у претходној деценији заснован пре свега на снази коју црпи јединствено регионално тржиште.

"Морамо да градимо снажнију инфраструктуру и Србија у том домену предњачи“, додао је Ђурић.

Ђурић је пренео да се у Скопљу разговарало о ситуацији на Косову и Метохији, а да је он јасно указао на неприхватљивост гажења Повеље УН и гажења Резолуције СБ УН 1244.

"Указао сам и непосредно пред лидерима Југоисточне Европе на кршење људских права српског становништва на КиМ од стране приштинских институција, на систематско гажење домаћих и међуанродних аката, али и стварања немогуће климе за наш народ. Зато што истина треба да се зна. Треба да увек причамо о пруженој руци и сарадњи, али и да укажемо на то да постоје неки проблеми“, истакао је шеф српске дипломатије.

Приметио је да се то није допало представницима Приштине.

"Али, наше је да изнесемо на светло дана оно што су чињенице, а они својим наративима покушавају да искриве ту слику“, указао је Ђурић.

Министар је изразио задовољство јер се, каже, глас Србије данас у Скопљу чуо снажно и видело се да земља снажно држи до међународног поретка заснованог на владавини права, до демократије, како у унутрашњем, тако и регионалном погледу, и да жели да помогне да се ојача економска и социјална мобилност, да се млади људи задрже у нашем региону.

"Овакви самити нису само простор за много празних прича, већ и за конкретне договоре о стварима као што су заједничке и јединствене путарине у нашем региону или траке за краће чекање на граници и много тога другог што је председник Србије Александар Вучић, између осталог, иницирао кроз процес Отвореног Балкана“, додао је Ђурић.

Зато је, каже, и на Самиту у Скопљу, Србија наставила да спроводи визију председника Вучића за један уједињени сложан регион, окренут економском расту, сарадњи, али и регион у којем се „попу каже поп, а бобу боб“ и у којем се искрено разговара о проблемима.

"Овде нисмо да бисмо победили у дебати, већ да бисмо решавали проблеме“, закључио је Ђурић.

Извор: Министарство спољних послова Р. Србије www.mfa.gov.rs

30. мај 2024. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са председницом Републике Северне Македоније

Горданом Сиљановском Давковом

Амбасадорка Невена Јовановић реализовала је куртоазни сусрет са новоизабраном председницом Републике Северне Македоније Горданом Сиљановском Давковом, која је 12. маја 2024. године преузела функцију шефа државе.

Том приликом, разговарано је о свеобухватним билатералним односима између две земље, а размењена су мишљења и ставови о регионалним питањима од значаја, у контексту европског пута Западног Балкана.

Заједнички је констатована неопходност отвореног и искреног дијалога у адресирању свих питања од заједничког интереса, при чему је оцењено да просперитет и стабилност целог региона, као и његова европска перспектива, између осталог зависе и од неговања добрих билатералних односа, јачања међусобног поверења, разумевања и добросуседства.

Амбасадорка Јовановић отворила изложбу „Жена.“

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић свечано је отворила изложбу фотографија Историјског архива Ниша под називом “Жена." која је представљена македонској публици у Музеју македонске борбе у Скопљу, а у организацији   Српског културно информативног центра СПОНА.

Aмбасадорка Јовановић је захвалила организаторима изложбе на њиховом преданом и пожртвованом раду, те немерљивом доприносу зближавању српског и македонског народа истичући значај унапређења културних веза две земље. Оценила да изложба „Женa.“ говори о богатству нашег културног наслеђа и снази жена са ових простора.

На свечаном отварању амбасадорка Јовановић је поручила да су многе жене, у нашој славној историји,  оставиле дубок траг, и да у свакој од жена са ових простора има и мудрости Царице Милице, храбрости Чучук Стане, одважности Милунке Савић, топлине Косовке девојке и пожртвованости младе Гојковице. Она је додала да нас управо то обавезује да наставимо да градимо боље друштво за оне које долазе после нас.

Изложба аутора Бобана Јанковића и Бојане Дашић је прича о трансформацији жене у периоду од седам деценија и приказује фотографије, наизглед, обичних жена, које су својим животима, радом, борбом, упорношћу и истрајношћу исписивале историју и стварале будућност свих нас.
 

12. мај 2024. године

Амбасадорка Јовановић присуствовала инаугурацији нове председнице Северне Македоније

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је свечаној инаугурацији нове председнице Северне Македоније Гордане Сиљановске Давкове.

Том приликом, амбасадорка Јовановић је у име Републике Србије упутила искрене честитке и пожелела много успеха у обављању одговорне функције. Уједно, изразила наду да ће у наредном периоду две државе наставити блиску сарадњу на узајамну добробит наших народа.
 

9. мај 2024. године

Амбасадорка Јовановић положила венце поводом Дана победе над фашизмом и Дана Европе

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је на више манифестација које су одржане поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату и Дана Европе.

Том приликом, положени су венци на споменик пилотима Петог ловачког пука Војске Краљевине Југославије у Куманову, споменик борцима Антихитлеровске коалиције у Скопљу, као и на споменик „Ослободиоцима Скопља“ на платоу испред Владе Републике Северне Македоније.

03. мај 2024. године

Амбасадорка Јовановић положила венце на спомен костурницу у Удову

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић положила је венце и одала пошту жртвама Валандовског покоља у коме је 1915. године на Велики петак, од стране припадника бугарских и турских комита, на најсвирепији могући начин страдао 281 српски регрут. 

Том приликом, амбасадорка Јовановић је истакла да, у временима великих изазова са којима се читав српски народ суочава, неговање културе сећања на све наше жртве и страдања не представља само аманет славних предака, већ и дуг према потомцима.

Славним сенима наших предака поклонили су се и градоначелник општине Валандово Пера Костадинов, представници удружења Срба у Северној Македонији, као и бројни припадници српског народа који живи у Северној Македонији.
 

Министар Милићевић у посети Куманову

Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за координацију активности и мера у односима са дијаспором Ђорђе Милићевић, у пратњи амбасадорке Невене Јовановић и председника Демократске партије Срба у Македонији Ивана Стоилковића, боравио је протекле недеље у Северној Македонији, где је имао прилику да обиђе припаднике српске заједнице у Куманову и околини.

Министар Милићевић је посетио ОШ “Браћа Рибар” у Табановцима, дониравши књиге малишанима који похађају наставу на српском језику. Боравак у Северној Македонији министар Милићевић је искористио и да посети  КУД “Српски вез” из Куманова, које више од једне деценије предано ради на очувању српске културе и идентитета на овом простору, да би напослетку, обишао “Спомен-комплекс Зебрњак”, где је положено цвеће у знак сећања на наше претке погинуле у славној Кумановској бици у Првом балканском рату.

27. март 2024. године

Састанак министара европских послова у оквиру Процеса сарадње у Југоисточној Европи 

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић учествовала је на Састанку министара европских послова у оквиру Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПСуЈИЕ), који се одржао у Скопљу, у оквиру председавања Северне Македоније овом иницијативом.

Регионална сарадња и добросуседски односи,  убрзање евроатлантских интеграција, јачање демократије, основних права и вредности, владавине права, борба против корупције, као и имплементација Циљева одрживог развоја у југоисточној Европи, у складу са Агендом 2030, биле су теме састанка у Скопљу.

На маргинама министарског састанка, министарка Тања Мишчевић остварила је и билатералне сусрете са потпредседником Владе Северне Македоније задуженим за европска питања Бојаном Маричићем и министарком европских послова Црне Горе Маидом Горчевић.
 

21. март 2024. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са председником Собрања Републике Северне Македоније Јованом Митреским

Амбасадорка Невена Јовановић одржала је куртоазни сусрет са председником Собрања Републике Северне Македоније Јованом Митреским, који је крајем јануара о.г. преузео функцију председавајућег македонског парламента.

Том приликом, заједнички је констатовано да билатерални односи између две пријатељске државе бележе континуирани раст у свим областима, посебно на економском плану, уз изражено уверење да ће се овај позитиван тренд наставити и у будућности.

На предметном састанку је посебно истакнут значај регионалне иницијативе ''Отворени Балкан'', која је конкретним бенефитима допринела додатном повезивању наших привреда, јачајући регионалну интеграцију која иде у правцу постизања заједничког циља Републике Србије и Републике Северне Македоније, односно остваривања пуноправног чланства у Европској унији. У том контексту, посебно је наглашена важност недавног успостављања јединственог тржишта рада између Србије, Албаније и Северне Македоније, што представља ново поглаваље у регионалној сарадњи и развоју наших економија.

20. март 2024. године 

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са директорком „Охридског лета“ Наташом Поповић

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се данас са директорком фестивала „Охридско лето“ Наташом Поповић, са којом је разговарала о наставку сарадње Амбасаде Републике Србије са једним од најпознатијих уметничких фестивала у Европи.

У оквиру овог престижног фестивала у Охриду, сада већ традиционално, одржава се и Српско вече на ком су до сада наступили светски познати уметници попут виртуоза на виолини Немање Радуловића и Стефана Миленковића.

Саговорнице изразиле обострано очекивање да ће се ова успешна сарадња наставити и убудуће.
 

Одлука о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и  Срба у региону и матичне државе и дијаспоре

Министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић је донео Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону  и матичне државе и дијаспоре, по конкурисима који су били отворени од 01. фебруара 2024. године до 12. фебруара 2024. године.

Увид у објављене одлуке о суфинансирању пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

МСП Р. Србије
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

Концерт поводом отварања канцеларије „СПОНА“ у Куманову

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је концерту Биљане Крстић и Вокалне радионице „Бистрик“ уприличеном поводом отварања канцеларије Српског културно – информативног центра „СПОНА“ у Куманову.

У препуној сали Занатског дома у Куманову, младе уметнице Вокалне радионице „Бистрик“ под диригентском палицом Биљане Крстић, извеле су најлепше српске народне песме, као и неколико традиционалних македонских песама.

Свечаном концерту, осим амбасадорке Јовановић,  присуствовали су представници града Куманова, школа, хуманитарних организација, привредници као и бројни чланови удружења „СПОНА“.

Српски  културно – информативни центар „СПОНА“ из Скопља годинама предано ради на очувању српске културе и националног идентитета на простору Северне Македоније.

29. фебруар 2024. године

Састанак амбасадорке Невене Јовановић са министром унутрашњих послова Републике Северне Македоније Панчетом Тошковским

Амбасадорка Невена Јовановић састала се са министром унутрашњих послова Републике Северне Македоније Панчетом Тошковским. Том приликом, констатовано је да су свеобухватни односи између две пријатељске државе на изузетно високом нивоу, као и да постоји веома добра сарадња између ресорних министарстава унутрашњих послова, пре свега у оквиру комуникације граничних полиција, као и сарадње по питању борбе против илегалних миграција и организованог криминала.

Министар Тошковски посебно је захвалио амбасадорки Јовановић на разумевању које је Република Србија показала по питању проблема признавања македонских личних докумената (личних карата и возачких дозвола) на којима је исписано старо име државе (Република Македонија), с обзиром на то да велики број држављана Северне Македоније није успео да у предвиђеном временском периоду замени лична документа.

С друге стране, амбасадорка Јовановић је искористила прилику да још једном подвуче значај неговања блиских односа између Републике Србије и Републике Северне Македоније, уз неизоставну сарадњу између министарстава унутрашњих послова, имајући у виду да се наше земље суочавају са заједничким изазовима, попут организованог криминала и илегалних миграција.

Током предметног сусрета, разговарано је и о актуелностима и сарадњи у оквиру Регионалне иницијативе за мигранте, азил и избеглице (MARRI).

22. фебруар 2024. године

Обележен Дан државности Србије и Дан Војске Србије

У присуству бројних гостију, министара у Влади Републике Северне Македоније, гувернера Народне банке, црквених великодостојника, чланова дипломатског и војног кора, градоначелника, представника пословних кругова, медија, спортиста, и представника српске заједнице у држави домаћина, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији организовала је свечани пријем поводом Дана државности Србије и Дана Војске Србије.

Након интонирања македонске и српске химне, у извођењу првакиње опере Народног позоришта у Београду, гђе Јадранке Јовановић, присутнима се обратила амбасадорка Невена Јовановић, која је том приликом указала на значај 15. фебруара, празника Сретења - Дана државности Србије, који представља један од најзначајнијих датума у историјском, политичком, културном и верском календару наше земље. С тим у вези, подсетила је окупљење на важност догађаја, почетка Првог српског устанка 1804. године и доношења првог Устава Књажевства Србије (Сретењског устава) 1835. године,  који су, управо на Сретење, пре два века поставили темеље нашој изградњи независне и модерне државе.
У свом поздравном обраћању, Њ.Е. Невена Јовановић је додала да Република Србија, полазећи управо од вредности и принципа слободе и правдољубивости, које су заоставштина наших предака, отаца модерне српске државе, данас одлучно и снажно гради своју будућност, убрзано се развија економски, привредно и технолошки, посебно изразивши понос због чињенице да ће наша земља бити домаћин специјализоване светске изложбе ЕКСПО 2027.

Истовремено, Њ.Е. Невена Јовановић је подвукла да Република Србија, данас, када глобални мир и безбедност из часа у час бивају све више угрожени, остаје доследна својој политици војне неутралности и борби за очување сопственог територијалног интегритета и поштовање основних принципа међународног јавног права. У том контексту, амбасадорка Невена Јовановић је нагласила да Републике Србија,  политиком коју спроводи државно руководство на челу са председником Александром Вучићем, недвосмислено остаје посвећана свом европском путу, тежећи пуноправном чланству у Европској унији као једном од својих главних стратешких циљева, истовремено негујући односе са традиционалним пријатељским земљама у свим деловима света.

Њ.Е. Невена Јовановић још једном је нагласила да Република Србија придаје велики значај односима са Републиком Северном Македонијом, као и да је Република Србија спремна да, заједничким снагама, настави са продубљивањем билатералних веза. С тим у вези,  амбасадорка Јовановић је подсетила на недавно иступање председника Републике Србије Александра Вучића приликом обележавања Дана Св. Саве, националног празника Срба у Северној Македонији, поручивши да наша земља ништа не тражи и не очекује од Северне Македоније, осим што се нада да ће ова, за нас, братска земља, увек прихватити нашу продужену руку пријатељства.

ПОЗИВ ЗА ДОДЕЛУ СТИПЕНДИЈА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „СРБИЈА ЗА СРБЕ ИЗ РЕГИОНА“ ЗА ШКОЛСКУ 2023/2024. ГОДИНУ

Министарство просвете Републике Србије је, у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ расписало Kонкурс за доделу стипендија за школску 2023/2024. годину, а за упис на високошколске установе у Републици Србији у школској 2024/2025. години.

Стипендија у оквиру Пројекта стипендирања припадника српске националне заједнице из држава у региону које су обухваћене Пројектом обухвата:

• бесплатно школовање на основним академским и струковним студијама, интегрисаним академским студијама, специјалистичким струковним студијама, мастер академским и струковним студијама, специјалистичким академским студијама или докторским студијама;
• стипендију у износу од 15.000,00 динара месечно;
• бесплатну услугу смештаја у установама студентског стандарда стипендистима који су  примљени у установу студентског стандарда по основу редовног конкурса за пријем студената у установе студентског стандарда, односно бесплатну услугу смештаја у установама студентског стандарда у складу са расположивим додатним капацитетима установа студентског стандарда за смештај стипендиста на Пројекту, односно износ од 12.000,00 динара стипендистима којима због ограничених капацитета установа студентског стандарда не може да се обезбеди смештај у установама студентског стандарда;
• бесплатну услугу исхране у установама студентског стандарда;
• обавезно здравствено осигурање за стипендисте до 26-те године старости, односно добровољно здравствено осигурање за стипендисте старије од 26 година старости;
• бесплатну боравишну визу;
• бесплатно признавање средњошколских диплома;
• бесплатно признавање високошколских диплома.

Право учешћа имају припадници српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Северној Македонији, Румунији, Републици Албанији и Мађарској.

Неопходно је да заинтересовани кандидати попуне пријавни формулар на ЛИНКУ, доставе скенирану документацију на адресу електронске поште: srbiizregiona@prosveta.gov.rs, а оверене копије оригиналне документације, заједно са потписаним пријавним формуларом, доставе Амбасади Републике Србије у Скопљу.

Рок за достављање пријавних формулара са пратећом документацијом је 15. март 2024. године на адресу Амбасаде Републике Србије у Скопљу, улица Питу Гули 8.

Детаљне информације о Конкурсу, условима пријаве и потребној документацији доступне су на сајту Министарства просвете Републике Србије https://prosveta.gov.rs/

У наставку можете преузети текст Конкурса, Опис пројекта, Пријавни формулар и Списак високошколских установа у Републици Србији.

Преузмите:

Текст конкурса - овде
Опис пројекта - овде
Пријавни формулар - овде
Списак високошколских установа – овде
 

1. фебруар 2024. године

Одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре

Обавештавамо да је министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић 19. јануара 2024. године донео Одлуку о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Конкyрс ћe бити отворен y периодy од 01. фебруара 2024. године од 15.30 часова до 12. фебруара 2024. године до 15.30 часова.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs

27. јануар 2024. године

Председник Вучић на свечаној Светосавској академији у Скопљу

Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је у данас у Скопљу, где је учествовао на свечаној Светосавској академији и, том приликом, поручио да је Србија, као и у време Светог Саве, изабрала слободу, а не подаништво.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Председник Вучић је у свом говору истакао да се Свети Сава с правом зове оцем цркве и школе.

"Прича о Светом Сави стаје у једну једину реч - избор, од првог Растковог до последњег Савиног да и држави и цркви обезбеди праве наследнике и повуче се. И данас наш пут зависи од избора, од тога хоћемо ли као народ изабрати слободу или нечије сизеренство и власт над нама, независност или вазалство, суверенитет или подаништво", рекао је председник Вучић, додајући да је, без обзира на тежину изазова, наша држава изабрала пут слободе и пут независности. Он је нагласио да су мир и јединство основни услови нашег опстанка и нашег развоја, наводећи да је Свети Сава у бурна времена знао за бурне потезе, али само када су били неопходни за успостављање очувања јединства и мира, као што је знао и да је политика вештина могућег па је круну тражио на западу, а архиепископију на истоку.  

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
 
"Управо је он изабрао оно што мора да буде наш основни избор - школу и законе, учење, ред, јаку организацију. Будућност свих нас није могућа без ових осам стотина година старих постулата и, да поједноставим, ни слобода нам неће превише значити ако најпре не научимо шта је она. Ропство се данас, пре свега, заснива на незнању", истакао је председник и додао да је Свети Сава то знао и да је зато учио, преводио и преносио све то на своје ученике. Он је навео да је Свети Сава темељ наше цивилизације и личност која је на наш народ имала највећи утицај. 

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

"Годинама се питам како је то Свети Сава успео да буде Доситеј пре Доситеја, Слободан Јовановић пре Слободана Јовановића, Црњански пре Црњанског, Варнава пре Варнаве, Павле пре Павла. Како то да је он и данас наш највећи просветитељ, наш најзначајнији правнички ум, наш велики поета и највећи духовник. Све добро што је неки Србин урадио након Светог Саве је проткано у својој бити и његовим благотворним утицајима. И Руђер Бошковић, и Тесла, и Пупин, и Миланковић, сви су они Срби који су пили воду са Савиног извора и поносно то истицали. Данас, баш следећи пример наших великана, ми враћамо макар делимично свој дуг према Светом Сави, градећи нове школе, факултете, научно-истраживачке центре. Осам векова након Светог Саве имамо исту обавезу, да створимо генерације боље од нас", поручио је председник Вучић. Он је истакао да Свети Сава представља ренесансни ум пре појаве ренесансе, оценивши да је он наш први и до сада највештији дипломата, наш први озбиљан писац, творац наше историје и њен хроничар, наш просветитељ и први законописац.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Председник Вучић је рекао да је за владику Николаја Велимировића, нашег великог духовника и теолога, Светог Николаја Охридског и Жичког, Свети Сава био и држава, и црква, и школа, и српство, а оно што је најважније је да, управо по речима владике Велимировића, бити добар Србин значи, пре свега, бити добар човек.

Извор: Председништво Србије 
 

23. јануар 2024.

Ревијални концерт Удружења Срба и Македонаца - КУД "Бранко Чајка" из Тетова

Удружење Срба и Македонаца "Бранко Чајка" из Тетова организовало је незабораван концерт "Сви у коло" на ком су се представила KУД из Штрпца, Бујановца, Врања и Тетова. 

Осим домаћина, КУД „Бранко Чајка“, у препуној сали Центра за културу „Иљо Антески - Смок“  у Тетову наступила су културно уметничка друштва „Цветко Грбић“ из Штрпца, Народни ансамбл „Севдах“ из Врања и КУД „Соко“ из Бујановца. Млади уметници, сплетом српских и македонских кола, послали су снажну поруку љубави и заједништва.

Пројекат је реализован у сарадњи са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону - Министарства спољних послова. Амбасада Републике Србије у Скопљу је подржала концерт, којем су присуствовале конзул Љиљана Субић и први секретар Ивана Грбић.

29. децембар 2023. 

Конкурси Сектора за међународне односе и европске интеграције у области културе Министарства културе Р. Србије за 2024. годину

Министарство културе Републике Србије расписало je шест конкурса у области међународне сарадње у 2024. години у циљу промовисања наше културе у свету и подршке уметницима.

Конкурси су расписани за суфинансирање мобилности уметника и професионалаца у области културе и уметности, суфинансирање пројеката у области културе и уметности који су подржани кроз међународне фондове/програме, затим суфинансирање пројеката за промовисање културе и уметности Републике Србије у иностранству у дигиталном формату и суфинансирање програма и пројеката међународне сарадње у области културе и уметности.

Такође, расписани су и конкурси за предлагање програма/пројеката у области културе и уметности у сезони 2024/2025. године за Културни центар Србије у Паризу и Културни центар Србије „Иво Андрић” у Пекингу.

Напомињемо да право на учешће на конкурсима имају правна лица са седиштем у Републици Србији.

Све информације о детаљима конкурса, потребној документацији и достављању пријава налазе се на сајту Министарства културе https://www.kultura.gov.rs/konkursi/30 .

22. децембар 2023. године

Интервју амбасадорке Јовановић за лист „Економист“

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, у интервјуу за децембарско издање престижног листа „Економист“, који се под лиценцом издаје и на македонском језику, поручила је да Република Србија на Републику Северну Македонију гледа као на једног од својих најближих суседа са којим дели заједничку историју, као и жељу за стварање заједничке европске будућности.

Она је истакла да је годину за нама обележио наставак позитивног тренда у развоју сарадње и свеукупних билатералних односа између Србије и Северне Македоније. Нагласила је и да су наше две земље, наставиле са политиком неговања добросуседских односа и унапређивања међусобних релација у свим областима од обостраног интереса, полазећи од заједничке идеје о континуираном побољшању квалитета живота наших грађана и изградњи перспективне будућности за читав наш регион, која треба да почива на начелима мира, стабилности и узајамне повезаности, пре свега, економске.

Она је оценила да већ неколико година уназад, додатном продубљивању наших односа значајно доприноси и иницијатива „Отворени Балкан“, а динамика спровођења и ефикасност конкретних пројеката у оквиру ове иницијативе, сведоче о њеним вишеструко позитивним резултатима који су довели до повећавања конкурентности нашег региона. Како је навела, само у претходној години реализовано је више важних пројеката и договора (попут успостављања интегрисаног система електронске наплате путарина или попут недавно потписаног Меморандума о сарадњи за успостављање железничке мреже високих перформанси који ће омогућити сарадњу у изградњи брзе пруге Ниш-Скопље), који ће се директно одразити на побољшање свакодневног квалитета живота наших грађана и допринети њиховој већој повезаности. Такође, подсетила да је ове године укупна робна размена између Србије и Северне Македоније на рекордном нивоу и износи скоро једну и по милијарду евра, што је за 28 посто више у односу на претходну годину.

Говорећи о иницијативи „Отворени Балкан“ амбасадорка Јовановић осврнула се и на недавно одржани, други по реду, сајам „Винска визија Отвореног Балкана“, који је уз импозантан број излагача из нашег региона, али и бројних гостију из Европе и целог света, показао да поносно можемо да станемо „раме уз раме“ са некима од најреномиранијих светских произвођача вина, а наш регион представљен је као богата ризница винске и гастрономске понуде.

Она је поручила и да ће додатна прилика за промоцију нашег региона бити свакако и специјализована светска изложба ЕКСПО, која се одржава у Београду 2027. године, као и да нам посебно задовољство представља то што ће се на њему представити и Северна Македонија.

Говорећи о глобалним изазовима амбасадорка Јовановић је истакла да у овој години свет није постао ни боље ни безбедније место, а глобални мир и стабилност настављају да буду угрожени. Она је оценила да се, у години која долази, земље нашег региона и свет у целини могу суочити са додатним изазовима.

У условима тако сложених геополитичких дешавања, кључни приоритет за Републику Србију наставља да буде очување територијалног интегритета и суверенитета наше земље, као и заштита наших виталних националних интереса, поручила је амбасадорка Јовановић и додала да Република Србија, на челу са председником Александром Вучићем, остаје дубоко посвећена очувању регионалног мира и безбедности, неговању добросуседских односа, као и решавању свих отворених питања мирним путем и дијалогом.

У том контексту наставак узлазне путање развоја  билатералних односа са Северном Македонијом заузима значајно место. Амбасадорка Јовановић поручила је да у наредној години остајемо посвећени неговању наших партнерских и пријатељских веза, уз наду да ћемо, негујући позитивне тенденције, у 2024. години сведочити новим, иновативним заједничким пројектима и потезима, на обострану корист наших држава и свих наших грађана.

За децембарско издање престижног часописа „Економист“ осим амбасадорке Невене Јовановић, говорили су и амбасадори САД, делегације ЕУ, Италије и Уједињеног Краљевства акредитовани у Републици Северној Македонији, као и представници државних институција и истакнути привредници.

ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
НЕДЕЉА,  17.12.2023. ГОДИНЕ

Обавештење о гласању у Републици Северној Македонији

Подсећамо држављане Републике Србије да ће се ванредни избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије одржати у недељу 17. децембра 2023. године.

Републичка изборна комисија објавила је, 26. новембра 2023. године, Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, на основу које је отворено 81 бирачко место у иностранству. У Републици Северној Македонији су отворена два бирачка места.

Амбасада Републике Србије подсећа држављане Републике Србије, који су се пријавили за гласање у Републици Северној Македонији и о томе добили решења, да ће у недељу 17. децембра од 07.00 до 20.00 часова моћи да гласају:
- у просторијама Амбасаде Републике Србије у Скопљу на адреси Питу Гули 8
- у просторијама Клуба резервних војних официра у Куманову, на адреси Иво Лола Рибар б.б.

Подсећамо и да је потребно да на гласање понесу идентификациони документ издат од надлежних органа Републике Србије - личну карту или пасош.

08. децембар 2023. године

Амбасадорка Јовановић положила венце поводом Дана Светог Климента Охридског

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је свечаном полагању цвећа поводом значајног државног и верског празника Северне Македоније – Дана Светог Климента Охридског.

30. новембар 2023. 

Министар Дачић на Министарском савету ОЕБС у Скопљу

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић учествовао је на 30. Министарском савету ОЕБС-а који је одржан у Скопљу.

Обраћајући се на пленарној седници, министар спољних послова Ивица Дачић је истакао изузетан значај очувања територијалног интегритета свих држава, који треба да буде универзални принцип који важи за све, те и за Републику Србију.

На маргинама министарског састанка ОЕБС, министар Дачић је, заједно са колегама из Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе, потписао Заједничку изјаву о борби против корупције у Југоисточној Европи кроз повраћај имовине и коришћење дигитализације.

Министар Дачић је током Министарског савета ОЕБС-а имао и низ састанака са колегама министрима спољних послова земаља учесница ОЕБС-а и представницима више међународних тела и организација.

16. новембар 2023. године

Отворена изложба "Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења"

У организацији Музеја жртава геноцида и Музеја македонске борбе за самосталност, а уз подршку Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији и Српског културно-информативног центра “Спона” у Скопљу је свечано отворена изложба “Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења", коју чине радови монахиње Марије, припаднице сестринства српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу (Епархија пакрачко - славонска).

Том приликом, о значају поставке, која на дирљив и дубок начин сведочи о страдању српског народа на територији Независне Државе Хрватске током II светског рата, као и о важности неговања културе сећања, говорили су директорка Музеја македонске борбе за самосталност Даниела Николова, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, ауторка изложбе др Јелена Ердељан, Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован, као и  Адам Шукало, лични изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, који је и званично отворио изложбу.

Отварању изложбене поставке, која ће бити доступна македонској јавности у Музеју македонске борбе за самосталност све до 16. децембра 2023. године, присуствовао је велики број представника државних институција Северне Македоније, црквених званичника, чланова дипломатског кора и заинтересованих грађана.

14. новембар 2023

Амбасадорка Јовановић у посети општини Старо Нагоричане

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је свечаности поводом Дана општине Старо Нагоричане.

Том приликом, разговарала је са челницима ове општине, у којој живи велики број припадника српске заједнице, о даљим корацима ка продубљивању сарадње у циљу побољшања квалитета живота грађана.

Током посете Старом Нагоричану,  амбасадорка Јовановић је искористила прилику и да обиђе Манастир Светог Ђорђа, задужбину српског краља Стефана Уроша II Милутина Немањића.

13. новембар 2023. године

Министар Ђерлек у посети Северној Македонији

Министар без портфеља задужен за равномерни регионални развој, Един Ђерлек, боравио је данас у Републици Северној Македонији, где се састао са македонским министром за локалну самоуправу Ристом Пеновим. 

Том приликом, двојица министара разговарали су о регионалном развоју и важности јачања локалних самоуправа, а размењена су и искуства у области развојних пројеката и економског раста, у циљу подизања животног стандарда и квалитета живота грађана Србије и Северне Македоније, посебно на локалном нивоу.

11. новембар 2023. године

Обележена 105. годишњица Дана примирја у Првом светском рату

Државном церемонијом, у организацији  Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији, на Српском војничком гробљу у Битољу обележена је 105. годишњица Дана примирја у Првом светском рату. Државну делегацију предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић.

Том приликом, присутнима се обратио државни секретар Антић и поручио да Србија негује успомену на славне претке, њихову жртву и јуначке подвиге.

,,Ево нас данас на важном месту, на српском војничком гробљу у Битољу где су похрањени посмртни остаци 1321 српског војника из балканских и Првог светског рата. Дошли смо у име Владе Републике Србије да пред светим гробовима и моштима јунака са Горничева и Кајмакчалана још једанпут поновимо да садашња Србија не заборавља њихову жртву", рекао је Антић.

Обележавању Дана примирја присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, представници државних институција Републике Северне Македоније, представници политичких партија и удружења Срба у Северној Македонији, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова две државе, као и представници дипломатског и војног кора у Републици Северној Македонији, кадети Војне академије, представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета.

Истог дана, у име Владе Републике Србије, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, у пратњи изасланика одбране Републике Србије пуковника Небојше Ђорђевића и колега из Амбасаде Републике Србије у Скопљу, положила је венце на српским војничким гробљима у селима Бач, Живојно, Добровени и Скочивир која се налазе у подножју Кајмакчалана.

25. октобар 2023. године

Амбасадорка Јовановић са министарком одбране Петровском

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, у пратњи изасланика одбране Републике Србије, пуковника Небојше Ђорђевића састала се са министарком одбране Републике Северне Македоније Славјанком Петровском.

У отвореном и срдачном разговору констатовано је да наставак сарадње у области одбране између Републике Србије и Републике Северне Македоније, осим што представља важан сегмент свеукупно позитивних билатералних односа између наше две државе, истовремено има и суштински значај за очување регионалног мира и стабилности.

На састанку је такође било речи о могућностима за продубљивање сарадње у оквиру Балканских медицинских снага, у чијем раду обе државе учествују. Такође, обострано је позитивно оцењено присуство припадника Армије Републике Северне Македоније у снагама КФОР - гаранту безбедности за српско становништво на територији Косова и Метохије.

Промоција монографије “Ратници Гвозденог пука”

Промоција вредне монографије “Ратници Гвозденог пука”, аутора Дарка Жарића, музејског саветника историчара Народног музеја Топлице из Прокупља, одржана је јуче у просторијама Српског културно - информативног центра СПОНА у Скопљу.

На промоцији су, поред аутора монографије о чувеном српском Другом пешадијском пуку “Књаз Михаило”, познатијем као “Гвоздени пук”, говорили и директорка Народног музеја Топлице - Љиљана Красић, кустос историчар Маја Димић, као и Милош Стојковић испред СКИЦ СПОНА, док је у име Амбасаде Републике Србије у Скопљу, присутне поздравио III секретар Милош Пурковић.

“Гвоздени пук”, у који су мобилисани војни обвезници из јуначког Топличког округа, учествовао је у најзначајнијим биткама током ратова за ослобођење и уједињење 1912-1918. године - Кумановска битка (1912), битка на Брегалници (1913), Церска битка, бој на Дрини и Колубарска битка (1914), Горничевска битка (1916) и остале борбене операције на Солунском фронту (1916-1918).

Ратна застава славног “Гвозденог пука”, била је најодликованија застава у српској војсци, при чему је ова ратна јединица такође изнедрила и борце са највећим бројем војних одликовања - чак 229 припадника је понело орден Карађорђеве звезде са мачевима, а Медаљом за храброст је, само 1918.г, одликовано 982 војника Другог пешадијског пука “Књаз Михаило”.

Припаднице славом овенчаног “Гвозденог пука” биле су и Милунка Савић и Флора Сендс, једине жене носиоци Карађорђеве звезде са мачевима.

22. октобар 2023. године

Обележена 111. годишњица Кумановске битке

Државна делегација Републике Србије предвођена министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николом Селаковићем учествовала је на државној церемонији поводом обележавања 111. годишњице Кумановске битке на Спомен-комплексу Зебрњак код Куманова. Свечаној церемонији присуствовали су и председник  Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као и представници Срба и српских удружења у Северној Македонији, представници локалних власти државе домаћина, представници борачких удружења и удружења за неговање традиција, као и потомци погинулих српских војника.

Том приликом министар Селаковић истакао је да су српски и македонски народ много пута у историји делили добро и зло. Он је захвалио Влади Северне Македоније, Граду Kуманову, Општини Старо Нагоричане и свима који су омогућили обележавање овог великог догађаја из заједничке прошлости.

Он је нагласио ода су наши преци овде дошли да ослобађају своју браћу и сестре по крви и вери који су вековима трпели под османским ропством.

,,У тој доброј вери, ми смо дошли данас овде да се захвалимо онима који чувају вечну успомену и овај вечни дом наших предака који су изгинули у Kумановској бици, да кажемо да се данас заједнички боримо за мир, да се заједнички боримо за просперитет наших људи, наших жена, деце, старих, свих оних који са нама живе заједно и деле животни простор", рекао је министар Селаковић.

Додао је да се "у борби за мир и просперитет боримо за свако ново радно место, да се боримо да на трећим тржиштима и у трећим државама, кроз Отворени Балкан и заједнички наступамо и јачамо наше привреде и да заједнички видимо будућност у европској породици и заједници народа којој смо припадали и пре 111 година, којој припадамо и данас и којој и културолошки и цивилизацијски припадаћемо и у будућности".

Кумановска битка, вођена 23. и 24. октобра 1912. године, једна је од најзначајнијих битака у историји српског народа, с обзиром да је величанствена победа код Куманова дала немерљив допринос за ослобођење ових простора од вишевековне османске власти.

Спомен-костурница на брду Зебрњак, дело архитекте Момира Коруновића, подигнута је 1937. године у част погинулим војницима, као симбол сталног жртвовања Срба за слободу. Висина оригиналног споменика износила је 48,5 метара, али су нажалост, бугарске снаге порушиле кулу на споменику 1942. године.

11. октобар 2023. године

Положени венци поводом 11. октобра – Дана народног устанка у Северној Македонији

Делегација Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији, коју је предводила амбасадорка Невена Јовановић, присуствовала је данас свечаном полагању венаца на Спомен-костурницу у Куманову, поводом 11. октобра – Дана народног устанка.

10. октобар 2023. године

Амбасадорка Јовановић присуствовала церемонији братимљења школа из Београда и Скопља

Амбасадорка Невена Јовановић присуствовала је свечаности уприличеној поводом потписивања Протокола о братимљењу и сарадњи између основне школе “Кочо Рацин” из Скопља и основне школе “Вук Караџић” из Београда, (општина Стари град).

Потписивањем Протокола отворене су нове могућности за размену искустава и реализацију заједничких технолошких и културних пројеката, као и за додатно повезивање ученика и наставника из Србије и Северне Македоније.

Хвала нашим домаћинима, колективу ОШ “Кочо Рацин”, на традиционално срдачном гостопримству, а посебно хвала ученицима који су топлим дочеком и импресивним извођењем македонске и српске химне, додатно улепшали овај дан.

7. октобар 2023. године

Сајам хране и пића „Окуси традицију“ у Скопљу

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Јелена Танасковић и амбасадорка Невена Јовановић присуствовале су II Националном сајму хране и пића “Окуси традицију”, који се одржавао у Скопљу од 5. до 7. октобра.

На сајму који је окупио око 400 малих произвођача представљена је богата традиција Северне Македоније и преко 2000 домаћих производа који су својим квалитетом и раскошом мамили посетиоце.

Поред министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Северне Македоније Љупча Николовског, као домаћина, овој манифестацији присуствовали су и премијер Димитар Ковачевски, као и бројни министри у Влади. Министарка Танасковић искористила је ову прилику да позове све присутне да посете Србију и предстојећи сајам “Винска визија” који ће се одржати од 16. до 19. новембра у Београду.

30. септембар 2023. године

Дани српске културе у Куманову

Амбасадор Невена Јовановић је заједно са министром у Влади Републике Србије задуженим за односе с дијаспором, Ђорђем Милићевићем, синоћ у Куманову присуствовала манифестацији “Дани српске културе”, којом је уједно обележен 10. рођендан Kултурно-уметничког друштва “Српски вез”.

Чланови овог KУД посетиоцима су приказали ревију српских народних ношњи из различитих крајева - од Баната до Скопске Црне Горе, уз музичко-сценски програм којим је представљена наша богата култура и традиција.

Синоћној манифестацији, поред бројних чланова и пријатеља КУД “Српски вез”, присуствовали су и градоначелник Куманова, Максим Димитриевски, као и почасни конзул Републике Србије у Куманову, Владимир Стајић.

29. септембар 2023. године

Позоришта из Србије учествовала на II Међународном фестивалу дечијих позоришта "Игор Маџиров"

Представници Амбасаде Републике Србије у Скопљу присуствовали су II Међународном фестивалу дечијих позоришта "Игор Маџиров", на ком су позоришта  из Србије освојила бројне престижне награде.

Овдашњој публици представило се Мало позориште "Душко Радовић" из Београда са представом "Дечак са кофером", као и Позориште за децу и младе из Крагујевца са представом "Бамби".

„Дечак са кофером“ - проглашена је најбољом представом и однела награде за најбољу режију, најбољи костим и две награде за најбоље глумачко остварење, док је представа „Бамби“ добила специјалну награду за укупност естетског израза.

Манифестацији су поред представника Амбасаде, присуствовали и ученици ОШ „Светозар Марковић“ из Старог Нагоричана, који похађају наставу на српском језику, као и ђаци ОШ „Карпош“ из Умин дола и Љубодрага, који у оквиру основног образовања изучавају предмет Језик и култура Срба.

24. септембар 2023. године

Положени венци у Спомен-костурници у Удову

Делегација Владе Републике Србије положила је венце у Спомен-костурници у Удову, одавши почаст жртвама Валандовског покоља - српским регрутима које су на свиреп начин, на Велики петак 1915.г, погубили удружени бугарски и турски комити.

Краљ Александар I Карађорђевић је, по замисли архитекте Момира Коруновића, 1931. године дао иницијативу за изградњу спомен-костурнице на месту свирепог покоља, а 1936. године овде су пренети остаци још 2000 српских војника настрадалих на простору Ђевђелије, Струмице, Дојрана и Неготина током Великог рата.
 

22. септембар 2023. године

Учешће министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог на министарском састанку у Скопљу

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов, учествовао је на Четвртом министарском састанку Интеграција Рома, који се 22. септембра одржао у Скопљу.

Том приликом, министар Т. Жигманов истакао је да Република Србија препознаје проблеме са којима се сусрећу припадници ромске популације и представио примере добре праксе које Влада спроводи на плану интеграције Рома.

Учесници скупа су се у завршном документу сагласили да је за адекватно третирање овог питања неопходна блиска сарадња и синергија свих релевантних друштвених актера.

16. септембар 2023. године

Посета првог потпредседника Владе и министра спољних послова Ивице Дачића

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, заједно са премијером Северне Македоније, Димитром Ковачевским, присуствовао је аеромитингу поводом обележавања 100 година македонске авијације, чијим се почетком сматра формирање Аероклуба Скопље, давне 1923. године.

Приликом манифестације на спортском аеродрому “Стенковец”, између осталог, приказана је и једрилица “Илинденка”, која на симболичан начин сведочи о блиској повезаности две земље у области ваздухопловства, као прва летилица произведена на територији данашње РСМ 1955. године, а према пројекту тадашњег чувеног српског инжењера Милоша Илића.

Такође, јавности су представљени и савремени капацитети Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, укључујући приказ вишенаменских борбених авиона МиГ-29, школског авиона „Ласта“ РВ и ПВО Војске Србије, као и вишенаменског хеликоптера „Х-145М“.

14. септембар 2023. године

Састанак са директором Директората за мултилатералне односе и безбедносну сарадњу у Министарству иностраних послова Северне Македоније

Поводом 78. заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку, на којем ће учествовати високе делегације Републике Србије и Републике Северне Македоније, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се са амбасадором Пајом Авировићем, директором Директората за мултилатералне односе и безбедносну сарадњу у Министарству иностраних послова Северне Македоније.

У срдачном и отвореном разговору, разменили су погледе о приоритетима и очекивањима по кључним питањима на агенди УН.

8. септембар 2023.године

Обележавање Дана независности Републике Северне Македоније

Поводом Дана независности Републике Северне Македоније - 08. септембра, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и представници Амбасаде, присуствовали су бројним државним свечаностима и манифестацијама уприличеним у част обележавања овог значајног празника.

29. август 2023. године

Амбасадорка Јовановић присуствовала литургији коју је служио патријарх српски Порфирије

Његова светост патријарх српски г. Порфирије и Његово блаженство архиепископ охридски и македонски г. Стефан служили су 29. августа 2023. године свету архијерејску литургију у манастиру Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке.

“Овде и на овом месту Јоаким Осоговски, али и његови савременици: Прохор Пчињски, Јован Рилски, Гаврило Лесновски и многи други исихасти подвижници, молећи се за јединство Цркве, показали су да бити једно са Христом значи бити једно са читавим светом”, рекао је том приликом Њ.С. патријарх српски г. Порфирије.

Заједничкој литургији у манастиру Св. Јован Осоговски присуствовала је и амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић.

28. јул 2023. године

Састанак са представницима Културно-уметничког друштва “Српски вез”

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији састала се са  представницима Културно-уметничког друштва “Српски вез” из Куманова, на челу са директором Далибором Китановићем.

У срдачном и пријатељском разговору, гости из Куманова пренели су позитивне утиске са недавно завршеног дечјег летњег кампа у Београду, у оквиру којег је 90 малишана из Северне Македоније добило прилику да упозна лепоте нашег главног града.

Летњи камп у организацији Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и директора Арно Гујона, а на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, представља још један у низу примера систематског и брижног односа Републике Србије према нашем народу који се налази ван граница матице.

КУД “Српски вез”, који је ове године великим концертом обележио 10 година постојања, предано ради на очувању српског идентитета, културе и традиције у Северној Македонији.

27. јул 2023. године

Отварање изложбе „Успон и пад Скопља“

Представници Амбасаде Србије присуствовали су званичном отварању изложбе “Успон и пад Скопља” у Музеју савремене уметности, у оквиру манифестације “Скопље у пет и седамнаест”, уприличеној поводом обележавања 60. годишњице од разорног земљотреса који је погодио главни град Северне Македоније.

Догађају организованом од стране Министарства културе РСМ у Музеју савремене уметности су, поред министарке културе Бисере Костадиновске Стојчевске, присуствовали и председник Северне Македоније Стево Пендаровски, бројни министри у Влади РСМ, чланови дипломатског кора, представници културних установа у РСМ, уметници, чланови породица страдалих у трагедији 1963.г, бројни грађани, као и значајан број медија.

Уочи званичног отварања изложбе, министарка културе Бисера Костадиновска Стојчевска уручила је посебне захвалнице представницима држава које су помогле у обнови Скопља након разорног земљотреса, а испред Републике Србије, плакету је примила амбасадорка Невена Јовановић.

Подсећања ради, 26. јула 1963. године у 05.17 часова, Скопље је погодио земљотрес магнитуде 6,1 степени Рихтерове скале, а том приликом, живот је изгубило 1.070 особа, повређено је око 3.000 људи, док је преко 200.000 становника остало без крова над главом, при чему је уништено око 80% градске инфраструктуре.

2. новембар 2023. године

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ ОБЈАВЉУЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ ПОВОДОМ ОДЛУКЕ О РАСПИСИВАЊУ  ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, 17. ДЕЦЕМБРА 2023. ГОДИНЕ

Председник Републике Србије Александар Вучић потписао је Одлуку о расписивању ванредних избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су заказани за 17. децембар 2023. године.

Позивају се држављани Републике Србије који имају пријављено пребивалиште у Републици Србији, а који бораве у Републици Северној Македонији, да поднесу захтев Амбасади Републике Србије у Скопљу за гласање у иностранству. Пријаве се могу поднети најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка, односно до поноћи 25. новембра 2023. године (локално време у Републици Србији).

Напомињемо да је, сходно прописима, за гласање у иностранству за изборе за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су заказани за 17. децембар 2023. године, потребно поднети пријаву, без обзира на то да ли сте се пријављивали за гласање на ранијим изборима.

Формулар за пријаву можете преузети ОВДЕ

Попуњен и потписан формулар, заједно са копијом важећег пасоша или личне карте, односно личну карту са чипом која је очитана, потребно је доставити Амбасади Републике Србије у Скопљу на е-mail: konzularno@srbija.com.mk или лично сваког радног дана у периоду од 08:30 до 16:30 часова. Адреса: Амбасада Републике Србије, Питу Гули 8, 1000 Скопље, Република Северна Македонија.

Провера да ли је лице уписано у Јединствени бирачки списак се може извршити електронским путем преко следећег линка https://upit.birackispisak.gov.rs/

Уколико лице није уписано у Јединствени бирачки списак у Амбасади Републике Србије у Скопљу може се поднети захтев за упис у Јединствени бирачки списак.

Образац захтева можете преузети ОВДЕ

У том случају, неопходно је поднети истовремено захтев за упис у Јединствени бирачки списак и захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству.

Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије издало је обавештење за бираче који имају боравиште у иностранству о остваривању бирачког права на изборима. Обавештење можете погледати на следећем линку https://mduls.gov.rs/obavestenja/ministarstvo-drzevne-uprave-i-lokalne-samouprave-obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-17-decembra-2023-godine/

Представљање међународног џез фестивала „Нишвил“ у оквиру „Скопског лета“

Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији угостила је представнике и музичаре међународног џез фестивала „Нишвил“, који су у оквиру фестивала „Скопско лето“ представили програм овогодишње манифестације, која ће се одржати од 4. до 13. августа у Нишу.

С тим у вези, у просторијама Амбасаде одржана је конференција за новинаре на којој су говорили амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, директор џез фестивала „Нишвил“ Иван Благојевић, као и уметници који ће своја остварења представити на овогодишњем фестивалу у Нишу.

Том приликом, амбасадорка Јовановић пренела је да наступ „Нишвил“ џез фестивала у Скопљу још једном потврђује одличну билатералну сарадњу између две земље, која је нарочито интензивна у сфери културе. У том контексту, навела је да уметност повезује наше пријатељске државе и народе, подсетивши окупљене да ће се џез фестивал „Нишвил“ представити концертом у Куршумли-ану у оквиру „Скопског лета“. Амбасадорка Јовановић нагласила је да је Република Србија у потпуности посвећена неговању пријатељске сарадње са Републиком Северном Македонијом, уједно изразивши уверење да ће се иста наставити у будућности, како у области културе и уметности, тако и у свим сферама од заједничког интереса.

Истога дана, концертом под називом „Нишвил у Скопљу“ македонској публици представљен је део програма овогодишње манифестације у Нишу.
 

Концерт виолинисте Немање Радуловића на Српској вечери у оквиру „Охридског лета“

Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији у оквиру „Српске вечери“ на реномираној културној манифестацији „Охридско лето“ организовала је концерт српског виолинисте Немање Радуловића и оркестра „Дабл сенс“, који су македонској публици свечано представили музички албум „Корени“.

Концерт су поздравним говорима свечано отвориле амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и директорка фестивала „Охридско лето“ Наташа Поповић.

У свом поздравном обраћању амбасадорка Јовановић истакла је да Република Србија придаје велики значај односима са Републиком Северном Македонијом и да смо спремни да, заједничким снагама, наставимо са продубљивањем наших билатералних односа, чијем узлазном тренду свакако значајно доприноси и иницијатива “Отворени Балкан”.  Она је поручила да Република Србија са Северном Македонијом, као једним од најближих суседа, жели да гради односе засноване искључиво на пријатељству и сарадњи.

Амбасадорка Јовановић је нагласила да фестивал „Охридско лето“, више од шест деценија, пружа богату музичко-сценску лепезу, као и да је квалитетном и пажљиво одабраном понудом извођача и дела, прерастао у препознатљив културни бренд у чијем програму су данас заступљени уметници из целог света, који својим спектакуларним изведбама остављају без даха све истинске поштоваоце и љубитеље уметности.

Поручила је и да су, кроз све ове године, сценом „Охридског лета“ прошла и бројна и велика имена неких од најзначајнијих српских уметника, која су додатно говорила о блискости и повезаности наших култура, традиција и наших народа.

Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији у сарадњи са фестивалом „Охридско лето“ већ другу годину за редом организује „Српско вече“ у оквиру ког се представљају српски уметници и њихова остварења.
 

29. јун 2023. године

Обележена годишњица Брегалничке битке у Другом балканском рату

Државним церемонијама на брду Каленица код Штипа, односно у селима Цера (општина Македонска Каменица) и Доње Карасларе (општина Велес), у присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића, представника локалних самоуправа, српских борачких удружења и удружења Срба у Северној Македонији, обележена је 110. годишњица Брегалничке битке у Другом балканском рату и одата је почаст српским војницима страдалим на овом подручју у ратовима за ослобођење и уједињење отаџбине од 1912. до 1918. године.

Том приликом, говорећи о подвизима српске војске током Балканских ратова и потоњег Великог рата, министар Селаковић је подвукао важност неговања културе сећања, што је оценио као један од кључних елемената за очување националног и културног идентитета Срба на овим просторима. Уједно, искористио је прилику да најави да ће на јесен, низом манифестација и Свечаном академијом у Београду, на достојанствен и велелепан начин бити обележена 110. годишњица Брегалничке битке.

На брду Каленица је 1928. године изграђена спомен костурница у којој су били смештени посмртни остаци 6.000 палих српских ратника у Брегалничкој бици, од укупно 16.500 колико их је страдало током борби. Нажалост, костурница је уништена од стране бугарских снага у Другом светском рату.

У спомен костурници у селу Цера похрањени су остаци више од 900 погинулих ратника у окршају на Говедаревом брду у завршним борбама Брегалничке битке током јула 1913. године.

Спомен капела са костурницом у селу Доње Карасларе завршена је 1929. године, у част више од 1.500 српских војника страдалих у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. године, чији посмртни остаци овде почивају.

28. јун 2023. године

Обележавање Видовдана парастосом косовским јунацима у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу и одржавањем традиционалног турнира у малом фудбалу у Куманову

Поводом обележавања Видовдана и 634. годишњице од Косовске битке, амбасадорка Републике Србије у Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је парастосу палим косовским јунацима у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу, након чега је, у црквеној крипти, положила ловоров венац на спомен плочу српским војницима страдалим у Првом светском рату, чији посмртни остаци овде почивају.

Амбасадорка Јовановић изразила је захвалност припадницима српске заједнице у Северној Македонији на присуству поводом обележавања Видовдана, истакавши значај окупљања у знак сећања и одавања почасти нашим храбрим прецима страдалим у ратовима за слободу отаџбине.

У крипти цркве Светог Архангела Михаила у Скопљу сачувани су посмртни остаци око три хиљаде српских војника Вардарског, Брегалничког, Косовског, Битољског и Ибарског пука, погинулих на брду Гази Баба током Првог светског рата.

Значајни празник је обележен и у Куманову, одржавањем традиционалног “Видовданског турнира” у малом фудбалу, а том приликом, посебан гост био је министар задужен за односе са дијаспором у Влади Републике Србије Ђорђе Милићевић, који је са амбасадорком Невеном Јовановић, уручио медаље и пехаре најбољим тимовима.

27. јун 2023. године

Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону и Одлука о суфинансирање пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић је донео Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону  и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону,  по конкурисима који су били отворени од 01. фебруара 2023. године до 15. фебруара 2023. године.

Увид у донете одлуке за суфинансирање пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

МСП Р. Србије
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

10. јун 2023. године

У Скопљу представљен сајам вина „Винска визија Отвореног Балкана“

Сјајном презентацијом, пред винарима и виноградарима из Северне Македоније, представљен је други по реду регионални сајам вина "Винска визија Отвореног Балкана", који ће се одржати од 16. до 19. новембра у престоници Србије.

На презентацији највећег сајма вина у региону учествовали су председник Владе Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски, министар пољопривреде Републике Северне Македоније Љупчо Николовски, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Јелена Танасковић, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и други представници влада Србије, Северне Македоније и Албаније, као и представници привредних комора три земље, представници институција, пословне заједнице и медија у Северној Македонији.

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Јелена Танасковић и амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић искористиле су ову прилику да присутне позову да, и ове године, узму учешће на овом престижном скупу.

Промоцију највећег регионалног сајма вина у Скопљу организовало је Министарство пољопривреде Републике Северне Македоније у блиској сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.

Интервју амбасадорке Јовановић за Македонску радио телевизију 1

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић гостовала је у емисији „Дипломатија и бизнис“, на првом програму Македонске радио телевизије,  у којој је говорила о билатералним односима Србије и Северне Македоније, иницијативи „Отворени Балкан“ и њеном доприносу унапређењу односа две пријатељске земље, значају процеса евроинтеграција Србије, положају бројне српске заједнице у Северној Македонији, као и о личним утисцима о Северној Македонији.

Амбасадорка Јовановић поручила је да Република Србија придаје велику пажњу односима са Републиком Северном Македонијом, који последњих година иду узлазном путањом. Она је истакла и да је, током недавне посете председника Владе Северне Македоније Димитра Ковачевског у разговорима са нашим највишим државним врхом, обострано констатовано да су односи две земље најбољи у историји. У том контексту је истакла да је Република Северна Македонија један од наших најближих суседа, и да, како је то неколико пута поновљено и од стране нашег председника Александра Вучића, једини интерес који Србија има у односу на Северну Македонију, је да гради дуговечне и пријатељске односе у циљу побољшања квалитета живота свих наших грађана.

Она је оценила да узлазној путањи у нашим односима свакако значајно доприноси и иницијатива „Отворени Балкан“ – аутохтона иницијатива до које су заједничким разговорима и радом дошли лидери три земље чланице – Србије, Северне Македоније и Албаније. Нагласила и да иницијатива „Отворени Балкан“ у неколико година постојања већ бележи значајне позитивне ефекте, који се пре свега рефлектују у повећању спољнотрговинске размене, као и у сарадњи у свим областима од заједничког интереса.

Такође подсетила да је иницијатива „Отворени Балкан“, од свог оснивања, отворена за све у региону Западног Балкана, као и да се у разговорима са привредницима и представницима бизнис сектора у региону већ препознаје њен значај. Амбасадорка Јовановић искористила је прилику и да најави други по реду сајам вина – „Винска визија“ који ће се и ове јесени, у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“, одржати у Београду.

Амбасадорка Јовановић истакла је и да је економска размена између наше две земље у протеклој години износила око милијарду и 400 милиона евра, нагласивши да је то резултат нашег заједничког рада, како билатералног, тако и кроз иницијативу „Отворени Балкан“. Навела и да је уочен огроман потенцијал у туристичкој сарадњи и промоцији туристичких потенцијала наше две земље, те да је у последње две године значајно повећан број туриста који долази из Србије у Северну Македонију и обрнуто.

Када је реч о напретку Србије на путу евроинтеграција амбасадорка Јовановић је поручила да је Република Србија посвећена спровођењу свеобухватних реформи које треба да убрзају европску интеграцију земље и допринесу бољитку грађана, као и да је реформски процес, који ми као друштво спроводимо на том путу, од суштинске важности.

На питање да ли је ситуација са Косовом и Метохијом „терет“ Србији у процесу приступања Европској унији, амбасадорка Јовановић поручила да питање Косова и Метохије није „терет“ већ питање од суштинског и националног значаја, да је за нас то тешка борба коју водимо, али борба у којој смо веома истрајни. Она је истакла да су разговори у оквиру дијалога Београда и Приштине, тешки и да каткада не наилазе на конструктивност и разумевање друге стране, али да ће Београд увек бити конструктиван и поуздан партнер, што, такође, очекује и од друге стране.

Говорећи о положају српске заједнице у Републици Северној Македонији амбасадорка Јовановић је рекла да су српска заједница у Северној Македонији и македонска заједница која живи у Србији само додатни мостови који спајају наше две земље, подсетивши да је Република Србије изузетно посвећена, пре свега статусту националних мањина у Србији, али и пружању подршке Србима који живе у дијаспори и региону. Она је истакла да у односима наше две државе, у том смислу, не постоје никаква отворена питања, као и да увек постоји простора за додатно унапређивање односа наших мањинских заједница, на чему две државе раде континуирано и у непрестаном дијалогу између релевантних институција. Поручила и да је за Србију као државу, када је у питању положај наше заједнице у Северној Македонији, свакако најважније очување културног идентитета, језика, школовање на српском језику, као и да се, у том смислу, трудимо да охрабримо све припаднике нашег народа, који живе на овим просторима, да искористе механизме који су им на располагању за остваривање тих циљева.

У емисији „Дипломатија и бизнис“ на Македонској радио телевизији 1 представила се и компанија МТЕЛ, као највећа српска инвестиција у Северној Македонији.

Целу емисију можете погледати на следећем линку https://play.mrt.com.mk/play/62430
 

Књига жалости у Амбасади Републике Србије

Одлуком Владе Републике Србије, поводом трагедије у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, проглашена је тродневна жалост на читавој територији Републике Србије почев од петка, 5. маја, закључно са недељом, 7. мајем 2023. године.

Тим поводом, у Амбасади Републике Србије у Скопљу на адреси Питу Гули бр. 8, биће отворена књига жалости:

- у петак, 5. маја од 9 до 19 часова,
- у суботу, 6. маја од 9 до 19 часова,
- у недељу, 7. маја од 9 до 19 часова,
- у понедељак, 8. маја од 9 до 19 часова.

ПОЗИВ ЗА ДОДЕЛУ СТИПЕНДИЈА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА
„СРБИЈА ЗА СРБЕ ИЗ РЕГИОНА“ ЗА ШКОЛСКУ 2022/2023. ГОДИНУ

Министарство просвете Републике Србије је, у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ расписало Kонкурс за доделу стипендија за школску 2022/2023. годину за припаднике српске националне заједнице из држава у региону, а за школовање на основним академским и струковним студијама, специјалистичким струковним студијама, мастер академским и струковним студијама,  специјалистичким академским или докторским студијама у Републици Србији.

Право учешћа на Kонкурсу имају припадници српског народа који живе у Р. Северној Македонији, Р. Словенији, Р. Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Румунији, Р. Албанији и Мађарској.

Заинтересовани се могу пријавити преко Амбасаде Републике Србије у Скопљу, a рок за достављање пријавних формулара са пратећом документацијом је 26. мај 2023. године.

Детаљне информације о Конкурсу, условима пријаве и потребној документацији доступне су на сајту Министарства просвете Републике Србије https://prosveta.gov.rs/

У наставку можете преузети текст Конкурса за доделу стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе у региону“ за школску 2022/2023. годину, Опис пројекта, Пријавни формулар и Списак високошколских установа у Републици Србији.

Преузмите:

Текст конкурса - овде
Опис пројекта - овде
Пријавни формулар - овде
Списак високошколских установа - овде

20. април 2023. године

Промоција туристичке понуде Србије у Скопљу

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић говорила је на манифестацији „Промоција туризма Србије“ у Скопљу, коју је организовала Туристичка организација Србије у сарадњи са Агенцијом за промоцију и подршку туризма Републике Северне Македоније. На овом, за обе земље изузетно значајном скупу у сектору туризма, представило се 14 туристичких организација градова и општина из Србије и више од 40 представника привреде.

На свечаном отварању манифестације амбасадорка Јовановић изразила је задовољство што је Република Србија имала прилику да представи своју богату туристичку понуду у Северној Македонији и истакла да су овакве манифестације одлична прилика за повезивање туристичких организација две земље, а у циљу унапређења већ постојеће сарадње и потенцијалних заједничких представљања на трећим тржиштима.

Амбасадорка Јовановић истакла је да су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније изузетно блиски, засновани на традиционалним везама и пријатељству, и да се та изузетна сарадња негује и унапређује у свим областима од заједничког интереса. Она се посебно осврнула на заједничку регионалну иницијативу Отворени Балкан, те подсетила да је у оквиру ове иницијативе, на Самиту у јуну прошле године, потписан и Меморандум о сарадњи у области туризма, што је додатно утицало на већ растући тренд туристичке размене.

На манифестацији „Промоција туризма Србије“ обратили су се и директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић и директор Агенције за промоцију и подршку туризма Републике Северне Македоније Љупчо Јаневски, који су поручили да туристичка размена две земље бележи раст из године у годину и да се надају да ће се такав тренд наставити и у будућности.

06. април 2023. године

Амбасадорка Јовановић положила цвеће на споменик пилотима Краљевине Југославије у Куманову

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Н. Јовановић положила је у Куманову венац на споменик пилотима Петог ловачког пука Војске Краљевине Југославије, који су 6. априла 1941. године дали своје животе за одбрану отаџбине од окупатора.

Припадници Петог ловачког пука, стационирани на аеродрому Аџи Тепе надомак Куманова, први су на себе примили напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, који је дошао из правца Бугарске.

Приликом обраћања окупљенима, амбасадорка Н. Јовановић подсетила је на херојски подвиг страдалих пилота који су непоколебљиво стали у одбрану земље против бројчано вишеструко надмоћнијег непријатеља, а с тим у вези,  посебно је скренула пажњу на значај неговања културе сећања, која заузима значајно место у очувању идентитета нашег народа.
 

10. март 2023. године

Састанак са директором Агенције за остваривања права заједница у Северној Македонији

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се данас са директором Агенције за остваривања права заједница Републике Северне Македоније Ераном Куртишем са којим разговарала о могућностима унапређења положаја српске заједнице у Северној Македонији и резултатима до сада реализованих пројеката.

Саговорници се сагласили да српска заједница у Северној Македонији чини важан сегмент македонског друштва и да, као таква, активна у реализацији различитих пројеката намењених унапређењу њиховог положаја.

На састанку, такође, изражен интерес за повезивање са релевантним институцијама у Републици Србији.

6. март 2023. године

Амбасадорка Јовановић на Међународнoм форуму за женско лидерство

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић  учествовала је на Међународнoм форуму за женско лидерство  - "Жене пишу историју" у организацији Универзитета за туризам и менаџмент – Скопље, одакле је поручила да само синергијом и укључивањем свих аспеката друштва можемо остати на путу равноправности.

У свом обраћању, амбасадорка Јовановић је представила позитивна искуства и примере добре праксе Републике Србије по питању родне равноправности и оснаживања положаја жена, указавши на статистике у контексту процента жена на високим функцијама у извршној и законодавној власти у Србији.

Када је реч о дипломатији, амбасадорка Јовановић је истакла да Србија баштини висок ниво учешћа жена у спољној политици и да о томе најбоље говори чињеница да, од укупног броја шефова дипломатско конзуларних представништава, 31 одсто чине жене.

Међународни форум за женско лидерство отворио је ректор Универзитета за туризам и менаџмент у Скопљу проф. др Аце Миленковски, а учешће су узеле и амбасадорка Краљевине Шведске Еми Ларсон Џејн, гувернерка Народне банке РСМ Анита Ангеловска Бежовска, директорка Управе јавних прихода Сања Лукаревска, шефица Канцеларије УНИЦЕФ у Северној Македонији Патриција ди Џовани, почасни конзул Канаде Анета Пешева, као и многе истакнуте жене у македонској пословној заједници, образовању, медијима, култури и уметности.
 

07. фебруар 2023.

Амбасадорка Јовановић на Конференцији о борби против антисемитизма у  ОЕБС региону

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић у име Републике Србије учествовала на Конференцији о борби против антисемитизма у ОЕБС региону која организована у Северној Македонији, земљи која ове године председава овом организацијом.

У свом обраћању амбасадорка Јовановић истакла да је Република Србија од приступања Међународној алијанси за сећање на холокауст (IHRA) појачала активности везане за образовање о Холокаусту и културу сећања на њега. Указала да је покренут низ иницијатива и пројеката у циљу очувања сећања на жртве праћен снажном политичком вољом и одлучношћу да се нацистички концентрациони логори, на територији бивше Југославије, обнове као меморијална места.

Амбасадорка Јовановић је подсетила и да је Република Србија прва држава у Европи која је 2016. године усвојила Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста, чиме се обавезала да настави са реституцијом имовине која припада жртвама без законских наследника, тако што ће обештећивати јеврејску заједницу све до 2041. године.

Она је поручила да из прошлости морамо извући поуке за генерације које долазе, како бисмо превазишли предрасуде и спречили да се ужасна историја понови.

„Истовремено морамо тежити већој стабилности, сигурности и просперитету, како унутар наших друштава, тако и у односима између наших држава, јер једино заједничким напорима у испуњавању обавеза и испуњавању обећања која смо дали жртвама, преживелима и будућим генерацијама можемо очувати стабилност и безбедност у региону ОЕБС-а и шире“, закључила је амбасадорка Јовановић.

Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре

Министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић донео је Одлуку о расписивању два конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, а који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Конкyрси ћe бити отворени y периодy од 01. фебруара 2023. године до 15. фебруара 2023. године.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

https://mfa.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs

ОБАВЕШТЕЊЕ

Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији ће, од 01. фебруара 2023. године, почети са издавањем параметара и QR кода за електронску идентификацију корисника eID, односно инсталирање мобилне апликације ConsentID, држављанима Републике Србије, који имају важећи идентификациони документ (пасош или лична карта).

Параметри се могу издати и страном држављанину, уколико има одобрен привремени боравак или стално настањење у Републици Србији, односно поседује евиденцијски број странца (ЕБС) који издаје Министарство унутрашњих послова Републике Србије.

За издавање параметара и  QR кода потребно је лично присуство.

Услуга издавања параметара и QR кода се не наплаћује.
 

27. 01. 2023. године

Интервју амбасадорке Јовановић за најтиражније македонске новине „Вечер“

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, у интервјуу за  најтиражнији дневни лист у Републици Северној Македонији „Вечер“, говорила је о билатералним односима Србије и Северне Македоније, актуелној ситуацији на Косову и Метохији, иницијативи „Отворени Балкан“, економској и трговинској размени између две пријатељске земље, односу Брисела према Београду и Скопљу, као и о положају бројне српске заједнице у Северној Македонији.

Амбасадорка Јовановић поручила је да Република Србија придаје велику пажњу односима са Републиком Северном Македонијом, и да, као што је председник Александар Вучић у неколико наврата нагласио, нема никаквих других интереса према Северној Македонији, осим да са овом земљом, као једним од најближих суседа гради односе засноване на пријатељству и сарадњи. У том контексту она је истакла да Република Србија поштује македонски идентитет, признаје македонски језик и да је наш једини интерес у односу на Северну Македонију даље интензивирање наших билатералних односа.

Она је оценила да узлазној путањи у нашим односима свакако значајно доприноси и иницијатива „Отворени Балкан“ – заједничка и по много чему историјска идеја председника Србије Александра Вучића и премијера Северне Македоније и Албаније. Амбасадорка Јовановић нагласила је да ова иницијатива нуди ефикасан и подстицајан модел економске сарадње, али и даљег међусобног повезивања региона и као таква, ни на који начин није у супротности са Берлинским процесом, већ му је комплементарна и представља додатну вредност за даљи развој регионалне сарадње.

Амбасадорка Јовановић је навела и да је, упркос глобалним изазовима, током 2022. године трговинска размена између Србије и Северне Македоније повећана за око двадесет процената, као и да је за то у великој мери заслужна иницијатива  „Отворени Балкан“.  Констатовала је и да увек постоји простор за додатно унапређење економске и спољно-трговинске сарадње између суседних земаља, нарочито ако се, као у нашем случају ради о компатибилним тржиштима.

На питање о односу Брисела према Београду и Скопљу амбасадорка Јовановић је поручила да је Република Србија посвећена спровођењу свеобухватних реформи које треба да убрзају европску интеграцију земље и допринесу бољитку грађана. Она је нагласила да je посебно позитиван сигнал за цео регион Западног Балкана представљала одлука о отпочињању преговора о чланству са Северном Македонијом и Албанијом. Такође је истакла да не треба заборавити ни велику и значајну финансијску помоћ Европске уније региону у условима озбиљне енергетске кризе у свету.

Када је реч о геостратешкој позицији Србије, амбасадорка Јовановић је истакла да, упркос свему, Република Србија на челу са председником Александром Вучићем остаје снажно посвећена очувању мира и стабилности и чини све што је у њеној моћи да заштити животе и интересе Срба на Косову и Метохији.

Поводом Дана Св. Саве – националог празника Срба у РСМ амбасадорка Јовановић је поручила да је Савиндан добра прилика да се подсетимо на завештање Светог Саве које нас учи јединству, слози и братској љубави. Према њеним речима српска заједница у Северној Македонији и македонска заједница која живи у Србији, мост су који додатно спаја наше две традиционално блиске и пријатељске земље. Она је поручила и да се нада да ћемо ускоро сведочити и неким конкретним акцијама које ће додатно побољшати положај ових заједница, попут реципрочног отварања Културно-информативних центара у Скопљу и Београду и других сличних пројеката. 
 

27.01.2023.

Министар Вучевић присуствовао Светосавској академији у Скопљу

Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић присуствовао је вечерас Свечаној светосавској академији поводом Дана Светог Саве - националног празника Срба у Републици Северној Македонији у Македонском народном позоришту у Скопљу.

У част празника, председнику Републике Србије Александру Вучићу додељена је Светосавска повеља, због свега учињеног за српску заједницу у Републици Северној Македонији, коју је на вечерашњој свечаности министру Вучевићу, као изасланику председника Србије, уручио председник организационог одбора светосавских свечаности Иван Стоилковић.

Обраћајући се присутнима, министар Вучевић истакао је да се Дан Светог Саве, као национални празник Срба у Северној Македонији годинама уназад обележава „Светосавском академијом“, која се традиционално одржава у Скопљу, под покровитељством и председника Републике Србије Александра Вучића и Владе Републике Северне Македоније.

Како је нагласио министар одбране, циљ је да Светосавље, као идеја просвећености, слоге и братољубља, остане дубоко уткана у наше национално биће и да генерације које долазе „научимо како да живе живот достојан идеала који нас је кроз векове одржао и сабирао“.

- Свети Сава не припада само Србима. Он припада свим људима добре воље. Свети Сава припада свим хришћанима. Његово дело је надвременско, оно нас и данас инспирише. Оно је тачка ослонца, светосавље је тачка ослонца за цео српски народ, јер нам је показало пут вере и добра, о чему треба да учимо, какви треба да будемо и куда треба да идемо, рекао је министар одбране.

Он је нагласио да се Србија 1219. године уздигла и усправила и рекла да ће сама одлучивати о себи.

- И када се Свети Сава изборио за аутокефалност Српске православне цркве, он се изборио и за слободу нашег народа, наше државе, за наше право да говоримо својим језиком, да сами одлучујемо и бирамо свој пут. И 804 године после, док се играју опасне геополитичке игре, Србија остаје независна и своја, зависна искључиво и само од интереса свога народа, рекао је министар Вучевић.

Он је поручио да се Србија данас налази пред не мањим искушењима него што је била Србија Светог Саве, али „захваљујући мудром и одговорном руководству председника Александра Вучића Србија храбро и уздигнуте главе иде напред и развија се упркос тешким изазовима са којима се читав свет суочава, а Србија и нешто више“.

- Председник Републике Србије и цело руководство наше државе воде политику која своје дубоко утемељење има управо у Светосавском завету. Србија је недвосмислено и снажно посвећена очувању политике мира, очувању слободарског духа да живимо у братској слози и љубави и међусобно и са другим народима, да будемо посвећени просперитету свога народа, изградњи боље и сигурније будућности за своје потомке, изјавио је министар одбране.

Министар Вучевић рекао је да Србија придаје изузетан значај унапређењу билатералних односа са Републиком Северном Македонијом.

- Као добре комшије и пријатељи заједно смо покренули снажну развојну иницијативу „Отворени Балкан“, решили смо, на понос свих нас, вишедеценијско отворено питање између две цркве, што је додатно зближило наше братске народе, јер је добро и благородно све оно што нас спаја. И није случајно што данас сведочимо и завршетку радова на велелепном здању - Храму Светог Саве који се поносно издиже на истом оном месту где су некада давно спаљене његове мошти, као и то да данас поносно стојимо испред првог споменика подигнутог у част оснивача средњовековне српске државе и оца Светог Саве, великог Стефана Немање, рекао је министар одбране.

Он је истакао да путеви Светосавља морају да остану чисти и неукаљани, јер су они водиља и за живот и за будућност.

- Овај велики празник који славе сви Срби у матици, својом снажном симболиком подсећа нас да будемо бољи људи и одговорни грађани, да чувамо сећање на наше славне претке и да истовремено градимо сигурну будућност за своје потомке, да будемо јединствени и сабрани, да негујемо српски језик и ћирилично писмо, да негујемо добре односе са својим комшијама, да будемо уједињени у жељи за мирном и бољом будућношћу. Идући стазама Светог Саве не можемо да погрешимо, не можемо да залутамо и само тако можемо да одбранимо право наше деце и деце наше деце да живе благословени миром и слободом, мирним суживотом на овим просторима, са свим комшијама, рекао је Министар Вучевић, честитајући још једном Савиндан и изразивши захвалност домаћинима на срдачном гостопримству.

Премијер Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски, обраћајући се присутнима, честитао је свима данашњи празник - Дан Светог Саве, у своје и у име целе Владе те земље, уз жеље да се тај празник слави дугорочно. Он је поручио да ће идеје Светог Саве остати упамћене у историји народа на овим просторима и додао је да треба да будемо уједињени у заједничкој идеји мира и да као народи који живе у региону само такви можемо да идемо напред.

Окупљенима су се обратили и изасланик председника Републике Српске Милорада Додика Радован Ковачевић, организатор светосавских свечаности Иван Стоиљковић, а беседу о Светом Сави говорио је драматург Драгослав Бокан.

На Свечаној академији у Скопљу наступио је и Уметнички ансамбл Министарства одбране “Станислав Бинички” са солистима и Мешовитим хором, а у духу празника, програм је отворен извођењем Светосавске  химне. Смењивале су се нумере народне и духовне музике, које је публика испратила громогласним аплаузом.

Током посете Скопљу, раније данас, министар Вучевић посетио је и Основну школу “Свети Кирил и Методиј” у селу Кучевиште, где је присуствовао школској манифестацији поводом Дана Светог Саве.

Делегација Министарства одбране предвођена министром Вучевићем обишла је и цркву Св. Архангела Михаила, где је министар Вучевић положио венац у оквиру спомен-костурнице посвећене српским војницима страдалим у Првом светском рату и присуствовао помену.

22. децембар 2022. године

Свечано затварање изложбе ,,Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 6. априла 1941"

Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији у сарадњи са Музејем жртава геноцида у Београду, а уз подршку Националне и универзитетске библиотеке „Св. Климент Охридски“ из Скопља, приредила је свечано затварање и стручно вођење изложбе ,,Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 6. априла 1941".

Стручном вођењу изложбе, које уприличио директор Музеја жртава геноцида и аутор изложбе историчар Дејан Ристић, присуствовали су бројни представници дипломатских мисија, истакнутих установа културе,  српске заједнице у Северној Македонији и заинтересовани грађани.

Том приликом, присутнима су представљени историјски контекст и последице једног од највећих злочина над културном баштином у Другом светском рату.
 

19. децембар 2022.

Интервју амбасадорке Јовановић за „Слово“: Јачање добрих односа – примарни циљ

У разговору за „Слово“, Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, на основно питање да оцени садашње односе између две суседне државе, прецизира да су – блиски, пријатељски и веома добри. Овај разговор била је прилика и да проверимо који су доступни правци деловања за њихово унапређење на билатералном и регионалном нивоу.

- Односи Републике Србије и Републике Северне Македоније могу се окарактерисати као блиски, пријатељски и веома добри. Наше државе повезане су снажним културно-историјским везама, а наши братски народи деле заједничку прошлост, као и одговорност за заједничку будућност читавог региона. Република Србија, на челу са председником Александром Вучићем, снажно је опредељена да гради добросуседске односе и дубоко посвећена очувању мира и стабилности у региону као једном од својих апсолутних приоритета. Наш једини интерес у односу на Северну Македонију је даље интензивирање наших билатералних односа који бележе напредак протеклих неколико година и нема разлога да се та тенденција не настави у будућности. Додатном зближавању Србије и Северне Македоније свакако доприноси и иницијатива „Отворени Балкан“, а решавањем вишедеценијског спора између две Цркве у мају о.г., наше две државе готово да више немају отворених питања у својим билатералним односима. Велика је част и неизмерно задовољство бити амбасадор Србије у Северној Македонији у тренутку када, према бројним истраживањима јавног мнења, већина њених грађана управо Србију сматра највећим пријатељем и савезником.

Пројекти планирани у оквирима иницијативе Отворени Балкан, стварају изузетне могућности, посебно на економском плану, како билатерално, тако и кроз наступе на трећим тржиштима. Где су  македонско-српски привредни домети у тренутно врло специфичним међународним околностима?

-  Иницијатива „Отворени Балкан“, специфична по томе што није „наметнута“ споља већ настала као самостална и заједничка идеја тројице лидера - председника Србије Александра Вучића, премијера Албаније Едија Раме и тадашњег премијера Северне Македоније Зорана Заева, нуди ефикасан и подстицајан модел регионалне сарадње и даљег међусобног повезивања наше три државе, али и региона у целини. Иницијатива „Отворени Балкан“ промовишући четири основне слободе на којима почива и Европска унија (слободно кретање робе, капитала, услуга и људи), као главни циљ има унапређивање свеукупног квалитета живота наших грађана чинећи овај регион местом на коме ће младе генерације које тек стасавају желети да остану. Бројни споразуми који су до сада потписани у оквиру ове иницијативе, попут оних о међусобном признавању диплома или заједничком приступу тржишту рада пружају нам добре основе за то и зато је њихова што скорија имплементација у пракси од велике важности. Време глобалних изазова са којима се нажалост суочавамо, још једном је показало да се у временима великих криза обично ослањамо на оне који су нам „најближи“. Иницијатива „Отворени Балкан“, преко до сада постигнутих споразума, пружа механизме који ће грађанима Србије, Северне Македоније и Албаније омогућити да се лакше суоче са последицама енергетске и прехрамбене кризе, као и тешке зиме која нас очекује. 

Какви су закључци након самита „Отворени Балкан“ и иницијативе за стварање јединственог тржишта за грађане Македоније, Србије и Албаније?

- Највећи бенефит иницијативе „Отворени Балкан“ је чињеница да је ова идеја успела да за само неколико година значајно унапреди односе између три државе учеснице Иницијативе и додатно зближи наше народе. Несумњиво је да је управо овај регионални пројекат допринео узлазној путањи у односима Србије и Северне Македоније, а свакако и значајно унапредио званичне односе на линији Београд-Тирана. Подсетићу Вас да је пре само неколико година било готово незамисливо да туристи из Србије летују на албанском приморју, а данас је то уобичајена појава. Све ово скупа говори у прилог чињеници да се иницијативом „Отворени Балкан“ креира подстицајно окружење за развој јединственог регионалног тржишта заснованог на четири основне слободе, а опет све у циљу стварања бољих услова живота за наше грађане. И баш као што је то једном приликом изјавио председник Александар Вучић, од успеха иницијативе „Отворени Балкан“ зависи колико ће се учврстити мир и стабилност у региону. 

Како процењујете могућности деловања културне дипломатије?

- Културна дипломатија, као део јавне дипломатије, односи се на успостављање, развијање и одржавање међународних односа путем културе, образовања и уметности. Као таква, представља и добар инструмент „меке моћи“ једне државе. Културна дипломатија треба да прати спољнополитичке циљеве и да у складу са њима обликује своје активности и стратегије, негујући директне и трајне односе међу државама и народима и стварајући климу међусобног поверења и разумевања. Тај посао постаје изузетно комплексан, али и подстицајан када се ради о културама и народима који су блиски и повезани попут оних на Балкану. Када је реч о иницијативи „Отворени Балкан“, до сада је потписано неколико важних меморандума о сарадњи у области културе на Западном Балкану у циљу промовисања културне разноликости и међукултурног дијалога,  сарадње у области филма и аудиовизуелних делатности, као и подстицања улагања у сектор уметности и културе.

Који су то, по Вашем мишљењу, стратешки правци за боље сагледавање проблема наслеђа српског народа у Северној Македонији и њиховог решавања?
 
- Очување и заштита српског културног наслеђа у Северној Македонији свеобухватан је и одговоран задатак на коме је потребно темељно и пажљиво радити у садејству релевантних институција и Републике Северне Македоније и Републике Србије. Богатство и обим тог наслеђа додатно нас све обавезују да његовом очувању приступамо са посебном пажњом. Черчил је још говорио да „Балкан производи више историје него што може да поднесе“, а ја се усуђујем да верујем да нас управо славне странице наше историје на којима су осведочена наша вишевековна страдања у борби за слободу обавезују да се сећамо и памтимо и да је то дуг који имамо према својим прецима, али и према потомцима.

У времену сложених изазова на међународном плану, не само у светлу великих опасности које носе ратна дејства у Украјини, на простору Балкана, традиционално лебде искре могућих неспоразума, уз бремене историјских неразумевања и нетолеранција. У овом тренутку то се посебно осећа у процесу решавања проблема на Косову и Метохији. Став Скопља другачији је од става Београда?

- У контексту глобалних геополитичких околности, било би неозбиљно и неискрено рећи да су изазови пред којима се Република Србија тренутно налази једноставни, а посебно када је у питању актуелна ситуација на Косову и Метохији. Упркос свему, Република Србија на челу са председником Александром Вучићем остаје снажно посвећена очувању мира и стабилности и чини све што је у њеној моћи да заштити животе и интересе Срба на Косову и Метохији. Политика коју воде Влада Републике Србије и председник Вучић увек је била политика испружене руке, политика окренута будућности, али нажалост, често није било никога ко би ту испружену руку примио. Неретко смо били суочени са политиком двоструких стандарда, као што је то случај и данас, али то не утиче на нашу опредељеност да по сваку цену сачувамо мир и стабилност. Што се тиче става званичног Скопља према Косову и Метохији, опредељени смо да са Северном Македонијом градимо добре односе упркос различитим погледима на ово, за нас витално и суштинско питање. А да ли нам је жао због таквог њиховог става? Свакако да јесте.

Уврежена је политичка оцена да су Срби у Македонији и Македонци у Србији мост за добру сарадњу између два суседа. Сведоци смо да хроничне поделе и негативна наслеђа унутар тих заједница и те како могу бити отежавајући фактор. Како Ви оцењујете садашње деловање Срба у политичком односно друштвеном погледу?

- Мањинске заједнице, осим што на најлепши начин одсликавају мултиетнички и мултикултурни карактер једног друштва, представљају и важан сегмент његовог свеукупног функционисања и развоја. Због тога је важно да буду на адекватан начин третиране, како би могле да буду функционалан елемент у друштвеном, политичком и културном животу. Српска заједница у Северној Македонији, иако бројна и активна, забележила је драстичан пад у бројности према резултатима последњег пописа становништва, а ништа мање забрињавајућа није ни ситуација у погледу броја испитаника који су се изјаснили да говоре српским језиком. Како бисмо сачували свој идентитет, културу и традицију, неопходно је најпре да сачувамо српски језик. Ови циљеви требало би да буду светионик и српској заједници у њеном деловању. Разлике ће увек постојати, али оне не би смеле да нас раздвајају, већ да дају додатни подстрек за размену мишљења о начинима за унапређење положаја српске заједнице у Северној Македонији и неговање климе у којој ће припадници српске заједнице бити добри и лојални грађани Северне Македоније, а истовремено знати да у сваком тренутку могу да рачунају и на подршку из матице Србије.

13. децембар 2022. године

Отворена изложба ''Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 06. априла 1941.''

Изложба ''Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 06. априла 1941.'', у организацији Музеја жртава геноцида у Београду и уз подршку Културно-информативног центра СПОНА из Скопља, свечано је отворена у Националној и универзитетској библиотеци ''Свети Климент Охридски'' у главном граду Републике Северне Македоније.

Предметном изложбом македонској јавности биће представљен историјски контекст и трагичне последице појединачно највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током Другог светског рата, у којем је уништен готово читав национални фонд који је обухватао око 354.000 наслова монографских публикација у око 500.000 свезака, преко 1.400 ћириличних рукописа и повеља из периода од XII до XVII века, картографску и графичку збирку од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, укључујући и целокупне библиотеке културних великана попут Вука Караџића, Лукијана Мушицког и Ђуре Даничића.

Током свечаности отварања поставке о разарању Народне библиотеке Србије 06. априла 1941. године, окупљенима су се обратили директор Националне и универзитетске библиотеке ''Свети Климент Охридски'' Рахметули Кући, аутор изложбе и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић и Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, која је и званично прогласила изложбу отвореном.
Том приликом, амбасадорка Невена Јовановић подсетила је да је Народна библиотека, не случајно, била једна од првих мета ваздухопловних снага нацистичке Немачке, те да стога 06. април 1941. године не представља само дан када је у Србији почео Други светски рат и када је немилосрдно бомбардована престоница тадашње Краљевине Југославије, већ и један од најтужнијих датума за српску и светску културну баштину, када је покушано затирање целокупног културног и националног идентитета једног народа. Она је истакла важност неговања културе сећања како се овакви злочини не би понављали у будућности.

Изложба ''Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 06. априла 1941.'' трајаће до 22. децембра 2022. године.

29. новембар 2022.

Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Обавештавамо да је први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић донео одлуку којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

- организација дијаспоре и организација Срба у региону,
- удружења чије су делатности или део делатности усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања,
- дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије,
- цркве и верске заједнице,
- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији.

Увид у расписани јавни позив можете извршити на следећим линковима:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/
 

17. новембар 2022.

Састанак са директорима ветеринарско специјалистичких института из Србије

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се директорком Научног института за ветеринарство Србије др Добрилом Јакић-Димић и директорима Ветеринарско специјалистичких института из Ниша др Милошем Петровићем, Шапца др Николом Милутиновићем, Новог Сада др Савом Лазићем и Краљева др Мишом Коларевићем. Такође, срела се и са деканом Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду проф. др Милорадом Мириловићем. 

Током сусрета, у оквиру свечане академије поводом обележавања 30 година од оснивања Факулета ветеринарске медицине Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, указано је на дугогодишњу успешну сарадњу два факултета и сродних институција у области образовања, науке и здравствене заштите животиња.

Амбасадорка Јовановић је указала да је још једном потврђена добра билатерална сарадња Републике Северне Македоније и Републике Србије и са саговорницима дискутовала о могућностима које пружа иницијатива „Отворени Балкан“. 

Током свечане церемоније декан Факултета ветеринарске медицине Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу др Лазо Пендовски дугогодишњим сарадницима из Србије уручио је плакете за допринос развоју ове институције.

11. новембар 2022.

Обележена 104. годишњица од Дана примирја у Првом светском рату

Државном церемонијом, у организацији  Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији, на Српском војничком гробљу у Битољу обележена је 104. годишњица oд Дана примирја у Првом светском рату. Државну делегацију предводила је помоћница министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Барошевић.

Свечаној церемонији присуствовали су и Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и представници Амбасаде Р. Србије.

Том приликом, помоћница министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Барошевић поручила је да Србија чува сећање на своје славне претке који су дали своје животе у борбама уочи и током пробоја Солунског Фронта. Она је истакла и да Република Србија, на челу са председником Александром Вучићем, чини све што је у њеној моћи да превазиђе историјска неразумевања и нетолеранцију, која још увек постоји међу народима на Балкану и у ширем региону југоистока Европе.

Осим државне делегације, државној церемонији полагања венаца присуствовали су и представници Собрања и Владе Републике Северне Македоније, Министарства одбране и Војске Србије, Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, дипломатског и војног кора, локалне самоуправе Битоља, студенти Полицијско-криминалистичког универзитета и Војне академије из Београда, бројна удружења Срба из Северне Македоније, борачка удружења и удружења за неговање традиција, као и потомци погинулих српских војника.

Истог дана положени су венци и одата је почаст на српским војничким гробљима у местима Бач, Живојно, Добровени и Скочивир у подножју планине Ниџа.

04. новембар 2022.

Амбасадорка Јовановић у посeти КУД „Српски вез“ у Куманову

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић посетила је Културно уметничко друштво „Српски вез“ у Куманову.

Том приликом, амбасадорка Јовановић истакла је да Република Србија подржава напоре српске заједнице на очувању духовног, националног и културног идентитета нашег народа на овим просторима.

Амбасадорка Јовановић имала је прилику да разговара са члановима удружења о њиховом раду и плановима у наредном периоду, као и изазовима са којима се суочавају.

28. октобар 2022.

Амбасадорка Јовановић састала се са министарком рада и социјалне политике Тренчевском

Амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић састала се данас са министарком рада и социјалне политике Републике Северне Македоније Јованом Тренчевском са којом је разговарала о билатералним односима двеју земаља, као и новим могућностима за сарадњу у оквиру иницијативе Отворени Балкан.

Саговорнице су констатовале да су односи двеју земаља на високом нивоу, засновани на пријатељству, међусобном разумевању и поверењу, као и да је заједничка иницијатива “Отворени Балкан” додатно зближила две земље.

Амбасадорка Јовановић подсетила је да Република Србија и Република Северна Македонија имају потписан Споразум о социјалном осигурању из 2002. године, као и да се сва питања из ове области успешно решавају у директној комуникацији наших надлежних институција.

Министарка Тренчевска захвалила Републици Србији на подршци коју у кризним временима пружа Републици Северној Македонији и упутила честитке поводом формирања нове владе.
 

27. октобар 2022.

МТЕЛ представио нове услуге у Северној Македонији

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић присуствовала је представљању новог пакета услуга компаније МТЕЛ у Северној Македонији.

Компанија МТЕЛ, члан Телеком Србија групе, након годину дана пословања, проширила је своју понуду и корисницима у Северној Македонији понудила нове услуге - мобилну телефонију и интернет, као и пакете услуга које укључују и сателитску телевизију.

Том приликом, амбасадорка Јовановић је пожелела генералном директору Телекома Србија Владимиру Лучићу и генералном директору МТЕЛ-а Марку Лопичићу много среће и успеха у даљем пословању.
 

23. октобар 2022.

Обележена 110. годишњица Кумановске битке

Амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и представници Амбасаде присуствовали су државној церемонији поводом обележавања 110. годишњице Кумановске битке на Спомен-комплексу Зебрњак код Куманова.

Државну церемонију, којом одата почаст сенима погинулих српских војника, организовали су одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији, уз помоћ града Врања.

Осим државне делегације, свечаној церемонији присуствовали су и представници Војске Р.  Србије и Армије Р. Северне Македоније, локалних самоуправа Р. Северне Македоније, бројних удружења Срба из С. Македоније, борачких удружења и удружења за неговање традиција, као и потомци погинулих српских војника.

Кумановска битка, вођена 23. и 24. октобра 1912. г. у Првом балканском рату, којом је војска Краљевине Србије извојевала величанствену победу над војском Османског царства, сматра се једном од најзначајнијих битака у историји српског народа.

21. октобар 2022. године

Селаковић на министарском састанку учесница "Берлинског процеса"

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Берлину на састанку министара спољних послова учесница "Берлинског процеса", на коме је било речи о припреми самита ове иницијативе 3. новембра, али и о енергетској безбедности, мигрантској кризи и европским интеграцијама западног Балкана.

Министар Селаковић је после састанка изјавио да је на том скупу, коме је председавала министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок, било речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану.

Kако је навео шеф српске дипломатије, састанку су, осим министара са западног Балкана, присуствовали и министри спољних послова Аустрије, Чешке, Грчке, Хрватске и Бугарске, али и представници Италије, Уједињеног Краљевства, Француске и Пољске.

"На састанку је било речи о припреми самита 'Берлинског процеса' који ће бити одржан 3. новембра у Берлину, али се посебна пажња посветила питањима као што су енергетска безбедност, мигрантска криза, свакако европске интеграције западног Балкана. Било је речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је пренео да је састанак у Берлину био прилика и за билатералне сусрете и да је са министрима спољних послова Северне Македоније и Грчке, Бујаром Османијем и Никосом Дендијасом разговарао о безбедносној, енергетској кризи у Европи, кризи која је изазвана повећаном стопом инфлације која је резултат рата.

Према његовим речима, са колегама из Северне Македоније и Грчке разговарао је и о изазовима са којима ћемо се сусретати у будућности.

Министар Селаковић је навео да је једна од посебних тема била мигрантска криза, зато што се Северна Македонија, Грчка и Србија налазе на југиосточној европској мигрантској рути, односно мигрантској рути која нашу позицију чини врло парадоксалном.
    
Шеф српске дипломатије је објаснио да мигранти долазе у Србију и Северну Македонију са територије земаља ЕУ, не са циљем да у њима остану, већ да би опет отишли у земље ЕУ.

"Још једном сам истакао важност заузимања и дефинисања јединствене европске позиције по овом питању, како би се заиста нашао ефикасан, делотворан и добар одговор на овај велики изазов и велики проблем са којим се суочава цела Европа", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић се на маргинама скупа састао и са државним министром за Европу у Министарству иностраних послова Уједињеног Краљевства Леом Докертијем.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
 

21. октобар 2022.

Дојран: Обележен Дан српског језика у Северној Македонији

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић учествовала је данас на конференцији којом je обележен Дан српског језика у Северној Македонији.

Конференцији, у организацији Института за македонски језик „Крсте Мисирков“ Скопље, присуствовала и директорка Института за српски језик при Српској академији наука и уметности Софија Милорадовић, која са директорком Института за македонски језик „Крсте Мисирков“ из Скопља Еленом Јовановом-Грујовском потписала Меморандум о сарадњи два института.

Амбасадорка Јовановић је поручила да је очување матерњег језика саставни део очувања националног идентитета и указала на значај образовања на српском језику за представнике српске заједнице у Северној Македонији, подсетивши да се у Републици Северној Македонији српски језик изучава у основном, средњем и високо-школском образовању.

Она је истакла и да данашње потписивање Меморандума о сарадњи Института за македонски језик „Крсте Мисирков“ Скопље и Института за српски језик при Српској академији наука и уметности додатно продубљује односе наше две земље.

Облежавање Дана српског језика, рецитовањем познатих стихова Јове Јовановића Змаја и Љубивоја Ршумовића, употпунили су ученици основне школе  „Страшо Пинџур“ из села Јосифово, који изучавају српски језик у оквиру предмета Језик и култура Срба.

18. октобар 2022.

Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.

Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.

И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи.

Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.  

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога. У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала.

У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића.

„Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.

Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.

Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
 

18. октобар 2022.

Амбасадорка Јовановић уручила уџбенике и књиге ђацима Гимназије „Гоце Делчев“ у Куманову

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић уручила је данас ученицима Гимназије „Гоце Делчев“ у Куманову, који наставу похађају на српском језику, уџбенике и књиге као донацију Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Том приликом, амбасадорка Јовановић указала је на значај образовања на српском језику за припаднике српске заједнице у Републици Северној Македонији, а ученицима поручила да наставе да негују и чувају свој матерњи језик.
 

14. октобар 2022. године

Амбасадорка Јовановић на конференцији „Жене у спољној политици“

У име Министарства спољних послова Републике Србије, амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић говорила је на Међународној конференцији „Жене у спољној политици“, у оквиру панела „Жене на водећим позицијама и позицијама одлучивања“, који је одржан на нивоу заменика министара спољних послова из региона ЗБ 6.

Конференцију, коју већ другу годину за редом организује Министарство спољних послова Републике Северне Македоније, отворили су потпредседница Владе Славица Грковска и министар спољних послова Бујар Османи.
У свом обраћању, амбасадорка Јовановић је представила позитивна искуства и примере добре праксе Републике Србије по питању родне равноправности и оснаживања положаја жена у свим сферама друштвено - политичког живота.

Она је истакла да Србија улаже напоре у циљу постизања веће заступљености жена на руководећим позицијама, указавши на статистике у контексту процента жена на високим функцијама у извршној и законодавној власти у Србији.

Амбасадорка Јовановић истакла и да је у протеклом периоду Република Србија усвојила више закона и стратешких докумената у овој области, међу којима и Закон о родној равноправности, Стратегија за родну равноправност и Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици.

Указала да Република Србија баштини висок ниво учешћа жена у спољној политици и да о томе најбоље говори чињеница да, од укупног броја шефова дипломатско конзуларних представништава, 31 одсто чине жене.
 

 
Истраживање о држављанима Републике Србије који живе у иностранству

Републички завод за статистику, у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године, упоредо са Пописом становништва, домаћинстава и станова који се обавља на територији Републике Србије, спроводи: „Истраживање о држављанима Републике Србије који живе у иностранству“.

Позивамо држављане Републике Србије који, са свим члановима свог домаћинства или као самачко домаћинство, живе у иностранству да учествују у истраживању.  Сврха спровођења овог истраживања јесте добијање што потпуније слике о бројности, основним демографским, миграторним, образовним и другим карактеристикама наших грађана у иностранству.

Уколико желите да учествујете у истраживању, потребно је да се региструјете и попуните Упитник.

10. септембар 2022.

Састанак са директором Агенције за промоцију и подршку туризма

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се са директором Агенције за промоцију и подршку туризма у Северној Македонији Љупчом Јаневским са којим je разговарала о туристичким потенцијалима две земље, као и о иницијативи „Отворени Балкан“ која отвара неограничене могућности у овој области.

Амбасадорка Јовановић истакла је на састанку да је сектор туризма само још један мост који спаја наша два пријатељска и блиска народа, те истакла важност афирмације заједничких туристичких потенцијала.

Саговорници су потврдили досадашње одличне резултате у овој области, а посебно у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“ и оценили да иста отвара могућости и за заједнички наступ на трећим тржиштима.

Директор Агенције за промоцију и подршку туризма Јаневски пренео је амбасадорки Јовановић да је у првих седам месеци 2022. године Северну Македонију посетило 16 одсто више туриста из Србије него у истом периоду 2019. године, као и да се у наредној години очекује још већи прилив туриста из Србије.

На састанку истакнуто да на висок степен сарадње у сектору туризма између две земље указује и повећана сарадња у оквиру ИПА, те оцењено да ће се тај тренд наставити и у 2023. години.
 

24. септембар 2022. године

Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума.

"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН.

"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић.

Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН.

"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане.

"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

22. септембар 2022. године

Обраћање председника Републике Србије Александра Вучића на генералној дебати 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање присутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународног јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
 
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију – отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
 
Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
 
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
 
Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

20. септембар 2022. године

Реаговање Амбасаде Србије у Скопљу

Амбасада Републике Србије у Скопљу изражава дубоко жаљење због тога што је посланик у Народној скупштини Републике Србије Миодраг Гавриловић конференцију „Срби у Македонији и Србија“ у Битољу, у организацији Заједнице Срба у Македонији, поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, искористио за личну промоцију и постизање јефтиних политичких поена, нашкодивши тако српској заједници у Републици Северној Македонији и Републици Србији.

Ставови које је изнео народни посланик Миодраг Гавриловић, не одговарају истинитости догађаја и поставља се питање који је стварни мотив да се, манипулишући чињеницама и изношењем неистина, злоупотреби гостопримство домаћина зарад саморекламирања и етикетирања себе као жртве.

У низу нелогичности које народни посланик Миодраг Гавриловић изнео наводи се и она да је предметна конференција прекинута због присуства опозиционих посланика, односно њега самог, што не одговара истини, пре свега имајући у виду да је народни посланик Миодраг Гавриловић равноправно са другим учесницима говорио на скупу, као и да је после његовог излагања конференција настављена у конструктивном тону. Додатно, чињеницу да нико од присутних није имао проблем са присутвом народног посланика Миодрага Гавриловића предметном скупу, као ни са његовим излагањем и одвојеним изјавама за медије које је, како сам на свом налогу на друштвеној мрежи твитер тврди, дао уочи конференције, поткрепљује и заједничка фотографија свих учесника догађаја која је усликана на паузи између две сесије.

Такође, тенденциозне су изјаве народног посланика Миодрага Гавриловића да је догађај био прекинут, а посебно бесмислене тврдње да су учесници након тога избачени на улицу. Напротив, упркос покушају политизације догађаја и непримерених коментара говорника проф. др Предрага Митровића, на предлог организатора договорено је да се конструктивна дискусија настави на програмом предвиђеној радној вечери у ресторану, којој су присуствовали сви учесници конференције, укључујући и народног посланика Миодрага Гавриловића.

Поставља се питање због чега је народни посланик Миодраг Гавриловић у својим иступањима избегао да истакне горе наведене чињенице, које би јавности омогућиле да стекне целокупан увид у стваран развој догађаја. С тим у вези, једини логичан одговор који се намеће јесте да је то учињено како би се оставио утисак да је народни посланик био спречен да учествује на предметном догаћају, односно да се на истом обрати, користећи то као муницију у унутрашњој политичкој борби којој није било ни време ни место у дану када се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе и 104 године од пробоја Солунског фронта. Парадоксално, оваква злоупотреба празника у којем се сећамо наших див-јунака који су своје животе положили у борби за Краља и Отаџбину у ратовима за ослобођење и уједињење у периоду 1912-1918. године, начињена је од стране човека, народног посланика, који се поноси чињеницом да је потомак ''Солунца'' који је учествовао у бици на Кајмакчалану.

Остаје нејасно и то због чега је народни посланик Миодраг Гавриловић, упркос свом „дугогодишњем парламентарном искуству“, на које се позива, пропустио да о свом учешћу на конференцији редовним путем обавести Министарство спољних послова и Амбасаду Републике Србије у Скопљу, чиме је прекршио устаљене процедуре у комуникацији између надлежних институција.

Под знаком питања је такође због чега је народни посланик Миодраг Гавриловић заборавио да се у свом медијском обраћању осврне на излагање проф. др Предрага Митровића, који је о Републици Србији и Републици Северној Македонији говорио као о „окупираним државама“, на шта је амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, у складу са својим надлежностима, на адекватан и примерен начин реаговала.

Амбасада Републике Србије у Скопљу указује на опасност од оваквих запаљивих изјава, као и касније изнетих неистинитих и малициозних конструкција, које штете угледу Републике Србије, њеним односима са суседима, али и положају српског народа у региону. Стога, Aмбасада апелује на оне који се оваквим средствима користе да, у духу недавно обележеног празника, националне интересе ставе испред личних тежњи за самопромоцијом и убирањем политичких поена, које су, нажалост, овога пута превладале.

16. септембар 2022.

Састанак амбасадора Невене Јовановић са градоначелником општине Битољ Тонијем Коњановским

Амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић искористила је посету Битољу и обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, за реализацију сусрета са градоначелником општине Битољ Тонијем Коњановским.

Током састанка, заједнички је констатовано да су билатералне везе између две државе на изузетно високом нивоу, уз оцену да би ту сарадњу требало додатно проширити, пре свега на пољу трговине, пољоприврeде, културе, као и да би било опортуно уколико би се тренутни успон у односима Србије и Северне Македоније искористио за повезивање и зближавање локалних самоуправа две земље.

Амбасадор Невена Јовановић изразила је задовољство због актуелног тренутка у билатералним односима Србије и Северне Македоније, што је дошло као плод одговорног размишљања и деловања политичких лидера две земље, који су препознали значај зближавања и регионалне сарадње. У том контексту, изразила је задовољство што иницијатива “Отворени Балкан”, захваљујући конкретним резултатима које је изнедрила за кратко време, наилази на снажну подршку македонске јавности, баш као што је то случај и у Србији.

Амбасадор Невена Јовановић посебно је захвалила саговорнику на односу општине Битољ према локалној српској заједници, оценивши да припадници српског народа у Републици Северној Македонији, као и македонска национална мањина у Републици Србији, представљају мост који додатно повезује наше пријатељске државе.

С друге стране, градоначелник општине Битољ искористио је прилику да још једном захвали држави Србији и председнику Александру Вучићу на помоћи указаној у јеку пандемије Ковид-19, када је Република Србија међу првима упутила Северној Македонији контингент вакцина против корона вируса, али и омогућила да се грађани Северне Македоније вакцинишу на територији наше земље.

15. септембар 2022. 

Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе

Представници Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији, на челу са амбасадором Невеном Јовановић, на Српском војничком гробљу у Битољу обележили су Дан српског јединства, слободе и националне заставе, полагањем венца на заједничку гробницу у којој почивају мошти српских јунака палих за краља и отаџбину у ратовима за ослобођење и уједињење у периоду 1912-1918. године.

Церемонији полагања венаца, поред представника Амбасаде, присуствовали су и градоначелник Битоља Т. Коњановски, почасни конзул Републике Србије у Битољу С. Мицевски, почасни конзул Републике Србије у Охриду М. Филев, народни посланик у македонском Собрању и председник Демократске партије Срба у Македонији И. Стоилковић, као и бројни представници удружења и организација Срба у Републици Северној Македонији.

Том приликом, амбасадор Невена Јовановић подвукла да је 15. септембар, датум када уједно обележавамо и годишњицу пробоја Солунског фронта, дан у који су истовремено уткани и наш бол и наша слава, дан којим је отпочела нова страница наше историје, захваљујући невероватаном војничком надљудском подухвату српских војника који су од тог 15. септембра 1918. године под пуном ратном опремом, сламајући отпор окупатора, за само 45 дана превалили пут од планине Ниџе и Кајмакчалана до Београда, који је ослобођен већ 1. новембра.

С тим у вези, указала је да данашњи празник, због симболике коју носи, представља јасну поруку нама и нашим поколењима да јединствени можемо да чинимо велика дела, која остају уписана златним словима на страницама историје.

Амбасадор Невена Јовановић подсетила је да је Република Србија, на челу са председником Александром Вучићем, у потпуности посвећена регионалном миру и стабилности, градећи добре односе са суседима, истовремено задржавајући право да негује културу сећања и адекватно помаже српском народу ван матице да очува своју традицију, језик и идентитет.

Уједно, позвала је наше сународнике да где год да се налазе, чувају своју културу, веру, језик и ћирилично писмо, као и сећање на надљудске подвиге наших славних предака и њихову слободарску борбу.
 

14. септембар 2022.

Скопље: Амбасадорка Јовановић на састанку са директором Ујкановићем

Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић састала се данас са директором Управе за афирмацију и унапређење културе припадника заједница Републике Северне Македоније Адмиром Ујкановићем са којим разговарала о начинима за унапређење положаја српске заједнице у Северној Македонији.

Саговорници се сагласили да неопходна интензивнија сарадња и укључивање Срба у рад институција које се баве питањима од значаја за српску заједницу у Северној Македонији.

Такође, разматране могућности за директније повезивање институција двеју земаља у чијој надлежности питања мањина.

8. септембар 2022.

Амбасадор Јовановић положила цвеће поводом Дана независности Републике Северне Македоније

Поводом 8. септембра, Дана независности Републике Северне Македоније амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и изасланик одбране потпуковник Вујица Вукобратов положили су свеже цвеће на вечна почивалишта бивших председника Кира Глигорова и Бориса Трајковског.

Полагању цвећа, у организацији Владе Републике Северне Македоније, присуствовали су председник Владе Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски, министри у македонској Влади, као и представници дипломатског и војног кора.
 

02.09.2022.

Председник Вучић председавао Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.

Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављање зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазима je скратило чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирница унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Већу министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима, а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

01.09.2022.

Председник Вучић присуствовао отварању Првог међународног сајма вина Винска визија Отвореног Балкана

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је отварању Првог међународног сајма вина Винска визија Отвореног Балкана заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским.

Приликом отварања Сајма, организованог под покровитељством влада Републике Србије, Републике Албаније и Републике Северне Македоније, а у оквиру иницијативе Отворени Балкан, председник Вучић је истакао да је овај Сајам заједничко дело, којим смо показали да имамо чиме да се поносимо и да можемо не само да будемо део света, већ и да у много чему можемо да се такмичимо и будемо бољи у различитим сферама друштвеног живота.

„Данас су Београд и Балкан светска престоница вина. Вино зближава људе и овај сајам је само конкретизација нашег повезивања у оквиру иницијативе Отворени Балкан“, рекао је председник Вучић, додајући да данас може да се види колико је Отворени Балкан важна и отворена иницијатива у којој би желео да буду сви они који себи ту могу да пронађу место.

Председник Вучић је приликом обиласка Сајма, имао прилике да разговара са произвођачима вина не само из Србије, Албаније и Северне Македоније, већ и излагачима из 22 земље, међу којима су излагачи из Француске, Црне Горе, Хрватске, Чилеа, Аргентине, Италије, Босне и Херцеговине, Словеније.

Премијер Албаније Еди Рама поручио је данас на отварању Сајма да је регионална иницијатива Отворени Балкан много више од привреде и трговине, а далеко више од политике.

"Отворени Балкан је производ мира који ће да буде одржив, пројекат јединства у миру са визијом за будућност, тако да ово мало суседство у срцу Европе не пати више од остатака из прошлости, већ да постане место будућности за наше младе“, рекао је албански премијер.

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски изјавио је да овај Сајам представља нову прилику да се успостави нова динамика у регионалним економским односима и да се омогући просперитет како компанијама, тако и грађанима у Србији, Северној Македонији и Албанији. Такође је додао да се на Сајму повезују привреде региона, отварају нова тржишта, остварују нови пласмани за робу са ових простора, као и да се шири простор за размену идеја, технологија и приступа раду.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

02. авугуст 2022.

Селаковић и Пендаровски у Прохору Пчињском

Након 18 година данас су у манастиру Српске православне цркве Прохор Пчињски државно-црквене делегације Србије и Северне Македоније обележиле 2. август, који званично Скопље обележава као Дан Републике - Илинден.

Обележавању овог значајног датума за Србију и Северну Македонију присуствовале су делегације двеју држава предвођене македонским председником Стевом Пендаровским и шефом српске дипломатије Николом Селаковићем, као изаслаником председника Србије Александра Вучића.

Након полагања венаца на спомен плочу поводом првог заседања АСНОМ-а у капели манастира Прохор Пчињски, Селаковић је новинарима рекао да данашње заједничко обележавање указује да су Србија и Македонија добри суседи, добри пријатељи и да је веома важно да унапређујемо наше добросуседске односе.

„Данас, 2. август је важан и историјски значајан датум за оба народа и чува успомена на неке претходне генерације које су за свог животног века оставиле траг у историји два народа“, рекао је Селаковић.

Он је казао да је манастир Прохор Пчињски светиња која чува и гради традицију током читавог миленијума, те подсетио да је прошле године обележено 950 година овог светог места.

Истакао је да су данас владике Српске православне цркве и Македонске православне цркве први пут од почетка Другог светског рата служиле заједно литургију.

Додао је да је председник Северне Македоније Стево Пендаровски по доласку положио венац на спомен плочу која бележи један тренутак значајан за историју македонског народа, када је одржано прво заседање АСНОМ-а у непосредној близини манастира, 1944. године.

То је, истакао је Селаковић, догодило први пут након 18 година.

„Тиме показујемо колико смо поштујући једни друге, поштујући традицију, историјско наслеђе окренути будућности и желимо да будуће генерације одгајамо у духу добросуседства и толеранције“, рекао је шеф српске дипломатије.
Истакао је да је у том смислу и са том жељом именован као изасланик председника Александра Вучића да дочека председника Пендарoвског.

„Имали смо и прилике да након полагања венаца разговарамо у присуству наших домаћина владике врањског Пахомија и о будућим обележавањима, у годинама које су пред нама и да констатујемо колико су историје наших народа прожете“, рекао је.

Указао је и да са друге границе, када се пређе иза Брњака, места победе славне српске војске у кумановској бици и јужније има важност за нашу српску историју.

„Констатовали смо колико је важно да на државном нивоу усагласимо начин обележавања и места обележавања, где ће се комеморације и прославе одржавати... Све су то само природни и нормални кораци након великих корака које је Вучић учинио управо градећи једну политику јединства и окренутости региона будућности, а која је свој конкретни резултат почела да даје у иницијативи Отворени Балкан", рекао је Селаковић.

Пендаровски је захвалио председнику Александру Вучићу и патријарху Порфирију који су, како је рекао, омогућили да после 18 година паузе македонска делегација дође на ово свето место, у манастир Прохор Пчињски, да обележи најзначајнији македонски празник - Илинден.

Подсетио је да је овде одржано прво историјско заседање АСНОМ-а, те оценио да је почетак добре традиције то што ове године 2. август делегација Северне Македоније прославља на овом месту. Очекује, казао је, да ће то бити настављено и убудуће.

Пендаровски је додао да је са министром Селаковићем договорио оснивање радне групе при министарствима спољних послова двеју држава која ће радити на томе.

Истакао је да Прохор Пчињски има значајно место у контексту политичких и црквених односа који су, како је рекао, у међувремену разрешени.

Оценио је и да је данашње обележавање у Прохору Пчињском „камен темељац“ за нове будуће односе двеју држава и будућег обележавања овог датума.

Извор: Танјуг

Обавештење о путовању малолетних лица преко државне границе Републике Србије

       Обавештавамо да, према одредбама Закона о граничној контроли члан 54. став 2. („Службени гласник“ бр. 24/18), за прелазак државне границе Републике Србије малолетно лице држављанин Републике Србије (до навршене 16. године живота) када путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски заступник, мора поседовати оверену сагласност оба родитеља, ако законски врше родитељско право, или законског заступника.

         Уколико малолетно лице држављанин Републике Србије прелази државну границу Републике Србије у пратњи једног од родитеља, није потребна сагласност другог родитеља.

          У складу са одредбама Закона о граничној контроли (члан 54. став 2.) за прелазак државне границе Републике Србије малолетних лица, страних држављана, није потребна сагласност родитеља.

23. јул 2022.

Селаковић отворио Конзулат Србије у Охриду

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић отворио је данас у Охриду Конзулат Србије на челу са почасним конзулом.

Министар Селаковић је рекао да институција почасног конзула има дугу и богату традицију и несумњив значај у дипломатско-конзуларним односима и истакао да је ово 86. почасни конзулат Србије у иностранству.

„Уверен сам да ће отварање конзулата у Охриду са подручјем које обухвата територије општина Охрид, Струга, Дебар, Галичица, Дебарца и Центар Жупа, на челу са почасним конзулом Михајлом Филевим, пружити додатни подстрек унапређењу свестране сарадње Србије са Северном Македонијом“, истакао је Селаковић.

Како је нагласио, то није само наша добра билатерална сарадња на политичком нивоу, већ и сарадња у области културе, туризма, али и на пољу јачања наших економских веза и односа.

Селаковић је казао и да је уверен да ће допринос односима две земље дати и почасни конзул Филев, настављајући традицију својих предака, и више него успешно обављати ту функцију и својим примером дати додатни импулс односима два народа и две пријатељске државе.

„Оно што данас радимо једног дана ће бити историја, на историју не можемо да утичемо, али на оно што радимо данас утичемо и те како и тако стварамо будућу историју. Трудићемо се да та историја буде прожета и миром и стабилношћу и толеранцијом и пријатељским односима“, рекао је шеф српске дипломатије.

Он је подсетио да је Србија имала своје конзулате у Скопљу и Битољу, а да је ово први конзулат у Охриду.

Министар је констатовао да су билатерални односи две државе традиционално добри у многим сегментима, и да нису само притељски већ и братски, а да су утемељени на заједничкој историји и блиским везама два народа, али и на заједничкој опредељености за будућност.

„Сарадња са суседним земљама, очување мира и стабилност у региону, тежња пуноправном чланству у ЕУ јесу приоритети спољне политике Србије... Заједничка жеља за сарадњом и јачање мостова који нас повезују огледа се и у историјској иницијативи Отворени Блакан, где су три државе учиниле озбиљан и конкретан искорак у правцу интензивирања економске сарадње и побољшања квалитета живота грађана“, рекао је Селаковић.

Подсетио је и да је председник Србије Александар Вучић поручио недавно у Охриду да је највећа снага ове иницијативе у чињеници да она потиче од народа западног Балкана, који су препознали неопходност међусобне сарадње и повезивања.

Селаковић се присетио и неких историјских чињеница које су повезивале Србе и становнике Охрида, а то је да су Охриђани помагали српској војсци у Првом светском рату, као и да је научник Михајло Пупин донирао велико звоно једној од цркава у Охриду.

Министарка културе Северне Македоније Бисера Костадиновска, која се обратила у име Владе и Министарства иностраних послова Северне Македоније, поздравила је отварање конзулата и истакла да је то још једна потврда унапређења односа две земље. Истакла је да две земље одлично сарађују на пољу културе, и најавила да ће ускоро бити потписан нови споразум о културној сарадњи.

Почасни конзул Михајло Филев рекао је да је отварање конзулата подвиг који ће довести до унапређења односа два братска народа, као и да ће његова највећа одговорност бити рад на томе.

Градоначелник општине Охрид Кирил Пецаков истакао је да је важно што је отворен почасни конзулат једне пријатељске земље и подсетио да та општина већ има успостављење пријатељске односе са Крагујевцом и Инђијом.

Свечаном отварању Конзулата Србије у Охриду присуствовали су представници Владе Северне Македоније, представници Срба у тој земљи, дипломатског кора и угледни представници културне и пословне заједнице.

Селаковић: Поносан сам на пријатељство Србије и Северне Македоније

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас након отварања Конзулата Србије у Охриду, да је, као представник Србије, али и Србин који има пуно пријатеља, кумова и сарадника из Северне Македоније, поносан на пријатељство две државе.

Он је рекао да је претходне ноћи у оквиру Охридског лета одржао говор на македонском језику истакавши да зна колико је важно када неко из неке друге земље дође и обрати се на језику земље домаћина.

„Тиме сам показао не само да поштујем своје домаћине већ и македонски језик и македонску културу које је тај језик изнедрио. Ценећи и уважавајући језик као темељ културе дошао сам овде не само да отворим наш Конзулат већ да покажем поштовање према нашим домаћинима“, рекао је Селаковић.

Он је подсетио да је на Охриду договорена иницијатива Отворени Балкан, али и недавно одржан самит ове иницијативе.

„Охрид је место одржавања самита Отвореног Балкана где су настављене тенденције стварања добрих односа али и услова за продубљивање те сарадње у различитим областима, кроз признавање академских звања, диплома кроз већу и ближу културну сарадњу“, рекао је он.

Упитан да прокоментарише однос Бугарске према Северној Македонији, он је казао да је његов посао као министра спољних послова да јача добросуседске односе, као и да су и Бугарска и Северна Македонија сусед Србије.

„Србија је изабрала пут јачања заједништва, пут јачања сарадње, јачања што више економске сарадње и Србија ће то наставити да ради. Ми бринемо своју бригу, радимо свој посао, а други нека раде свој посао“, рекао је министар.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

Обавештење држављанима Републике Србије

Сугеришемо држављанима Републике Србије да, уколико намеравају да путују/транзитирају кроз Републику Северну Македонију, пре поласка на путовање провере тренутно стање на путевима на сајту Ауто-мото савеза Републике Северне Македоније www.amsm.mk због могућих блокада регионалних путних праваца.

28. јун 2022. године

Амбасадорка Јовановић присуствовала обележавању Видовдана у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу

Поводом обележавања Видовдана и 633. годишњице од Косовске битке, амбасадорка Републике Србије у Северној Македонији Невена Јовановић, конзул Александра Ђурица и трећи секретар у Амбасади Републике Србије Милош Пурковић присуствовали су у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу парастосу палим косовским јунацима, након чега су, у црквеној крипти, положили ловоров венац на спомен плочу српским војницима страдалим у Првом светском рату, чији посмртни остаци овде почивају.

Амбасадорка Јовановић изразила је захвалност припадницима српске заједнице у Северној Македонији на присуству поводом обележавања Видовдана, истакавши значај окупљања у знак сећања и одавања почасти нашим храбрим прецима страдалим у ратовима за слободу отаџбине.

У крипти цркве Светог Архангела Михаила у Скопљу сачувани су посмртни остаци око три хиљаде српских војника погинулих на брду Гази Баба током Првог светског рата.

17. јун 2022.

Охрид: Амбасадорка Јовановић са специјалним представницима за Западни Балкан

Амбасадорка Републике Србије у Северној Македонији Невена Јовановић је учествовала на заједничком радном доручку представника региона и пет специјалних представника за Западни Балкан:  Габријела Ескобара (САД), Мирослава Лајчака (ЕУ), сер Стјуарта Пича (УК), Мануела Зарацина (Немачка) и Јоханеса Ајгнера (Аустрија).

Састанак је организовао министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи на маргинама Преспа форума за дијалог на Охриду у оквиру неформалног регионалног формата Б6, са циљем продубљивања сарадње у региону у кључним областима од заједничког интереса и убрзања интеграције Западног Балкана у ЕУ.

На састанку истакнуто да данашњи сусрет важан за јачање регионалне сарадње, посебно јер је ово први заједнички састанак специјалних представника за Западни Балкан са представницима региона.

Регионални формат Б6 покренут је у оквиру прошлогодишњег Преспа форума за дијалог у циљу успостављања директне комуникације о питањима од регионалног интереса.

17. јун 2022

За општи напредак потребна интеграција региона у ЕУ

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас на Преспа форуму на Охриду да је за општи напредак региона неопходно да се Западни Балкан интегрише у Европску унију.

Брнабић је, на премијерском панелу „65 година после Римског уговора: Да ли је Европа економски обновљена и интегрисана“, оценила да би одговор на назив панела требало да буде „не“ јер земље Западног Балкана, које су окружене чланицама ЕУ, и даље нису део Уније.

Председница Владе је упутила позив државама чланицама ЕУ да што пре отворе преговоре о чланству са Северном Македонијом и Албанијом, као и да убрзају процесе интеграције у Босни и Херцеговини.

Премијерка је, говорећи о повезивању региона, указала на користи од иницијативе „Отворени Балкан“ и поново позвала све земље региона да јој се придруже.

Она је истакла да су два кључна приоритета Србије улазак у Европску унију и сарадња са земљама региона, додавши да наша земља гради путеве како би унапредила транспорт робе, али и проток људи и капитала, како ауто-путем ка Северној Македонији и Бугарској, тако и градећи ауто-пут ка Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Када Србија добије нову владу, питање број један биће питање енергетике и енергетске снабдевености, као и изградња интерконектора са Северном Македонијом и гасна повезаност са Грчком и Бугарском, рекла је Брнабић.

Она је, одговарајући на критике да иницијатива „Отворени Балкан“ није усклађена са Берлинским процесом, рекла да је управо супротно, јер је та иницијатива, која треба да олакша живот грађанима овог региона, али и привредну сарадњу и транспорт, у потпуности у складу са поменутим процесом.

На Преспа форуму учествује велики број званичника из региона и представници европских институција, невладиног сектора, академске заједнице, међународних организација и други.

Основна тема овогодишњег форума је „Изградња будућности Западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури“.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs
 

10. јун 2022.

Селаковић: Србија је посвећена поштовању међународног права и дијалогу

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Солуну на састанку министара спољних послова у оквиру Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и нагласио да је то била одлична прилика да Србија афирмише ставове и позицију по питањима важним не само за регион, него и за глобална кретања, а који се односе на принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета и посвећеност Србије дијалогу.

Министар Селаковић изјавио је након састанка да је Србија посвећена поштовању међународног права и дијалогу.
“То је наша чврста позиција када је реч о поштовању основних принципа међународног права и Повеље УН, као што је принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета, али и посвећеност Републике Србије ономе што јесте мирно решавање спорова, посвећеност дијалогу не само у нашем случају, дијалогу Београда и Приштине, него уопште дијалогу као основном инструменту дипломатије у тражењу решења за оно што јесу спорна питања”, навео је шеф српске дипломатије.

Према његовим речима, већина учесника је подржала дијалог Београда и Приштине, а неке од држава чланица, као што је била представница Румуније, отворено су исказале не само подршку већ и поштовање према ономе како Србија под председником Александром Вучићем успева да ради. Министар је пренео да су и поједине државе позвале Приштину да се више укључи у дијалог и конкретним својим гестовима и активностима покаже да јој је заиста до дијалога и стало.

Селаковић је навео да је на састанку министара спољних послова главна тема била Украјина и дешавања која су везана за ратне сукобе, као и да се разговарало и о томе какве последице тај сукоб може да остави по европске интеграције западног Балкана.

Шеф српске дипломатије навео је да ће на Самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи имати част да представља председника Србије и нашу државу, с обзиром на то да је председник Алексадар Вучић на састанку са немачким канцеларом Олафом Шолцом.

“То је не само прилика да се афирмишу ставови и вредности за које се ми боримо већ да се конкретно боримо оваквим врстама наступа и састанцима које имамо на маргинама оваквих догађаја за оно што јесу главни ставови и циљеви наше спољне политике”, закључио је министар Селаковић.

На маргинама Самита у Солуну министар Селаковић имао је и билатералне састанке са шефовима дипломатија Словеније и Северне Македоније, Тањом Фајон, односно Бујаром Османијем, као и са замеником министра иностраних послова Босне и Херцеговине Јосипом Бркићем, са којима је разговарао о билатералним и регионалним питањима.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

10. јун 2022.

Селаковић: Развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас да савремена геополитичка дешавања потврђују колики је значај унапређења регионалне сарадње и вођења одговорне регионалне политике, која пре свега подразумева решавање свих отворених питања дијалогом.

Селаковић је, обраћајући се учесницима министарског састанка Процеса сарадње у југоисточној Европи, који се одржава у Солуну, констатовао да развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа, чему је Република Србија у потпуности посвећена.

Србија ће, према његовим речима, наставити потпуно посвећено да промовише здраве односе са свима у региону, засноване на узајамном поштовању, разумевању и опредељењу за заједничку европску будућност.

„Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената Европске уније, и то не само за обезбеђивање стабилност региона и његов даљи економски просперитет, већ и за стабилност и безбедност читаве ЕУ. Управо због тога, од посебног значаја је наше заједничко ангажовање, у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона, као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ“, навео је шеф српске дипломатије.

Пуноправно чланство у Европској унији јe, према његовим речима, један од спољнополитичких приоритета Републике Србије, и верујемо да је место читавог региона у ЕУ, јер без његовог укључивања, европски политички и економски простор неће бити потпун.

Осврћући се на ситуацију у Украјини, поручио је да је Србија у потпуности привржена поштовању начела територијалног интегритета и политичке независности држава, као једног од основних принципа међународног права.

„Као што смо посвећени очувању суверености и целине своје територије, Република Србија се исто тако залаже за поштовање територијалног интегритета других суверених држава, самим тим и Украјине. Желим посебно да истакнем да је Република Србија принципијелно посвећена мирном решавању спорова и да, у том смислу, подржава све напоре који су усмерени на преговоре. Такође, спремни смо да пружимо сваку врсту хуманитарне помоћи угроженом становништву и да учествујемо у обнови градова у Украјини“, казао је Селаковић.

Министар спољних послова Србије обратиће се данас и учесницима Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и бити у прилици да одржи низ билатералних састанака на маргинама скупа у Солуну.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

08. јун 2022. године

Председник Вучић учествовао на самиту "Отворени Балкан" у Охриду

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у Охриду, где jе учествоваo на самиту Отворени Балкан и, том приликом, поручио да је ова иницијатива идеја људи који хоће да сарађују и који хоће будућност у заједништву, те да она припада балканским народима.

Председник Вучић је изразио уверење да ће све више грађана Северне Македоније, Србије и Албаније, али и других земаља региона, подржати иницијативу Отворени Балкан.

"Ово је наша иницијатива, иницијатива људи са Балкана, оних који схватају да морају да се повезују и да морају сами да решавају проблеме. Све што смо радили, и у економији, и све оно што је важно за грађане, одражава се у односима Северне Македоније, Србије и Албаније. Готово да немамо билатерална отворена питања, немамо никаквих захтева ни према коме, сем да будемо пријатељи и радимо у корист грађана", поручио је председник Вучић и нагласио да су заједничка сарадња и напредак једино што нико не може да спречи, "већ зависи директно од нас".
 
"Желимо да пољопривредници буду задовољнији, јер могу више да извезу, да имамо више туриста, да и једни и други живимо боље, да размишљамо шта можемо добро да урадимо", истакао је председник и посебно захвалио европском комесару за проширење и суседску политику Оливеру Вархељију што је дошао на скуп да подржи иницијативу.

Председник Вучић је изнео и свој предлог за јачање сарадње пред зиму.
 
"Важно је да формирамо радне групе одмах или на следећем састанку, пре великог самита који имамо и сајамских манифестација крајем лета у Београду. Да формирамо радне групе које ће да брину како да превазиђемо тешкоће у снабдевању намирницама и енергентима. То је у највећем интересу наше три земље, али и целог Балкана", навео је председник и додао да Србија очекује да стигну хеликоптери који су купљени за гашење пожара, а будући да нас чека топло лето, поручио је да ће Србија бити спремна да интервенише и помогне албанским и македонским пријатељима, док исто очекује и од њих, у неким другим областима.

Премијер Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски изјавио је да су земље на Западном Балкану у условима кризе и рата у Украјини међусобно упућене једне на друге, те да је ово време великих изазова које тражи заједништво.
 
"Отворени Балкан је наша задужбина за мир и већ је дао прве резултате за грађане и привреднике. То је наша визија о Балкану, да је интегрисан и да мир и стабилност више нико не доводи у питање. Желимо и више инвестиција, тражимо да ЕУ подржи наш напор. Иницијатива ће постати све атрактивнија“, рекао је премијер Ковачевски и објаснио да је циљ иницијативе да се убрза кретање људи, робе, капитала и услуга, као и да се повећа конкурентност привреда и стандард грађана.

Председник Владе Републике Албаније Еди Рама поручио је да на Западном Балкану, у условима рата у Украјини, треба да се разговара још отвореније, те да у условима кризе треба да се појача сарадња у региону.

"Рат у Украјини чини да иницијатива Отворени Балкан буде још нужнија него што је била пре", истакао је албански премијер.
 
Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, који је на Самиту Отворени Балкан у Охриду присуствовао као посматрач, поручио је да је до сада учествовао на разним скуповима, али да је овај "дефинитивно ново лице" Западног Балкана и апеловао да на следећем оваквом окупљању буде шест, а не пет лидера.

"Све теме које су третиране искључиво се односе на животни стандард грађана, било да се ради о слободном промету, пољопривреди, енергетици, туризму, активној кризи или великим инфраструктурним пројектима. Ово је дефинитивно један нови приступ и представља заокрет у односу на оно што су до сада биле теме. Прошлост не можемо да променимо. Све што можемо је да променимо будућност", рекао је црногорски премијер на завршној конференцији за новинаре после Самита и истакао да ће свака иницијатива која може да води ка било каквом прогресу и помирењу имати подршку Владе Црне Горе.
 
Председавајући Већем министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија рекао је да, нажалост, у БиХ не постоји консензус око Отвореног Балкана из политичких разлога, иако га апсолутно подржавају и пословна заједница и грађани.

"Искрено се надам да сам последњи који говори као посматрач или гост Отвореног Балкана", рекао је Зоран Тегелтија.
 
На самиту регионалне иницијативе Отворени Балкан потписано је више споразума и меморандума о сарадњи три земље чланице: Споразум о сарадњи на Западном Балкану у области признавања диплома и научних признања издатих у високошколским установама и другим овлашћеним институцијама, Меморандум о разумевању и сарадњи у области туризма за Западни Балкан, Меморандум о разумевању и културној сарадњи на Западном Балкану, као и Меморандум о разумевању и сарадњи пореских управа на Западном Балкану.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

31. мај 2022.

Председник Вучић положио заклетву

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

25. мај 2022.

Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

20. мај 2022.

Селаковић: Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против захтева тзв. Косова у СЕ

Министар спољних послова Србије поручио је да је данашње, 132. заседање Комитета министара Савета Европе, била прилика да се јасно изложе наши ставови по питању ситуације у Украјини и проблема који ће се у будућем времену наћи пред СЕ, а то је захтев тзв. Косова за чланство у овој организацији.

Селаковић је истакао да је тим поводом у Торину разговарао са генералном секретарком СЕ Маријом Пејчиновић Бурић, која је, како је подсетио, показала велико разумевање за наше ставове још када је почетком године бавила у званичној посети Србији, а министар је навео и да је разговарао са министрима спољних послова Данске, Ирске, Исланда, Азербејџана, Јерменије, Грузије, Молдавије, као и заменицима шефова дипломатија Украјине и Словачке.

"Ово је била прилика да их ближе упознам са нашим ставовима и позицијом по питању захтева тзв. Косова за чланство у СЕ", рекао је Селаковић, указавши да је реч о убедљивој већини држава које су до сада увек биле на нашој страни и које су имале јасан и принципијелан став подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, док је, према речима министра, сусрет са колегама из Ирске и Исланда био мотивисан тиме што су те државе чланице Бироа комитета министара СЕ, додавши и да је Ирска данас од Италије преузела председавање Комитету министара СЕ за период од наредних шест месеци.

"И овом приликом Србија је потврдила да је једна од ретких европских држава која има врло јасне ставове по питању основних начела спољне политике, односно, да се руководи основним начелима Повеље УН, да поштује територијални интегритет и суверенитет других држава и да поштује међународно признате границе", рекао је Селаковић, нагласивши да су данас неки говорници, представници седам или осам држава, на један непринципијелан начин говорили о поштовању територијалног интегритета и суверенитета неких европских држава, док неке друге државе чији је територијални интегритет нарушен, као што је Србија, нису ни поменули.

Селаковић је казао да је евентуални захтев за пријем Приштине у СЕ директно у супротности са најмање два члана Статута СЕ, указавши да је то је акт који је у супротности са Резолуцијом СБУН 1244, као и да је то акт директно уперен против очувања јединства СЕ, а да је јединство међу државама једно од кључних начела које је дефинисано Сатутом СЕ.

"Свака врста аргументације да је тзв. Косово 'црна рупа' у Европи, где апсолутно није присутан СЕ са свим оним вредностима које заступа, није тачна, јер СЕ се у статусно неутралном присуству налази и на територији наше јужне покрајине, где учествује у организацији и спровођењу различитих пројеката", рекао је Селаковић поновивши да то никако не може да буде аргумент који користи супротна страна.

"Уколико дође до развоја ситуације у том смеру, Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против тога, а уверен сам да у тој борби нећемо бити сами", закључио је Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

20. мај 2022.

Селаковић: Захтев тзв. Косова за чланство у СЕ у супротности са правилима и нормама ове организације

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас на 132. Министарском састанку Савета Европе који се одржава у Торину.

У обраћању Селаковић је подвукао да се спољна политика Србије заснива на поштовању начела међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да сматрамо веома погрешним нарушавање ових принципа у случају било које државе, али и у случају Србије.

„Наш однос према овим принципима је веома јасан. Иако се чини да су неке државе вођене начелом „Quod licet Iovi non licet bovi" (Што приличи богу, не приличи волу), Србија остаје посвећена основним принципима међународног права“, нагласио је министар. Он је додао да је поштовање ових принципа данас важније него икада, уједно, указавши и да Комитет министара Савета Европе у својим одлукама и декларацијама често експлицитно инсистира  на њима.

„Разматрање захтева тзв. Косова за чланство у Организацији, који је правно недопустив, довело би у питање њен кредибилитет. Нагласићу да је овакав потез Приштине за нас апсолутно неприхватљив, а на грубо кршење нашег територијалног интегритета бићемо принуђени да снажно одговоримо свим расположивим дипломатским средствима“, истакао је Селаковић.

Министар је навео да Србија подржава сваки ангажман Савета Европе на КиМ који има за циљ унапређење стандарда у домену људских права, владавине права и демократије, а који је у складу са Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244 и статусно неутралним приступом Савета Европе.

Према речима министра, приштинске власти нису показале заинтересованост за поштовање обавеза преузетих у дијалогу у Бриселу, посебно када је у питању заштита права Срба и других неалбанских заједница, на шта се константно упозорава и у извештајима генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

„Захтев за чланство за Приштину представља политички циљ, а не вредносно опредељење и јесте покушај да се ова организација злоупотреби. То је дубоко у супротности са нормама и правилима Савета Европе, других међународних организација и међународног права“, истакао је шеф српске дипломатије, додавши да је ово још један јасан показатељ да Приштина нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога, већ се по ко зна који пут одлучила за унилатерални приступ.

Селаковић је казао да се Србија залаже и промовише начела и вредности Савета Европе, указујући да је то важан сегмент нашег пута ка чланству у  ЕУ, којем смо у потпуности посвећени.

Министар је нагласио да Србија са посебном пажњом прати последице трагедије у Украјини, пре свега на цивилно становништво, као и да ће наставити да пружа хуманитарну помоћ и уточиште онима који се нађу на територији наше земље.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

19. мај 2022.

Амбасадорка Јовановић са државним секретаром МИП Поповом

Амбасадорка Републике Србије у Северној Македонији Невена Јовановић састала се са са државним секретаром Министарства спољних послова Северне Македоније Зораном Поповом са којим разговарала о могућностима унапређења билатералних односа, као и темама од регионалног значаја.

Такође, разговарали и о предстојећим билатералним политичким консултацијама на нивоу државних секретара министарстава спољних послова Републике Србије и Републике Северне Македоније у Београду.

Саговорници још једном потврдили да односи двеју земаља на високом нивоу, засновани на пријатељству, међусобном разумевању и поверењу.

 18. мај 2022.

Регионална сарадња од кључног значаја за Западни Балкан

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас у Скопљу да апсолутно први приоритет у овим тешким и изазовним временима треба да буду мир и стабилност, као и регионална сарадња, јер једино тако земље Западног Балкана могу себи да отворе простор за додатни раст.

Брнабић је, учествујући на премијерском панелу "Изградња просперитетне будућности: улога регионалне сарадње" на самиту "Македонија 2025", нагласила да је други приоритет улагање у образовање, науку, истраживање и развој, а трећи даљи развој дигитализације.

Она је изразила уверење у то да тако можемо да надоместимо заостајање и пропуштено време које смо имали од деведесетих година прошлог века и године са почетка овог века и обезбедимо динамичан раст, напоменувши да је и ове године Србија имала у првом кварталу раст БДП-а од 4,3 одсто.

Премијерка је најавила у Скопљу да ће наредни састанак у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“ бити одржан у Охриду 7. и 8. јуна и да ће на њему бити представљен информациони систем за добијање јединственог ИД броја за заједничке радне дозволе.

Нови систем ће омогућити да грађани Србије, Северне Македоније и Албаније могу да раде под истим условима у све три земље, истакла је председница Владе, оценивши да ће то значити успостављање заједничког тржишта рада, али и већу конкурентност привреде ове три земље.

Брнабић је нагласила да то значи стварање заједничке будућности за млађе генерације у региону и додала да искрено верује у то да ће „Отворени Балкан“ препознати и други у региону, али да и од нас самих зависи колико ће се то брзо догодити.

Она је напоменула да су већ постигнути конкретни резултати у претходном периоду, посебно када је реч о олакшавању преласка границе за грађане и привреду.

Председници Владе Србије је пре учешћа на самиту приређен званични дочек испред Владе Северне Македоније, а након тога је одржан састанак двеју делегација, које су предводили премијерка Брнабић и премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски.

Теме састанка биле су даљи развој пријатељских односа, договор о трећој заједничкој седници влада, иницијатива „Отворени Балкан“, билатерална сарадња, трговинска размена двеју земаља и железнички пројекат Будимпешта - Београд - Скопље.

Брнабић је у изјави новинарима поручила да ће Србија и у овим кризним временима у свету и Европи и даље бити поуздан партнер Северној Македонији, на којег може и највише да рачуна.

Према њеним речима, Србија је то показала и током ковид кризе, оценивши да је Северна Македонија један од најближих и најбољих политичких и економских патнера нашој земљи.

Премијерка је подсетила на то да су две земље заједно и у иницијативи „Отворени Балкан“, која има за циљ да подигне конкурентост наших економија и стандард грађана, али и да имплементира четири основне слободе у Европи, а то су слобода кретања људи, робе, капитала и услуга, док сви не  постанемо пуноправни чланови ЕУ.

У том смислу наша сарадња је свакодневна и драго ми је да смо имали прилику да седнемо и разговарамо о томе шта можемо додатно да урадимо за унапређење економске и политичке сарадње, истакла је Брнабић.

Према њеним речима, Србија пружа пуну и искрену подршку европским интеграцијама Северне Македоније и на сваком месту апелује на то да се убрза европски пут и те земље и Албаније.

Данас смо започели разговоре и о органиазацији треће заједничке седнице двеју влада. Србија ће ускоро добити и нову владу, али ко год био председник владе или министар - то ће бити влада континуитета и наставиће блиску сарадњу са Северном Македонијом, поручила је премијерка.

Она је додала да су две земље 2021. године коначно достигле износ од 1,1 милијарде евра међусобне трговинске размене, указавши на то да је Србија трећи најважнији партнер Северној Македонији, а та земља је за нас међу првих десет најважнијих партнера.

Извоз Србије у Северну Македонију је прошле године био 815 милиона евра, напоменула је Брнабић.

Извор/Фото:

13. мај 2022. 

Амбасадорка Јовановић у посети општини Старо Нагоричане

Амбасадорка Републике Србије Невена Јовановић посетила је општину Старо Нагоричане где се састала са градоначелницом те општине Жаклином Јовановском и посетила ОШ „Светозар Марковић“ којој је, као донацију Републике Србије, уручила књиге за школску библиотеку.

„Посета ОШ „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану надовезује се на недавну посету министра спољних послова Републике Србије Николе Селаковића, који је том приликом изразио спремност да Република Србија помогне рад ове школе у којој се целодневна настава одвија на српском језику, а први корак представља донација књига за школску библиотеку“, рекла је амбасадорка Јовановић.

Амбасадорка Јовановић указала је на значај образовања на српском језику за припаднике српске заједнице у Републици Северној Македонији, а ђацима  поручила да негују и чувају свој матерњи језик. 

Током боравка у Старом Нагоричану амбасадорка Јовановић састала се и са градоначелницом те општине Жаклином Јовановском, са којом разговарала о могућностима за унапређење билатералне сарадње посебно кроз директно повезивање локалних самоуправа.

Такође, разговарале о питањима од значаја за положај бројне српске заједнице која живи на територији општине Старо Нагоричане.
 

11.мај 2022.

Селаковић: Србија активно укључена у сузбијање тероризма, радикализма и екстремизма

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.

10. мај 2022. године

Потписан Протокол о сарадњи државних архива Србије и Северне Македоније

Протокол о сарадњи државних архива Републике Србије и Републике Северне Македоније потписали су у Скопљу директори ове две институције, др Мирослав Перишић и др Емил Крстески. Свечаном потписивању Протокола о сарадњи присуствовала је и Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић.

Протоколом је предвиђена сарадња двеју установа у циљу повећања знања и обогаћења резултата научног рада и архивског наслеђа кроз заједничке научноистраживачке пројекте. Потписници ће размењивати научне и стручне публикације, радиће на пројектима заједничких издања зборника архивских докумената, организовати заједничке изложбе, округле столове и научне скупове сходно узајамно усаглашеној тематици.

На званичном састанку, који је уследио након потписивања Протокола о сарадњи, делегације су размениле искуства о досадашњем раду и разговарале о будућим плановима и активностима. Делегација Републике Србије имала је прилику и да се упозна са начином рада и службама у Државном архиву Републике Северне Македоније.
 

5. мај 2022.

Недеља српског филма у Скопљу

Манифестација Антологија српског филмa у Скопљу у организацији Кинотеке Северне Македоније, Југословенске кинотеке у Београду и Удружења „СПОНА“, а уз подршку Амбасаде Републике Србије отворена је пројекцијом филма „Маратонци трче почасни круг“ Слободана Шијана из 1982. 

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић, на свечаном отварању овогодишње недеље српског филма у Скопљу, изразила је задовољство што ће македонска публика имати прилику да ужива у култним српским филмовима.  Она је истакла предности културне дипломатије која још више зближава и повезује народе и земље.

Директор Кинотеке Северне Македоније Владимир Ангелов је изразио задовољство што ову манифестацију отвара култни филм „Маратонци трче почасни круг“ чији редови, како каже, и данас живе.

Александар Ердељановић из Југословенске кинотеке у Београду упознао је присутне са активностима Југословенске кинотеке у области дигитализације и дигиталне рестаурације филмова. Он је истакао да је у њиховом центру од 2009. године дигитално рестаурирано 25 филмова из кинематографије региона, међу којима је 11 наслова из Антологије српског филма, али и три македонска наслова: Отац (Проклети смо, Ирина), Жеђ и ХАЈ-ФАЈ.

Од 5. до 11. маја у биоскопу Кинотеке Северне Македоније биће приказано једанаест дигитално рестаурираних наслова српске кинематографије од раних шездесетих до средине осамдесетих година прошлог века. Поштоваоци српске кинематографије имаће могућност да одгледају и филмове Горана Паскаљевића „Варљиво лето 68“, затим „Пластични Исус“ Лазара Стојановића из 1971, те филм „Национална класа“ Горана Марковића из 1979. године. Такође, имаће прилику да погледају још један филм Слободана Шијана „Ко то тамо пева?“, као и остварење Живојина Павловића „Кад будем мртав и бео“, затим „Петријин венац“ Срђана Карановића, „Љубав и мода“ Љубомира Радичевића, „Љубавни случај или трагедија службенице П.Т.Т.“ Душана Макавејева из 1967. године, те чувено остварење Душана Ковачевића “Балкански шпијун“.

ОБАВЕШТЕЊЕ
o режиму уласка у Републику Северну Македонију

У складу са одлуком Владе Републике Северне Македоније, држављани Републике Србије, од 20. априла 2022. године, могу да уђу у Републику Северну Македoнију без обавезе поседовања сертификата/потврде о извршеној вакцинацији, потврде о прележаном вирусу Covid-19 у последњих 180 дана, негативног резултата PCR или брзог антигенског теста.

 

11. април 2022.

Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону

и

Одлука о суфинансирање пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић је донео Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, а по конкурисима који су били отворени од 23. фебруара до 9. марта 2022. године

Увид у донете одлуке за суфинансирање пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

11. април 2022. 

Амбасадорка Јовановић са градоначелником скопске општине Центар

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић састала се са градоначелником скопске општине Центар Гораном Герасимовским са којим је разговарала о даљем унапређењу билатералне сарадње посебно у домену рада локалних самоуправа.

Током разговора истакнута традиционално добра сарадња Амбасаде Републике Србије у Скопљу и општине Центар и најављене нове заједничке активности са посебним акцентом на пројекте од значаја за српску заједницу која живи на територији ове скопске општине.

На састанку изражена обострана жеља за интензивирањем сарадње побратимљених општина и у вези са тим, градоначелник Герасимовски, изразио жељу да у што краћем року дође до сусрета између представника скопске општине Центар и београдске општине Стари Град.
 

11.04.2022.

Честитка председника Републике Северне Македоније

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је честитку председника Републике Северне Македоније Стеве Пендаровског, у којој се каже:

„Дозволите ми да Вам у име грађана Северне Македоније и у своје име, упутим срдачне честитке поводом поновног избора за председника Републике Србије, уз жеље за даљи успех у обављању ове врло одговорне дужности.

У време озбиљних изазова и потребе за јачањем стабилности, просперитета и европске будућности региона, искрено сам уверен да ћемо наставити да градимо мостове пријатељства и сарадње и да продубљујемо односе између наших земаља у свим областима од заједничког интереса.

Овом приликом желим да изразим задовољство нашим конструктивним дијалогом и досадашњом сарадњом, као и да нагласим да ме радује што ћемо у годинама које долазе имати прилику да сарађујемо, вођени интересима наших пријатељских народа.

Са тим уверењем и искреним жељама за успех у Вашем будућем раду, срећу у личном животу и добро здравље, примите изразе мог најдубљег уважавања“, наводи се у честитки председника Пендаровског.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

7. април 2022.

Иновације из Србије помажу Северној Македонији и Албанији  да одговоре на KОВИД-19

Иновације из Србије које помажу Северној Македонији и Албанији да ублаже социо-економске последице пандемије ЦОВИД-19, представљене су данас у згради Уједињених нација у Скопљу. Примену ових решења подржала је Влада Републике Србије, кроз званичну развојну помоћ коју пружа Републици Северној Македонији и Републици Албанији у оквиру иницијативе „Отворени Балкан”, како би допринела бржем опоравку ових двеју земаља од кризе.

Укупно 6 иновативних решења одабрано је путем Изазова који је прошле године покренуо Програм Уједињених нација за развој (УНДП). Циљ овог јавног позива био је да омогући да иноватори из Србије своје знање и експертизу у одговору на KОВИД-19 пренесу партнерским предузећима и организацијама у Северној Македонији и Албанији.

„Очекује се да ће дугорочни утицај пандемије KОВИД-19 довести до пораста броја људи у ризику од сиромаштва, назадовања у областима образовања и здравствене заштите и продубљивања неједнакости међу људима. Овакав развој ситуације прети да угрози већ остварен, али и будући напредак у достизању Циљева одрживог развоја. УНДП подржава заједнички одговор земаља Западног Балкана на последице пандемије KОВИД-19, како би им помогао да адекватно одговоре на тренутне изазове и изграде отпорност на ову и будуће кризе”, рекла је Сања Бојанић, заменица сталног представника УНДП-а у Северној Македонији.

По речима Невене Јовановић, амбасадорке Републике Србије у Северној Македонији, подршка коју су компаније из Србије пружиле партнерским компанијама из Северне Македоније и Албаније у оквиру ове иницијативе одличан је пример како су идеје, на којима почива иницијатива Отворени Балкан, за веома кратко време добиле своју реализацију у пракси. „Осим што унапређује регионалну сарадњу, ова иницијатива отвара врата и за даље директно повезивање компанија из земаља учесница Отвореног Балкана“, додала је амбасадорка Јовановић.

„Пандемија KОВИД-19 подсетила нас је колико је регионална сарадња, попут иницијативе Отворени Балкан, важна за ефикасан одговор на овакве кризе. Република Србија је кроз званичну развојну помоћ, у оквиру ове иницијативе, обезбедила близу 200.000 долара за подршку Републици Северној Македонији и Републици Албанији да се брже опораве од социо-економских последица пандемије. Захваљујући овим средствима иноватори из Србије су пренели своја знања и експертизу партнерима у Северној Македонији и Албанији“, изјавио је Данијел Николић, помоћник Генералног секретара Владе Републике Србије.

Нола Исмајлоска, представница иницијативе Отворени Балкан истакла је да је регион показао да може сам да покрене нове активности које доприносе већој економској интеграцији, што је добро и за привреде и за грађане укључених земаља, као и за привлачење страних инвеститора. Исмајлоска је напоменула да се радује прикључивању нових чланица у иницијативу и проширењу сарадње, уз подршку УНДП-а, и у другим областима, попут културе, туризма, образовања.

Четири компаније из Србије помогле су партнерским компанијама у Северној Македонији да развију алгоритам за прецизније тумачење резултата тестирања на антитела на КОВИД-19, веб и мобилну апликацију за приступ здравственим услугама на даљину, бесплатан дигитални алат за учење на даљину и дигитално решење за ефикасније управљање малим и средњим предузећима (МСП) у области индустрије.

Две компаније из Србије омогућиле су да њихови партнери у Албанији уведу брзи антигенски тест за откривање коронавируса у раној фази инфекције и код асимптоматских пацијената, као и да развију дигиталну платформу за процену утицаја нових инвестиционих пројеката на животну средину и друштво.

Примена иновативних решења из Србије за одговор на кризу изазвану пандемијом КОВИД-19 у Северној Македонији и Албанији подржана је у оквиру пројекта “Оквир за убрзање постизања Циљева одрживог развоја”, који финансира Влада Србије, а спроводи УНДП. 
 

6. април 2022.

Положен венац на споменик пилотима Краљевине Југославије у Куманову 

Представници Амбасаде Републике Србије у Републици Северној Македонији положили су данас у Куманову венац на споменик пилотима Петог ловачког пука Војске Краљевине Југославије, који су 6. априла 1941. године дали своје животе за одбрану отаџбине од окупатора.

Припадници Петог ловачког пука, стационирани на аеродрому Аџи Тепе надомак Куманова, први су на себе примили напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, који је дошао из правца Бугарске.

4. април 2022.

Амбасадорка Јовановић гост емисије "Македонијо добро јутро" на МРТ 1

Поводом успешно спроведених избора за народне посланике Републике Србије и председника Републике Србије на територији Северне Македоније амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић била је гост емисије „Македонијо добро јутро“ на македонској националној телевизији МРТ 1. Амбасадорка Јовановић посебно захвалила држављанима Републике Србије који су гласали на овим изборима, као и властима Северне Македоније које су омогућиле неометано спровођење изборног процеса на два бирачка места у Северној Македонији, у Скопљу и Куманову.

Током интервјуа, амбасадорка Јовановић се осврнула и на досадашњу успешну сарадњу две земље у оквиру регионалне иницијативе Отворени Балкан која даје одличне резултате у унапређењу квалитета живота наших грађана.

Такође, подсетила да је приликом посете министра Николе Селаковића Скопљу, потписан споразум о реципрочном отварању Културно-информативних центара у Београду и Скопљу, као додатни корак у продубљивању наше културне сарадње и унапређењу наших свеукупних односа.
 

1. април 2022.

Амбасадорка Јовановић са представницима Удружења „СПОНА“

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић разговарала са представницима Удружења „СПОНА“ о питањима од значаја за српску заједницу у Скопљу.

Амбасадорка Јовановић захвалила на досадашњим активностима на пољу очувања српског језика и културног наслеђа.
 

29. март 2022.

Сусрет са градоначелником Куманова Максимом Димитриевским

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић посетила је данас општину Куманово где се састала са градоначелником те општине Максимом Димитриевским са којим је разговарала о различитим темама од заједничког интереса.

На састанку саговорници изразили задовољство досадашњом успешном сарадњом и нагласили могућности за унапређење добрих и пријатељских односа у будућности кроз реализацију нових пројеката у више различитих области.

Такође, разговарали о питањима од значаја за положај бројне српске заједнице која живи на територији општине Куманово.
 

29. март 2022.

ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
НЕДЕЉА, 03.04.2022. ГОДИНЕ

Обавештење о гласању у Републици Северној Македонији

Подсећамо држављане Републике Србије да ће се Избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије и избори за председника Републике одржати у недељу 3. априла 2022. године. 

Републичка изборна комисија објавила је, 14. марта 2022. године, Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине Републике Србије и изборима за председника Републике, на основу које је отворено 77 бирачких места у иностранству.

У Републици Северној Македонији су отворена два бирачка места. Једно у Амбасади Републике Србије у Скопљу, на адреси Питу Гули број 8 и друго, у Куманову у просторијама НУ Центар за културу „Трајко Прокопиев“, на адреси Плоштад Маршал Тито број 3.

На овим бирачким местима гласање ће бити обављено у недељу, 03. априла 2022. године, од 07,00 до 20,00 часова по локалном времену.

Амбасада Републике Србије подсећа држављане Републике Србије који су се пријавили за гласање у Републици Северној Македонији, у Скопљу или у Куманову, да је потребно да на гласање понесу идентификациони документ издат од надлежних органа Републике Србије (лична карта или пасош), заштитну маску и да се придржавају мера за заштиту и спречавање ширења вируса Covid-19. 

23. март 2022.

Скопље: Награде најбољим средњошколцима у пројекту „Упознајте Србију“

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић уручила је данас награде најбоље пласираним средњошколцима у пројекту „Упознајте Србију“, у оквиру ког су ђаци македонских школа писали, допуњавали и преводили на македонски језик чланке о Србији на Википедији, са акцентом на теме из историје, географије и културе Србије.

Током овог једномесечног уређивачког изазова у школама широм Северне Македоније креирано је укупно 1206 чланака о Србији на македонском језику, а у пројекту је учествовало 23 младих уредника.

Пројекат је реализовала Српска заједница у Македонији и Удружење ГЛАМ Македонија уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Амбасаде Републике Србије у Северној Македонији.

Текстове које су креирали можете погледати на наредном линку.

21. март 2022. 

Конзуларни дан у Битољу

Амбасада Републике Србије у Скопљу je, током викенда, организовала по први пут конзуларни дан у Битољу у просторијама Конзулата Републике Србије на челу са почасним конзулом, са седиштем у Битољу.

Грађани Битоља, Охрида и осталих општина у овом подручју могли су да на лицу места, од представника Амбасаде, добију информације о захтевима из конзуларне области. Највећи интерес је исказан за добијање информација у вези са статусним питањима – подношењем захтева за издавање биометријских путних исправа, личних карата, пријава рођења деце у иностранству, пријава закључења брака у иностранству и других захтева из конзуларне области.

15. март 2022.

ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
НЕДЕЉА, 03.04.2022. ГОДИНЕ

Обавештење о гласању у Републици Северној Македонији

Обавештавамо да је рок за пријаву за гласање у иностранству истекао 12. марта 2022. године у поноћ. Захваљујемо свима који су своје захтеве за гласање у иностранству поднели у Амбасади Републике Србије у Скопљу.

Републичка изборна комисија објавила је, 14. марта 2022. године, Одлуку о одређивању бирачких места у иностранству за гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине Републике Србије и изборима за председника Републике, расписаним за 3. април 2022. године, на основу које је отворено 77 бирачких места у иностранству.

У Републици Северној Македонији су отворена два бирачка места. Једно у Амбасади Републике Србије у Скопљу, на адреси Питу Гули број 8 и друго, у Куманову у просторијама НУ Центар за културу „Трајко Прокопиев“, на адреси Плоштад Маршал Тито број 3. На бирачким местима гласање ће бити обављено 03. априла 2022. године, у времену од 07,00 до 20,00 часова по локалном времену.

Амбасада ће све држављане Републике Србије који су се пријавили за гласање у Републици Северној Македонији, након што буде достављен извод из списка за гласање у иностранству, поново обавестити о тачној адреси бирачког места, времену гласања, потребним личним документима које треба понети на гласање и важећим здравственим мерама које је потребно предузети у условима пандемије корона вируса Covid-19.

14. март 2022.

ПОЗИВ ЗА ДОДЕЛУ СТИПЕНДИЈА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА
„СРБИЈА ЗА СРБЕ ИЗ РЕГИОНА“

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије позива све заинтересоване припаднике српске националне заједнице из држава у региону (Република Словенија, Република Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Република Северна Македонија, Румунија, Република Албанија и Мађарска) да се пријаве за доделу стипендија Владе Републике Србије у оквиру пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2021/2022. годину.

Заинтересовани се могу пријавити преко Амбасаде Републике Србије у Скопљу, a рок за достављање пријавних формулара са пратећом документацијом је 20. мај 2022. године.

Пројекат „Србија за Србе у региону“ се везује за школску 2021/2022. годину, јер се Одлука о додели стипендија решава током школске 2021/2022 године. С тим у вези, стипендисти похађају у првој фази Пројекта интензивну наставу српског језика као страног, након које ће стипендисти који познају српски језик полагати пријемни испит у септембарском уписном року и уписивати жељене студије у школској 2022/2023 години.

У прилогу је текст Конкурса за доделу стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе у региону“ за школску 2021/2022. годину, Пријавни формулар и Списак високошколских установа у Републици Србији.

Текст конкурса 

Пријавни формулар 2021/2022 

Списак високошколских установа у РС

11. март 2022.

ОБАВЕШТЕЊЕ О ОДРЖАВАЊУ КОНЗУЛАРНОГ ДАНА АМБАСАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У БИТОЉУ

Амбасада Републике Србије у Скопљу обавештава да ће се у суботу 19. марта 2022. године у просторијама Конзулата Републике Србије у Битољу у улици Виенска 2/4 у периоду од 11 – 17 часова одржати конзуларни дан.

Тог дана сви заинтересовани грађани могу доћи у просторије Конзулата Републике Србије у Битољу како би добили информације или поднели захтеве из конзуларне области.

10. март 2022.

ОБАВЕШТЕЊЕ
режим уласка у Р. Северну Македонију

У складу са одлуком Владе Р. Северне Македоније, држављани Р. Србије моћи ће да уђу у Р. Северну Македoнију искључиво уколико поседују један од следећих докумената: 

• сертификат/потврду о извршеној имунизацији (вакцинацији) на вирус SARS-CoV-2, односно примљене најмање две дозе вакцине против Covid-19;
• сертификат/потврду да је прележан Covid-19 у последњих 180 дана, рачунајући од дана оздрављења, односно 6 месеци од дана позитивног PCR теста;
• медицинску потврду са негативним резултатом од RT PCR SARS-CoV-2 теста, урађеним 72 сата пре уласка на територију РСМ
• или негативан резултат брзог антигенског теста, урађен 48 сати пре уласка на територију РСМ.

На основу наведене одлуке Владе РСМ укинута је обавеза поседовања горе наведених докумената за излазак из Р. Северне Македоније.

Одлуком је укинута и мера обавезног поседовања Covid-19 сертификата за улазак у тржне центре/молове, уз обавезу ношења заштитних маски, док је остала на снази мера да је обавезно поседовати Covid-19 сертификат за улазак у угоститељске објекте у тржним центима/моловима у којима се служи храна и пиће. 

Држављани Р. Србије моћи ће да транзитирају кроз Р. Северну Македонију, до 5 часова, уз обавезу попуњавања Изјаве о транзиту на граничном прелазу на уласку, коју ће предавати на граничном прелазу на изласку из Р. Северне Македоније.

ВИДЕО РЕПУБЛИЧКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ ПОВОДОМ ГЛАСАЊА У ИНОСТРАНСТВУ НА ПРЕДСТОЈЕЋИМ ИЗБОРИМА 3. АПРИЛА

Републичка изборна комисија подсећа да, уколико желите да гласате у иностранству на предстојећим изборима 3. априла, можете да се до 12. марта у поноћ, пријавите Амбасади Републике Србије у Скопљу.

Видео Републичке изборне комисије - YouTube

Више информација о гласању у иностранству можете добити на линку

03. март 2022.

ОБАВЕШТЕЊЕ ПОВОДОМ НЕТАЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ГЛАСАЊУ У ИНОСТРАНСТВУ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

Поводом нетачних информација које су се појавиле на друштвеним мрежама о гласању у иностранству, Амбасада Републике Србије у Скопљу подсећа да једине тачне и проверене информације о гласању на предстојећим изборима грађани Србије могу добити на сајту Амбасаде.

Председник Републике Србије Александар Вучић потписао је Одлуку о расписивању избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су заказакани за 03. април 2022. године.

Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије издало је обавештење за бираче који имају боравиште у иностранству о остваривању бирачког права на изборима. Обавештење можете погледати на следећем линку http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-3-aprila-2022-godine/

Подсећамо да држављани Републике Србије који имају пријављено пребивалиште у Републици Србији, а који бораве у Републици Северној Македонији, треба да поднесу захтев Амбасади Републике Србије у Скопљу за гласање у иностранству. Пријаве се могу поднети најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка, односно до поноћи 12. марта 2022. године (локално време у Републици Србији).

Напомињемо да је, сходно прописима, за гласање у иностранству за изборе за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су заказани за 3. април 2022. године, потребно поднети пријаву, без обзира на то да ли сте се пријављивали за гласање на ранијим изборима.

Формулар за пријаву можете преузети ОВДЕ

Попуњен и потписан формулар, заједно са копијом важећег пасоша или личне карте, односно личну карту са чипом која је очитана, потребно је доставити Амбасади Републике Србије у Скопљу на е-mail konzularno@srbija.com.mk или лично сваког радног дана у периоду од 08:30 до 16:30 часова. Адреса: Амбасада Републике Србије, Питу Гули 8, 1000 Скопје, Република Северна Македонија.

Провера да ли је лице уписано у Јединствени бирачки списак се може извршити електронским путем преко следећег линка https://upit.birackispisak.gov.rs/

Уколико лице није уписано у Јединствени бирачки списак у Амбасади Републике Србије у Скопљу може се поднети захтев за упис у Јединствени бирачки списак.

Образац захтева можете преузети ОВДЕ

У том случају, неопходно је поднети истовремено захтев за упис у Јединствени бирачки списак и захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству.

25. фебруар 2022.

Селаковић: Остајемо посвећени развоју пријатељских, партнерских и добросуседских односа са Северном Македонијом

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас, по завршетку званичне посете Републици Северној Македонији, да је имао изузетне разговоре са највишим званичницима те државе, током којих је потврђена заједничка воља за наставак интензивирања сарадње.

„Настављамо да сарађујемо веома интензивно, нарочито кроз иницијативу Отворени Балкан коју је покренуо председник Александар Вучић заједно са премијерима Северне Македоније и Албаније. Уверени смо да разрадом и применом споразума у оквиру те иницијативе остварујемо услове за још интензивнију економску сарадњу и остајемо посвећени развоју наших пријатељских, партнерских и добросуседских односа“, рекао је Селаковић.

Подсетио је да је прошле године остварена рекордна економско-трговинска размена од 1.120.000.000 евра, која је увећана за 30,4 одсто у односу на претходну годину.

Истакао је да је 95 одсто онога што је договорено пре годину дана, приликом првог сусрета са министром Бујаром Османијем, испуњено, да је, између осталог, одржан први сусрет комисије за заштиту права националних мањина, да је потписан споразум о отварању културно-информативног центра Србије у Скопљу и Северне Македоније у Београду.

У оквиру званичног дела посете, Селаковић се у Скопљу, осим са министром иностраних послова Османијем, састао и са председником Северне Македоније Стевом Пендаровским, премијером Димитром Ковачевским и председником Собрања Талатом Џаферијем.

Селаковић се првог дана посете састао и са представницима српског народа у Северној Македонији - са представницима српских удружења, политичких субјеката и српске привреде, а посетио је и школу „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

25. феб 2022.

Селаковић и Османи: Изузетно добри и пријатељски односи Србије и Северне Македоније

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Скопљу са министром иностраних послова Северне Македоније Бујаром Османијем, и том приликом је обострано констатовано да су односи две државе изузетно добри, како на пољу политичке тако и на пољу економске сарадње.

Селаковић је на конференцији за новинаре, након шестог сусрета са министром Османијем, посебно задовољство изразио због данашњег потписивања Споразума о оснивању културно-информативних центара у Скопљу и Београду.

Према речима шефа српске дипломатије, на данашњем састанку је констатовано да је у 2021. години економско-трговинска размена достигла историјски максимум од 1.120.000.000 евра, чиме је премашен ниво размене из периода пре пандемије ковида.

Селаковић је прецизирао да је наш извоз у Северну Македонију достигао 815 милиона евра, а да је у прошлој години и извоз из Северне Македоније у Србију повећан за 41,7 одсто, изразивши уверење да ће даљим спровођењем иницијативе „Отворени Балкан“ размена између две земље наставити да расте.

„За нас је иницијатива Отворени Балкан инклузивна и желели бисмо да у њеном оквиру видимо читав западни Балкан, али смо уверени да ћемо, онда када он буде почео да даје озбиљне резултате, бити у прилици да видимо и заинтересованост других да буду део тог тима који побеђује“, рекао је Селаковић.

Додао је да је у разговору посебна пажња поклоњена евроинтеграцијама нашег региона, истакавши да Србија пружа пуну подршку Северној Македонији у том процесу.

Селаковић је изразио задовољство и због тога што је први пут одржана седница Мешовитог комитета за спровођење Споразума СЦГ и Републике Македоније о заштити националних мањина, 17 година од потписивања.

„Говорили смо и о нашој заинтересованости за наставак праксе одржавања заједничких седница влада Србије и Северне Македоније и потреби да радимо и на одржавању прве седнице Мешовитог комитета за економску сарадњу“, казао је Селаковић.

На састанку је било речи и дијалогу Београда и Приштине, а Селаковић је поновио став да је Београд посвећен дијалогу као једином прихватљивом начину за решавање политичких питања. 
Министар Бујар Османи је рекао да је данашњи разговор био отворен и конструктиван, и да је констатовано да су односи двеју држава пријатељски и партнерски, са тенденцијом за проширивање сарадње.

Османи је изразио задовољство због потписивања споразума о културним центрима, чиме се, према његовим речима, отвара простор за интензивнију културну размену.

Изразио је задовољство због оствареног нивоа економске сарадње, констатујући да постоји простор за њено додатно проширивање.

Република Северна Македонија, према његовим речима, даје и пуну подршку дијалогу Београда и Приштине и решавању свих отворених питања у региону дијалогом.

Фото/Видео: www.mfa.gov.rs

Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону

и

Конкурс за су финансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић је, 14. фебруара 2022. године, донео одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре, који ће бити отворени од 23. фебруара до 09. марта 2022. године.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на интернет страници Министарства спољних послова

https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

17.фебруар 2022.

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ
ОБЈАВЉУЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ ПОВОДОМ
ОДЛУКЕ О РАСПИСИВАЊУ ИЗБОРА ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
03. АПРИЛА 2022. ГОДИНЕ

Председник Републике Србије Александар Вучић потписао је Одлуку о расписивању избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су заказакани за 03. април 2022. године.

Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије издало је обавештење за бираче који имају боравиште у иностранству о остваривању бирачког права на изборима. Обавештење можете погледати на следећем линку http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-3-aprila-2022-godine/

Позивају се држављани Републике Србије који имају пријављено пребивалиште у Републици Србији, а који бораве у Републици Северној Македонији, да поднесу захтев Амбасади Републике Србије у Скопљу за гласање у иностранству. Пријаве се могу поднети најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка, односно до поноћи 12. марта 2022. године (локално време у Републици Србији).

Напомињемо да је, сходно прописима, за гласање у иностранству за изборе за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су заказани за 3. април 2022. године, потребно поднети пријаву, без обзира на то да ли сте се пријављивали за гласање на ранијим изборима.

Формулар за пријаву можете преузети ОВДЕ

Попуњен и потписан формулар, заједно са копијом важећег пасоша или личне карте, односно личну карту са чипом која је очитана, потребно је доставити Амбасади Републике Србије у Скопљу на е-mail konzularno@srbija.com.mk или лично сваког радног дана у периоду од 08:30 до 16:30 часова. Адреса: Амбасада Републике Србије, Питу Гули 8, 1000 Скопје, Република Северна Македонија.

Провера да ли је лице уписано у Јединствени бирачки списак се може извршити електронским путем преко следећег линка https://upit.birackispisak.gov.rs/

Уколико лице није уписано у Јединствени бирачки списак у Амбасади Републике Србије у Скопљу може се поднети захтев за упис у Јединствени бирачки списак.

Образац захтева можете преузети ОВДЕ

У том случају, неопходно је поднети истовремено захтев за упис у Јединствени бирачки списак и захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству. 

17. фебруар 2022.

Амбасадорка Јовановић у посети Битољу

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић посетила је Битољ где се састала са почасним конзулом Републике Србије Сиљаном Мицевским и представницима удружења „Заједница Срба у Македонији“ из Битоља.

Амбасадорка Јовановић захвалила се почасном конзулу Мицевском на досадашњој подршци Републици Србији и Србима у Северној Македонији и изразила спремност за реализацију нових идеја које ће допринети јачању положаја српске заједнице у Битољу.

На састанку са представницима удружења „Заједница Срба у Македонији“ из Битоља амбасадорки су представљени досадашњи пројекти овог удружења и најављен низ активности у овој години.

Амбасадорка Јовановић током посете Битољу дала је и интервјуу за регионалну телевизију „Тера“.
 

15. фебруар 2022.

Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

15. фебруар 2022. 

Амбасадорка Јовановић у интервјуу за телевизију „Србтел“ поводом Дана државности

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић у интервјуу за телевизију ,,Србтел“ поводом Дана државности оценила је да односе Републике Србије и Републике Северне Македоније одликују блиске, нераскидиве, историјске, културне и друге везе, и да данас, захваљујући интензивном политичком дијалогу највиших државних званичника, између две државе нема отворених питања.

Амбасадорка Јовановић је истакла да се сарадња две земље развија великим интензитетом у свим областима - у области образовања, културе, привреде, као и да томе посебно доприноси иницијатива Отворени Балкан која је заједничка иницијатива председника Александра Вучића, премијера Албаније Едија Раме и некадашњег премијера Северне Македоније Зорана Заева.

Упитана да оцени положај Срба у Северној Македонији и шта две државе могу да учине на побољшању положаја припадника мањинских заједница, амбасадорка Јовановић је изјавила да су Срби који живе у Северној Македонији и Македонци који живе у Републици Србији мост који додатно спаја наше две веома блиске и пријатељске земље.

Амбасадорка Јовановић је указала и да постоји много ствари на којима у будућности можемо да радимо како бисмо унапредили положај како српске заједнице у Северној Македонији, тако и македонске националне мањине у Србији и подсетила да је пре неколико дана, после 17 година, одржана Мешовита међувладина комисија за мањине, која представља одличну институционализовану платформу за решавање свих питања која се тичу мањинских заједница у обе државе и рекла да верује да ће се ускоро видети први конкретни резултати.

Амбасадорка Јовановић најавила је и да идеје о оснивању Културно-информативних центара у Скопљу и Београду улазе у своју финалну фазу и додала да Република Србија на систематичан и конзистентан начин подржава различите пројекте који су организовани од стране српске заједнице у Северној Македонији, а који су усмерени на јачање српског идентитета и очување српског језика. Такође истакла да, у сарадњи са релевантним институцијама у Републици Северној Македонији, радимо на различитим пројектима и програмима који се тичу унапређења образовања, културе и свега онога што  доприноси побољшању положаја наших заједница у обе државе.

Амбасадорка Јовановић је истакла да је Република Србија захвална Републици Северној Македонији на свему што чини за припаднике српске заједнице који живе на њеној територији, као и да Република Србија, на челу са председником Александром Вучићем, веома посвећено води бригу о Србима који живе ван граница Србије, као и да ће то наставити да чини и у будућности.

На питање како напредује процес реализације иницијативе „Отворени Балкан“ амбасадорка Јовановић рекла да се ова иницијатива може сматрати историјском јер у нашој прошлости нисмо имали много оваквих идеја до којих су самоиницијативно дошли народи на Балкану и додала да све гласније поруке подршке од наших међународних партнера у корист ове иницијативе говоре у прилог њеном великом потенцијалу.  „Ова иницијатива значајно ће допринети не само зближавању наших привреда, већ свеукупном унапређењу живота наших грађана“, нагласила је амбасадорка Јовановић.

Амбасадорка Јовановић истакла је и да је главни циљ инициијативе Отворени Балкан повезивање људи, и цитирала председника Вучића који је једном приликом рекао да „ова иницијатива има за циљ повезивање људи и то повезивање људи који су у претходном периоду више били усмерени на прошлост него на будућност“. Ова иницијатива пружа нам могућност да се загледамо у будућност, додала је амбасадорка.

Поводом Дана државности амбасадорка Јовановић је истакла да Република Србија 15. и 16. фебруара на Сретење, обележава Дан државности у знак сећања на два важна догађаја из наше историје која су трасирала пут развоја модерне српске државе. Она подсећа да је први догађај  почетак Првог српског устанка под вођством Карађорђа Петровића 1804. године, који означава почетак српске борбе за слободу и као што је Стојан Новаковић рекао, почетак „Васкрса српске државе“, а други важан догађај је доношење Сретењског устава у Крагујевцу 1835. године. „Република Србија данас почива на вредностима које проилазе из ова два догађаја, а то су слобода и право и на челу са председником Александром Вучићем и целокупном Владом посвећена је изградњи модерне и стабилне Србије и побољшању квалитета живота свих наших грађана“, оценила је амбасадорка Јовановић.

15. фебруар 2022.

Дан државности Републике Србије - Сретење

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку грађанима и грађанкама Србије поводом обележавања Дана државности Србије, у којој се каже:

"Све што имамо данас не би постојало без Сретења 1804. године у Марићевића јарузи крај Тополе. Тада смо и ми и наша држава постали могући захваљујући херојству предака и њиховој свести да је слобода важнија од свега. И баш као што су се Карађорђеви устаници окупили да би се изборили за слободу и васкрс српске државе, тако и данас као нација будимо уједињени у борби за Србију будућности. То дугујемо нашим прецима, али пре свега нашим потомцима.

Србија је данас међу најбрже растућим економијама Европе. Учинили смо је земљом брзих саобраћајница, снажне привреде, савремених технологија. Након година стагнирања и заостајања ухватили смо корак са светом и постали мотор развоја читавог региона.

Број пријатеља Србије се умножава, а они који у прошлости нису увек имали слуха за наше државне и националне интересе, данас су спремни да нас саслушају, јер Србија се као успешна демократска држава за то изборила.

Симболика Сретења није нешто због чега треба да се као народ осећамо супериорно, али је свакако основ да се не осећамо мање вредно од неких у нашем ближем или даљем окружењу. Србија и српски народ и данас једнако воле слободу и имају исту жељу, да своје друштво уреде на најнапреднијим цивилизацијским тековинама. На то нас обавезују и небројене жртве наших сународника који су своје животе уградили у темеље ове државе – да би наш народ био свој на своме, да би растао и напредовао.

На овај велики дан, сетимо се славних предака, свих оних који су положили живот да би Србија постојала, и заветујмо се да живимо за то да она свакога дана буде боља и успешнија. Наша борба данас мора бити демократска, наше кубуре и јатагани биће знање и вредан рад, а наша џебана слога и стрпљење. Стабилност и мир су услов нашег успеха.

Сретнимо се на Сретење за нашу Србију, земљу вредних и успешних људи, на коју би наши славни преци били поносни, а коју ће наша деца волети и за њу се борити свим срцем. Срећан Дан државности."

14. фебруар 2022. године

Амбасадорка Јовановић примила плакете Радија Мост

Амбасадорка Републике Србије у Скопљу Невена Јовановић примила је плакету „Мост Балкана“ коју је уређивачки савет Радија Мост доделио председнику Србије Александру Вучићу за покретање иницијативе „Отворени Балкан“, као и за допринос зближавању свих народа и држава Балкана.

Овом приликом, амбасадорка Јовановић примила је и захвалницу коју јој је Радио Мост из Скопља доделио за допринос јачању веза два братска народа и подршку мултилингвалном и мултикултуралном пројекту ове радио станице.

Амбасадорка Јовановић поводом Дана државности Републике Србије дала је и интервју за Радио Мост у коме је говорила о темама од значаја за билатералне односе Републике Србије и Републике Северне Македоније, као и о положају српске заједнице у Северној Македонији.
 

7. фебруар 2022.

Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг
 

27. јануар 2022.

Селаковић: Светосавље путоказ читавом српском народу

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић поручио је вечерас на Светосавској академији у Скопљу да је Свети Сава дао путоказ читавом српском народу и да је природно што се данашња Србија, која се бори да се економски и привредно уздигне, идући путем духовне обнове враћа светосављу.

Селаковић, који је свечаности присуствовао у својству специјалног изасланика председника Србије, истакао је да је светосавље између осталог и све оно што нас везује са другим народима, са нашим суседима, без обзира на веру или нацију којој припадају.

"У светосављу је сабрана наша жеља да живимо заједно у миру и љубави, у братству са другима. Има ли лепшег места да се ова порука изговори него овде у Скопљу? Има ли чвршћег и веродостојнијег начина да се некоме обавежете на љубав и пријатељство од светосавског печата? Уверен сам да нема", казао је Селаковић.

Према његовим речима, у моралном и духовном смислу Свети Сава је недостижни узор обичним људима, али је компас и светионик васколиком српству, а сви завети српског рода, били они видовданско-косовски они орашачки, само су борба или за одбрану или за обнову светосавског завета.

"Све што српски народ данас има на одређени начин има основе у светосављу. Наша државност има корене у политичком и дипломатском прегалаштву Светога Саве. Наша духовност почиње од Светога Саве. Наша национална самосвест креће се у духовним пространствима које је утемељио Свети Сава", објаснио је Селаковић.

Истичући да је духовност српског народа интегрална и недељива и да светосавље не познаје физичке препреке и границе, Селаковић је констатовао да је зато свеједно да ли се светосавској академији присуствује у Скопљу, Београду, Бањалуци, Бијелом Пољу, Пљевљима, Темишвару, Чикагу, Бечу или Љубљани.

Он је подсетио на Михајла Пупина, чији су преци из Македоније дошли у Банат, а кога је мајка, како је сам испричао у својој аутобиографији, у свет испратила након што ју је у сну посетио Свети Сава.

"Као што је мајка Пупина родила не само за себе већ за цео свет, тако је и мајка Саву родила не само за нас Србе већ за све честите људе добре воље", казао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије захвалио је овом приликом влади и грађанима Северне Македоније на срдачном пријему и покровитељству прославе Савиндана у Скопљу.   

На Светосавској академији су се окупљеним припадницима српске националне заједнице, која Савиндан прославља као Национални празник Срба у Северној Македонији, такође, између осталих, обратили северномакедонски премијер Димитар Ковачевски и председница Републике Српске Жељка Цвијановић.
 

27. јануар 2022.

Селаковић и Пендаровски о неговању добросуседских односа и сарадње Србије и Северне Македоније

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Скопљу са председником Северне Македоније Стевом Пендаровским, а повод за сусрет био је Савиндан, који се у тој држави обележава као национални дан Срба.

„Ове године, због Ковида-19, Република Северна Македонија је једина држава региона у којој се за српску мањину организује прослава дана Светог Саве и Светосавска академија. То је био разлог сусрета са председником Пендаровским, који је протекао у топлој, пријатељској и празничној атмосфери“, изјавио је Селаковић након састанка.

Шеф српске дипломатије је додао да је било речи и о томе шта две државе могу да учине на побољшању положаја припадника националних мањина, како у Србији, тако и у Северној Македонији.

„Захваљујем председнику Пендаровском на предусретљивости, на жељи да се одржи један овакав састанак, и на нама је да негујемо добросуседске односе са Северном Македонијом“, казао је Селаковић.

На састанку је, како је додао, било речи и о продубљивању економске сарадње, те значају иницијативе „Отворени Балкан“.

„У нашем фокусу је узајамно поштовање, неговање пријатељских и добросуседских односа, али и продубљивање наше сарадње на свим пољима, са озбиљним акцентом на економској сарадњи“, рекао је Селаковић.

Састанку са председником Северне Македоније су, осим министра Селаковића, присуствовали и председница Републике Српске Жељка Цвијановић и представници српске заједнице у Северној Македонији.

Министар Селаковић ће се вечерас у Скопљу обратити и на Светосавској академији у Македонском народном театру поводом Националног празника Срба у Северној Македонији.

27. јануар 2022.

Амбасадорка Јовановић на Свечаној Светосавској Академији у Куманову

Амбасадорка Невена Јовановић, као специјални изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, учествовала на Свечаној Светосавској Академији у Куманову и том приликом пренела присутнима поздраве председника Републике Србије и честитке поводом Националног дана Срба у Републици Северној Македонији.

Амбасадорка Јовановић истакла да је Свети Сава неговао дух заједништва те да данас, вођени његовим наслеђем заједнички треба да очувамо све оно што Светосавље представља.

Амбасадорка Јовановић нагласила да Србија данас води политику  мира, добросуседских односа, води бригу о Србима у региону и дијаспори и води политику која се ослања на све оно чему нас Светосавље учи.

24. јануар 2022. године

Скопље: Амбасадорка Јовановић у посети Регионалном центру МАРРИ

Амбасадорка Републике Србије у Северној Македонији Невена Јовановић посетила је данас Регионални центар МАРРИ, са седиштем у Скопљу, где се састала са директором Сашком Коцевим.

Амбасадорка Јовановић истакла је да Република Србија придаје велики значај овој регионалној иницијативи, још од њеног оснивања, те потврдила спремност Србије да се та подршка настави, посебно у светлу предстојећег председавања иницијативом од јуна 2022. године.

Суочавање са миграцијама је комплексно питање и захтева регионални приступ, нагласила је амбасадорка Јовановић и додала да је само заједничким напорима могуће успешно одговорити на растуће изазове у овој области.

Директор Регионалног центра МАРРИ Сашко Коцев је искористио ову прилику да амбасадорку Јовановић упозна са најважнијим активностима Регионалног центра и актуелног председавања Северне Македоније.

17.1.2022.

Селаковић честитао колеги из Северне Македoније поновни избор за шефа дипломатије

Министар спољних послова Никола Селаковић честитао је данас колеги Бујару Османију поновни избор на функцију министра иностраних послова Северне Македоније и изразио уверење да ће заједничким напорима додатно унапредити традиционално пријатељске односе две државе.

„Биће ми част да заједно са Вама наставим да радим на даљем обогаћивању наше одличне билатералне сарадње и јачању блиских веза две земље, на добробит наших грађана, као и стабилности и просперитета читавог нашег региона“, навео је шеф српске дипломатије у честитики.

Министар Селаковић је изразио уверење да ће у периоду пред нама бити интензивиран политички дијалог на високом и највишем нивоу, доприносећи продубљивању добросуседске сарадње.

Шеф српске дипломатије је поновио да високо цени досадашњи рад министра Османија на развоју позитивне динамике наших добросуседских односа и његово лично залагање за њихово даље оснаживање, као и да се радује скором сусрету.

21. децембар 2021. године

Председник Вучић на састанку у оквиру регионалне иницијативе за сарадњу "Отворени Балкан"

Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је у Тирани, где је са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевом учествовао на састанку у оквиру регионалне иницијативе за сарадњу "Отворени Балкан". Председник је нагласио да су споразуми који су потписани данас у Тирани јако важни, да ће олакшати проток људи, роба и радне снаге и учинити земље учеснице привлачнијим за стране инвеститоре и поново позвао друге државе у региону да се придруже.

Председник Вучић поручио је данас, током обраћања на пленарној седници у Тирани, да је иницијатива "Отворени Балкан" већа од свакога појединачно и да ствара основу за будућност наше деце и за бољи економски развој три земље, који неће моћи више да се заустави.

"Верујем да је ово једна од највећих идеја у данашњој Европи. Сада сам 100 одсто сигуран да нико не може да заустави ову иницијативу", рекао је председник Вучић и изразио захвалност свима који су учествовали у припреми споразума који су данас потписани, а односе се на лакши проток људи и роба између три земље. Он је истакао да су то велики резултати за добробит свих.

"Једна реченица Френклина Рузвелта каже: Можда нисмо спремни да припремимо будућност за нашу децу, али можемо да припремимо нашу децу за будућност. Заиста мислим да је ова иницијатива већа од сваког од нас и нешто је што ће креирати основу за будућност наше деце. Шта год да будемо радили, најважнији циљ је повезивање људи", истакао је председник Вучић и додао да је синоћ разговарао са привредницима из Албаније и у разговору, каже, препознао искрену жељу за инвестирање у Србију и Северну Македонију. Он је навео и да је све више туриста из Србије који путују у Албанију и Северну Македонију, те да верује да ће више људи из Северне Македоније и Албаније доћи у Србију.
 

Председник Вучић је нагласио да је "Отворени Балкан" права основа за бољи економски развој три земље у будућности.

"Проширењем тржишта рада привући ћемо више компанија са запада и истока, јер ћемо моћи да понудимо бољу, образовану радну снагу из све три земље. Гарантујем да ћемо у годинама које долазе видети значајно веће привлачење директних страних инвестиција код нас", истакао је председник Вучић и додао да се мора брзо и ефикасно радити на даљем повезивању. Он је изразио уверење да грађани треба да виде резултате и да се, на пример, наредних месеци може разговарати и о попустима за грађане "Отвореног Балкана" кроз умањење путарине, или попусте у радњама.

Председник Вучић је поновио да се ради о инклузивном процесу који је отворен за све који желе да се придруже.

"Ово је најкрупнији корак у нашој сарадњи који ће доносити много олакшица нашим привредницима", рекао је председник Вучић и изразио жељу да се и остале земље региона придруже овој иницијативи. Он је додао да се мора говорити и о енергетском повезивању у региону, уколико наше земље желе да опстану у будућности, док је посебно нагласио да овакво повезивање, за које постоји подршка и међународних представника и пре свега Атлантског савеза, не мења посвећеност европском путу.

"Људи ће се много више кретати, имати прилику за бизнис и сарадњу", подвукао је председник Вучић и додао да је са албанским партнерима разговарао о овлашћеним економским оператерима, што је споразум који Србија већ има са Северном Македонијом.

Након пленарног састанка делегација Србије, Северне Македоније и Албаније, потписано је чак шест споразума: Споразум о условима за слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану, Споразум о повезивању система електронске идентификације грађана Западног Балкана, Споразум о сарадњи у ветеринарској, фитосанитарној и области безбедности хране и хране за животиње на ЗБ и Споразум измеду Владе Србије и Савета министара Албаније о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедности (АЕОС). Такође, потписан је и Споразум између Владе Северне Македоније и Савета министара Албаније о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедности (АЕОС), као и Споразум о сарадњи акредитационих тела.
 

Председник Вучић је изразио задовољство потписаним споразумима, истакавши да се на њима радило две године.

"Захваљујући одлучности свих нас и наших тимова, успели смо ствари да покренемо са мртве тачке и да урадимо важне ствари од којих ће људи, обични грађани наших земаља, имати користи. Овде је прича о томе како можемо да уредимо нашу заједничку будућност на неупоредиво бољи начин и како можемо да живимо и радимо заједно", нагласио је председник Вучић.

Председник Владе Републике Албаније Еди Рама је, на почетку пленарне седнице иницијативе "Отворени Балкан", истакао да потписивањем споразума почиње нова ера која ће учинити динамичнијом сарадњу три земље - Албаније, Србије и Северне Македоније.

"Потписивањем споразума данас шаљемо јасну и конкретну поруку грађанима, али посебно привредницима који већ послују на овом заједничком простору, да ће 2022. година бити нова ера, почетак нечег новог за њих, јер ће убрзати кретање роба, услуга, капитала и грађана", рекао је албански премијер Еди Рама и нагласио да ће споразуми, на чијој ће се брзој примени радити, укинути дуга чекања на граници.

Председник Владе Републике Северне Македоније Зоран Заев поручио је да је "Отворени Балкан" аутентичан, заједнички процес Северне Македоније, Албаније и Србије, али да је иницијатива отворена за све земље у региону и додао да је договор о јединственом тржишту рада у региону од великог значаја за грађане.

Комесар Европске уније за суседску политику и проширење Оливер Вархеји поручио је данас на састанаку "Отвореног Балкана", путем видео линка, да је веома важно да се у ту регионалну иницијативу укључе и преостала три партнера - Црна Гора, БиХ и Приштина. Он је истакао да је реалност да једино Балкан заједно може да повећа БДП целог региона и да би само кроз заједничко тржиште БДП региона могао да се повећа за чак трећину. Подсетио је да је покренут Берлински процес за већу регионалну сарадњу, па тзв. мини Шенген, као и да је сада "Отворени Балкан" наследник тих иницијатива за регионалну сарадњу. Комесар Вархеји је додао да је свака регионална интеграција на бази ЕУ вредности добра и за Балкан и за ЕУ.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

10. децембар 2021.

Састанак са министром унутрашњих послова Оливером Спасовским

Њ.Е. амбасадорка Невена Јовановић састала се данас са министром унутрашњих послова Северне Македоније Оливером Спасовским. Том приликом, потврђена је одлична сарадња двеју земаља у области унутрашњих послова.

Саговорници констатовали да ће обе стране настојати да се сарадња у будућности интензивира у различитим сегментима заједничког деловања, посебно у погледу регионалне прекограничне сарадње и миграција.

Састанку присуствовали помоћник директора Одељења за граничне послове и миграције МУП РСМ Маринко Кочовски и министар саветник у Амбасади РС Зоран Ковачевић.
 

04. децембар 2021. године

РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.
 

02. децембар 2021.

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У СКОПЉУ
ОБЈАВЉУЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ ПОВОДОМ
РЕФЕРЕНДУМА РАДИ ПОТВРЂИВАЊА АКТА О ПРОМЕНИ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
16. ЈАНУАРА 2022. ГОДИНЕ

Председник Народне скупштине Републике Србије потписао је Одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је заказан за 16. јануар 2022. године.

Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије издало је обавештење за бираче који имају боравиште у иностранству о остваривању бирачког права на републичком референдуму. Обавештење можете погледати на следећем линку http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/

Позивају се држављани Републике Србије који имају пријављено пребивалиште у Републици Србији, а који бораве у Републици Северној Македонији, да поднесу захтев Амбасади Републике Србије у Скопљу за гласање у иностранству. Пријаве се могу поднети најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка, односно до поноћи 25. децембра 2021. године (локално време у Републици Србији).

Напомињемо да је, сходно прописима, неопходно поднети нову пријаву без обзира на предходне пријаве.

Формулар за пријаву можете ОВДЕ

Попуњен и потписан формулар, заједно са копијом важећег пасоша или личне карте потребно је доставити Амбасади Републике Србије у Скопљу на е-mail konzularno@srbija.com.mk или лично у периоду од 12:00 до 15:00 часова. Адреса: Амбасада Републике Србије, Питу Гули 8, 1000 Скопје, Република Северна Македонија.

Провера да ли је лице уписано у Јединствени бирачки списак се може извршити електронским путем преко следећег линка https://upit.birackispisak.gov.rs/

Уколико лице није уписано у Јединствени бирачки списак у Амбасади Републике Србије у Скопљу може се поднети захтев за упис у Јединствени бирачки списак.

Образац захтева можете преузети ОВДЕ

У том случају, неопходно је поднети истовремено захтев за упис у Јединствени бирачки списак и захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству.
 

Петак, 26. новембар 2021.

Народна скупштина потписала Декларацију о сарадњи представника парламената и медија

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Радован Тврдишић учествовао је на регионалној конференцији на тему „Унапређење дијалога између парламената и новинара са Западног Балкана“, која је одржана 25. и 26. новембра 2021. године у Скопљу, у Републици Северној Македонији.

Конференција је имала за циљ да промовише и унапређује институционални дијалог између изабраних представника у националним парламентима, организација цивилног друштва и удружења новинара у државама Западног Балкана, како би се промовисала слобода изражавања као основног људског права и јачала улога организација цивилног друштва.

Догађај је део заједничке сарадње Удружења новинара Македоније (ZNM), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Удружења новинара Босне и Херцеговине (BHN), Синдиката медија Црне Горе (SMCG) и Собрања Републике Северне Македоније, која је била и коорганизатор и домаћин свечаног дела конференције, 26. новембра 2021. године.

Учесницима су се у уводном делу конференције, поред потпредседника Народне скупштине Републике Србије Радована Тврдишића, обратили и председник Собрања РСМ Талат Џафери, председник Удружења новинара Македоније Младен Чадиковски, председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић и представник парламента Босне и Херцеговине Лазар Продановић, као и председници удружења новинара Републике Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, представници међународне заједнице у држави, посланици и друге медијске организације.

Конференција је закључена потписивањем заједничке Декларације о сарадњи представника парламената и медија по питању унапређења правног амбијента за безбедност новинара, као предуслова за слободу изражавања и право на информисање.

24. новембар 2021.

"Отворени Балкан“ један од главних приоритета за Србију

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су за Србију, поред европских интеграција, као основног спољнополитичког приоритета, једнако важни и безбедност, стабилност и просперитет у региону, што доноси иницијатива „Отворени Балкан“.

Брнабић је, на конференцији "Отворени Балкан – Пут ка стабилизацији, сарадњи и просперитету региона", истакла да је наш регион релативно мали и да ће нестабилност у било ком његовом делу без сумње лоше утицати на било кога од нас.

Србија је много тога урадила у последњих седам година. Имамо неке од најбољих економских резултата у Европи, отворили смо 60.000 нових радних места, упркос кризи изазваној коронавирусом, имамо рекордни ниво капиталних инвестиција и јасан план за будућност, која је први пут у последњих неколико деценија светла, навела је она.

Премијерка је нагласила да, уколико не успемо да оваквим иницијативама пренесемо део тог просперитета на наше суседе у региону, ризикујемо сав тај наш успех.

То није само нека лепа политичка идеја, већ је то најпаметнија могућа политика и за Србију и за наше партнере из „Отвореног Балкана“. Надам се да ће то увидети и сви остали из региона и да ће се прикључити, рекла је Брнабић, додавши да је веома важно да се остваре циљеви те иницијативе о слободном протоку људи, робе и радне снаге у региону.

Инвеститори траже добру средину за улагање, што је велика компаративна предност, посебно ако видите да је у Албанији и Северној Македонији прилично велика стопа незапослености, јер ће инвеститори видети користи од великог тржишта са радном снагом, навела је она.

Брнабић је оценила да ће у наредне две-три године остваривање ових циљева свакој земљи из „Отвореног Балкана“ повећати БДП за један проценат, а за пет до седам година, ако се прикључи још нека земља, и до седам одсто.

Председница Владе је нагласила да ће то отворити потпуно другачије перспективе младима из региона, јер ће моћи да раде у овом делу Европе.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

23. новембар 2021.

Саучешће Селаковића министру спољних послова Северне Македоније

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упутио је телеграм саучешћа шефу македонске дипломатије Бујару Османију поводом погибије 46 држављана Северне Македоније у саобраћајној несрећи која се јутрос догодила у Бугарској.

"Дубоко нас је потресла вест о тешкој саобраћајној несрећи, која се догодила на територији Бугарске, у којој су трагично изгубљени људски животи. У име Министарства спољних послова Србије и у своје име, упућујем Вам изразе најдубљег саучешћа", навео је Селаковић.

Поручио је да је Србија срцем и мислима са породицама погинулих, да дели тугу и бол са грађанима Северне Македоније и да је спремна да пружи неопходну подршку.

"Молим Вас да породицама настрадалих пренесете изразе нашег искреног саосећања, а повређенима жеље за брз опоравак", навео је Селаковић у телеграму саучешћа Османију.
 

23.11.2021.

Телеграм саучешћа поводом тешке саобраћајне несреће

Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је данас телеграм саучешћа председнику Републике Северне Македоније Стеву Пендаровском и председнику Владе Зорану Заеву, поводом тешке саобраћајне несреће у којој је живот изгубило 46 људи. У саучешћу се каже:

„Са неверицом и тугом сам примио страшну вест о трагичној погибији путника аутобуса у Бугарској. Не постоје речи које би описале бол који делимо са грађанима ваше земље. Неми пред овом трагедијом, шаљемо молитве утехе породицама погинулих и целом вашем братском народу.

Србија је и сада уз вас, спремна да пружи сваку потребну помоћ и подршку, јер нисте сами у овој трагедији.

У своје и у име грађана Србије, упућујем најдубље саучешће породицама настрадалих и народу Северне Македоније, а повређенима желим брз и успешан опоравак“, наводи се у саучешћу председника Вучића.

www.predsednik.rs

17. новембар 2021.

Одлука о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Министарство спољних послова Републике Србије донело је Одлуку о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Увид у објављену одлуку, као и списак свих пристиглих пријава за доделу националних признања можете остварити на следећим линковима:

www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs

15. новeмбар 2021.

Селаковић: Реформе и регионална сарадња за бољу будућност

Министар спољних послова Србије, Никола Селаковић каже да је Србија посвећена ЕУ интеграцијама, а да ту посвећеност показује првенствено кроз унутрашње реформе и регионалну сарадњу.

Селаковић је на Конференцији ”Разговори о будућности Европе-перспектива и улога Западног Балкана”, у организацији Колеџа Европе из Брижа нагласио важност свеобухватности дебате која се тренутно води о будућности Европе и позвао на јачање опипљивих веза између људи и институција ЕУ и Србије.

„Посвећеност Србије ЕУ интеграцијама је видљива кроз реформски процес где нам је фокус на владавини права. Поносни смо што смо у последњих годину дана урадили одличан посао што је препознато у извештају Европске комисије”, изјавио је Селаковић.

Шеф дипломатије Србије каже да је за Србију од посебног значаја ангажман у ЕУ регионалним иницијативама као и сама сарадња међу суседима на Западном Балкану.

"Србија има осам суседа, а регионална политика и сарадња су највиши приоритет наше спољне политике. Морамо да нађемо начин да продубимо ту сарадњу. Не ради су само о учешћу у постојећим иницијативама, већ и о промоцији нових иницијатива, као што је Отворени Балкан, чему су веома посвећени и Влада Србије и председник Александар Вучић”, поручио је Селаковић.ћ

Селаковић констатује да су регионалне иницијативе важне како из угла економске сарадње тако из перспективе демографије као једног од, према његовим речима, најважнијих питања за европски континент.

Он наводи да цео регион Западног Балкана има око 17, 5 милиона људи, што је мање од једне чланице као што је Румунија, при чему је БДП целог региона 0,6 процената БДП-а ЕУ.

„Ако наша улога и позиција не буду добро препознате онда ће ови проценти да буду још мањи, а тада ће све наше билатералне разлике да буду бесмислене. Хајде зато да сарађујемо тамо где немамо проблема и да наш први приоритет буде економска сарадња”, нагласио је Селаковић.

Селаковић је током свог обраћања другим шефовима дипломатија из региона који су учествовали на Конференцији у Брижу, закључио да је међусобни дијалог најбољи начин за унапређење регионалне сарадње, али и допринос Западног Балкана будућности Европе.

Извор: Танјуг

12. новембар 2021. године

Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

11. новембар 2021.

Обележена 103. годишњица Дана примирја у Првом светском рату на Српском војничком гробљу у Битољу у Републици Северној Македонији

Поводом обележавања 103. годишњице oд Дана примирја у Првом светском рату  на Српском војничком гробљу у Битољу одржана је централна церемонија полагања венаца и одавања почасти палим српским ратницима.

У име Владе Републике Србије ловоров венац су положили државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије господин Миодраг Капор, Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић и изасланик одбране Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов.

Церемонији полагања венаца су присуствовали и представници Министарства одбране и Војске Србије, државни секретар Министарства одбране Републике Северне Македоније Драган Николић  и делегација Армије Републике Северне Македоније, директор Управе за развој и унапређење образовања на језицима заједница Милутин Станчић,  градоначелник Битоља Тони Коњановски, велики број представника дипломатског и војног кора акредитованих у Републици Северној Македонији, представници српске заједнице у Републици Северној Македонији, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, као и бројна удружења опредељена  за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти присутнима се обратио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.

Истог дана положени су венци и одата почаст на српским војничким гробљима у местима Бач, Живојно, Добровени и Скочивир у  подножју планине Кајмакчалан.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 часова на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

09. новембар 2021. године

                                                             
НАЈАВА ЗА МЕДИЈЕ

Поводом обележавања 103. годишњице oд Дана примирја у Првом светском рату, у складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, у четвртак, 11. новембра 2021. године, у 11:00 часова, одржаће се централна церемонија полагања венаца и одавања почасти палим српским ратницима, полагањем венаца на српском Војничком гробљу у Битољу.

У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије, ловоров венац ће положити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије господин Миодраг Капор, заједно са Њ.Е. амбасадором Републике Србије у Републици Северној Македонији Невеном Јовановић и изаслаником одбране Републике Србије потпуковником Вујицом Вукобратовим.

Церемонији ће присуствовати представници Министарства одбране и Војске Србије, студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, Владе Републике Северне Македоније, дипломатског и војног кора и представници српских удружења и организација у Републици Северној Македонији.

Истог дана планиране су церемоније полагања венаца и одавања почасти на српским војничким гробљима у месту Бач, Добровени, Живојно и Скочивир, у подножју планине Кајмакчалан.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11:00 часова у знак сећања на, 11. новембар 1918. одине, када је у 11:00 часова на снагу ступило примирје у Првом светском рату. Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки страдалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918).
 

4. новембар 2021. године

Заједничка изјава учесника данашњег састанка иницијативе Отворени Балкан: „Будућност проширења – поглед из региона“

Председник Републике Србије Александар Вучић, председник Владе Републике Албаније Еди Рама и заменик председника Владе Републике Северне Македоније задужен за европска питања Николa Димитров, потписали су данас Заједничку изјаву „Будућност проширења – поглед из региона“, у оквиру иницијативе за сарадњу Отворени Балкан. Текст Заједничке изјаве преносимо у целости:

„Европска унија и њене државе чланице, заједно са партнерима из региона, потврдиле су недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана на Самиту на Брду 6. октобра.

Западни Балкан је поновио своју и посвећеност региона европским вредностима и демократским принципима, владавини демократије, основним правима и владавини права.

Међутим, упитни капацитет Европске уније да интегрише нове чланице, унутрашње дебате међу државама чланицама ЕУ и билатерални односи, ометали су стварни напредак региона ка ЕУ.

На папиру, политика проширења остаје активна. У пракси, међутим, постоји растуће разочарење међу грађанима региона у погледу ЕУ перспективе.

Поред тога, кашњења у ЕУ перспективи исувише су коштала регион у политичком смислу.

Северна Македонија је одличан пример неостварених обећања Европске уније. Њена Влада се потрудила да испуни услове Брисела, само да би се нашла изолована и препуштена да се носи са последицама одлука ЕУ. Ова ослабљена перспектива европских интеграција прети да нас остави више дезинтегрисанима него икад. Осећај је заједнички широм региона.

Док Европска унија развија нове и далекосежне стратегије, регион очајнички покушава да реализује постојеће. И док је наш пут ка Европској унији исклизнуо из колосека, ми остајемо посвећени достизању стандарда ЕУ.

Не можемо да дозволимо да ова негативна спирала угрози саму основу будућности и просперитета региона.

Европска унија иде напред, док је регион заглављен у дилемама саме ЕУ. Европска унија треба и мора да истражи све путеве за бржу интеграцију Западног Балкана у периоду који претходи приступању, заједно са својим обавезама за фазно приступање како је дефинисано у новој методологији.

У складу са тиме, било би корисно укључити регион у развој трговинске и пореске политике Европске уније, као што су механизам за прилагођавање границе емисије угљен-диоксида и заштитне привремене мере ограничења на увоз челика, да набројимо тек неколико.

Такође бисмо могли да истражимо могућност да Западни Балкан буде изузет од различитих мера трговинске политике erga omnes.

Наши универзитети могли би да буду укључени у област високог образовања и истраживања Европске уније, чиме би се пружила једнака шанса за учешће у прилагођеним програмима, истраживању и иновацијама ЕУ. Истовремено, наша пољопривреда вапи за додатним средствима, при чему има огроман потенцијал за ширење и испоруку висококвалитетних производа на тржиште Европске уније.

Ово би могло да спречи негативан утицај на стабилизацију и привредни учинак региона. Верујемо да је у интересу Европске уније да помогне изградњу и промоцију сигурног и просперитетног региона.

И више од тога - могли бисмо заједно да истражимо учешће у Шенгену и постепену интеграцију у јединствено тржиште Европске уније.

Данашњи свет се брзо мења. Време је да се делује и то одлучно. Не можемо себи да приуштимо нити ће нам бити опроштене пропуштене прилике, попустљивост и недостатак одлучности да остваримо ову стратешку визију.

Потребно је да се боље разумемо, ако желимо да постигнемо најбоље резултате. Ако неко мисли да морамо да делујемо сада, то је већ било јуче.

У том циљу, данас смо поново потврдили одлучност да продубљујемо нашу економску сарадњу у оквиру иницијативе Отворени Балкан, надограђујући се на агенду Берлинског процеса и уз фокус на брзу и прилагођену реализацију.

У овом подухвату ангажовали смо наше привредне коморе и задужили их да припреме детаљне смернице за реализацију Меморандума о разумевању и сарадњи на олакшању увоза и извоза, који је потписан у Скопљу 29. јула.

Данас смо одобрили детаљан план спровођења мера о олакшавању трговине и затражили од Регионалне привредне коморе Западног Балкана да даље прати процес имплементације. Такође смо одлучили да формирамо Међуминистарски савет, који ће блиско сарађивати са привредним коморама на спровођењу ових мера.

Западни Балкан је спреман да се покрене убрзаним темпом. Треба ићи напред. Тако и Европска унија треба да се покрене – према Западном Балкану. Останак у празном ходу није опција.

Позивамо све остале стране у региону да нам се придруже и желимо им добродошлицу. Отворени Балкан је отворен“, наводи се у интегралном тексту Заједничке изјаве.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл
 

4. новембар 2021. године

Иницијатива за сарадњу „Отворени Балкан“

Председник Републике Србије Александар Вучић дочекао је данас у Палати Србија председника Владе Републике Албаније Едија Раму и заменика председника Владе Републике Северне Македоније задуженог за европска питања Николу Димитрова, са којима је имао више састанака у оквиру иницијативе за сарадњу под називом „Отворени Балкан“. 

Тројица званичника разговарали су са представницима компанија из Србије, Албаније и Северне Македоније, након чега су се састали и са представницима Атлантског савета.

„Драго ми је због оволиког интересовања привредника, али и медија за иницијативу „Отворени Балкан“. То потврђује да је наша одлука да сарађујемо у оквиру ове иницијативе била исправна. Установили смо да су сви људи из наших бизнис заједница уз овај пројекат и виде огромне користи које могу да имају. Овим снажимо наше економије, омогућавамо бољи живот грађанима, али и нашим привредницима да раде неупоредиво боље. „Отворени Балкан“ је изузетна иницијатива, која прави разлику и која је направљена због људи који живе у сваком од наших градова, у сваком од наших села. Морамо да се боримо за више стопе раста, за бржи развој и морамо да радимо све што можемо да омогућимо нашим људима да направе бржи напредак“, истакао је председник Вучић у свом обраћању након трилатералног састанка са албанским премијером Рамом и замеником председника Владе Републике Северне Македоније Димитровом, са којима је разговарао о заједничким пројектима и даљем развоју односа земаља у региону. Он је пренео да је на састанку договорено и формирање Имплементационог савета чији ће задатак бити да координира договорено, јер је закључено да многе ствари које су постигнуте на политичком нивоу нису увек биле спровођене на терену.

Председник Вучић је навео да је договорен несметан транзит између земаља, да би се омогућили бржи раст и виша стопа развоја, јер све три државе заостају за развијеним земљама и најавио да ће крајем децембра у Тирани бити одржан наредни састанак на којем ће бити потписан и Меморандум о разумевању по питању радних дозвола, јер је то једини начин да се радници задрже у региону.

„Фрустрирани смо када не урадимо и не спроведемо оно што је договорено на политичком нивоу и зато ће сада морати да се сакупе све агенције и инспекције како би ова идеја победила и како би сви могли да иду напред. Сви привредници подржавају ову иницијативу и само траже брже резултате, активност и да се не зауставимо само на политичким декларацијама“, рекао је председник Вучић.

Председник Владе Републике Албаније Еди Рама изјавио је да су у фокусу иницијативе привредници, пољопривредници, дистрибутери, радници, студенти и академски грађани. Он је истакао да је суштина иницијативе како да наше економије и тржишта заједно расту, пошто појединачно остају мала, као и како да цео регион има већи прилив директних страних инвестиција.

„Може да се види шта је урадила Србија, коју узимам као пример јер је заиста направила велики искорак у привлачењу директних страних улагања“, рекао је албански премијер и додао да ће на наредном састанку у Тирани сви договори бити претворени у „конкретне резултате“. Он је поручио и да би требало да се предузму заједнички кораци за приближавање региона Европској унији.

Заменик председника Владе Републике Северне Македоније Никола Димитров истакао је да је регионална сарадња мудар, прави и европски избор, као и да је солидарност основ за будућу интеграцију, што значи да морамо да се бринемо једни о другима као што се бринемо о самима себи.

„Иницијатива је усмерена на то да градимо солидарност тако што ћемо успоставити јединствено тржиште, то је транзиција ка зеленој економији, али и да једни другима помажемо када се суочавамо са катастрофама“, рекао је Димитров и додао да би велики бенефит био да се елиминишу трговинске препреке. Он је навео и да сматра неопходним да што више сарађујемо у региону, како бисмо пред ЕУ били убедљивији у ставу да нећемо да донесемо нерешене проблеме.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

2. новембар 2021. године

Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

"Ваше Екселенције,
уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

28. октобар 2021. године 

Потписан Меморандум о сарадњи са Филолошким факултетом „Блаже Конески”

Амбасадор Невена Јовановић и декан Филолошког факултета „Блаже Конески” у Скопљу проф. др Анета Дучевска потписале су данас Меморандум о сарадњи на пољу образовања и културе.

Потписници су се сагласили да ће међусобно сарађивати у промовисању српског језика и културе, као и у презентовању македонског језика и културе, у циљу даљег учвршћивања пријатељства између Републике Србије и Републике Северне Македоније. 

Амбасадор Невена Јовановић истакла је да је овај Меморандум продужетак дугогодишње успешне сарадње наше две земље повезане снажним културно историјским везама.

„Република Србија придаје изузетну пажњу односима са Републиком Северном Македонијом као једним од најближих суседа и заинтересована је за унапређивање наших билатералних односа у свим областима“, рекла је амбасадор Јовановић и захвалила се декану и Факултету „Блаже Конески“ на промовисању српског језика и културе.

Амбасадор Јовановић посебно је поздравила присутне студенте Студијске групе за српски језик и књижевност Филолошког факултета „Блаже Конески”, подсећајући да је овим Меморандумом обухваћена и међусобна сарадња кроз размену искустава и знања, као и узајамне сарадње у акредитацији и унапређивању наставе на студијским и предметним програмима.

ОБАВЕШТЕЊЕ
режим уласка у Р. Северну Македонију

       Према Одлуци Владе Р. Северне Македоније, од 1. септембра 2021. године, држављани Р. Србије ће моћи да уђу у Р. Северну Македoнију искључиво уколико поседују један од следећих докумената: сертификат о примљене 2 дозе вакцине против Covid-19; потврду о прележаном вирусу Covid-19 у последњих 45 дана, рачунајући од дана оздрављења, за лица преко 18 година старости; негативан резултат PCR теста, не старији од 72 сата или негативан резултат брзог антигенског теста, урађеног 48 сати пре уласка на територију Р. Северне Македоније.

        Страни држављани моћи ће да транзитирају кроз Северну Македонију (до 5 часова), уз обавезу попуњавања Изјаве о транзиту на граничном прелазу на улазу у земљу, коју ће предавати на граничном прелазу на изласку из Северне Македоније.

      Влада Р. Северне Македоније је, 31. августа 2021, у вези са заштитом становништва од заразне болести Covid – 19 изазване вирусом SARS-CoV-2, усвојила допунске мере, које се односе на услове за излазак из Северне Македоније, а које ступају на снагу од 01. септембра 2021. године.

      На основу наведеног, за излаз из Р. Северне Македоније домаћи и страни држављани мораће да приложе на граничном прелазу један од следећих документа:

- сертификат/потврду о извршеној имунизацији (вакцинацији) на вирус SARS-CoV-2, односно потврду о примљене најмање две дозе вакцине против Covid-19,

- сертификат/потврду да је прележан Covid-19 у последњих 45 дана, рачунајући од дана оздрављења,

- медицинску потврду са негативним резултатом од RT PCR SARS-CoV-2 теста, урађеним 72 сата пре уласка на територију РСМ или

- негативан резултат брзог антигенског теста, урађен 48 сати пре уласка на територију Р. Северне Македоније.

22. октобар 2021.

Обележена 109. годишњице Кумановске битке

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије, предводио је државну цремонију поводом обележавања 109. годишњице Кумановске битке.

Венци су положени и одата је почаст страдалима на Споменик победе српске војске на брду Зебрњак код Куманова (Република Северна Македонија), у организацији Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Амбасаде Републике Србије у Скопљу, уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, Српског културног центра Скопље и Српске заједнице у Македонији.

Уз државног секретара венац су положили Њ.Е. амбасадор Републике Србије у РС Македонији Невена Јовановић и војни изасланик одбране Војске Србије потпуковник Вујица Вукобратов, посланици у Собрању РС Македоније Иван Стоилковић и Мирослав Јовановић, Српска заједница у Македонији, Српски културни центар, Удружење Српска слога Видовдан, Удружење за заштиту и очување српских споменика у Северној Македонији, потом представници општине Старо Нагоричане, Града Куманова и Градске општине Центар Скопље, удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије из Србије и Северне Македоније.

Венци су положени и одата је почаст код Спомен обележја у месту Ранковице, које је посвећено страдању српских бораца Шесте јужно-моравске бригаде у Другом светском рату, као и у Спомен костурници српских војника и официра у Кривој Паланци где су похрањени посмртни остаци пострадалих у борбама током Првог светског рата.

Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у кумановској долини 21. и 22. октобра 1912. године. Српска војска победила је тада надмоћније турске трупе и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима првобитно висок преко 48 метара, рад истакнутог српског архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године да би свега пет година касније био већим делом уништен од стране бугарских окупационих трупа.

15. октобар 2021. године

Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.

14. октобар 2021.

Државни секретар Старовић учествовао на самиту „Западни Балкан 2021“

Државни секретар у Министарству спољних послова Србије Немања Старовић учествовао је данас на „Самиту Западни Балкан 2021“, под називом ,,Промовисање инклузивности и солидарности у Европи", који се одржава у Скопљу, у организацији „Економиста“.

Државни секретар истакао је важност повезивања региона у оквиру иницијативе Отворени Балкан, као и јачања стабилности и сарадње у региону и интеграције у Европску унију.

Истакао је, међутим, да Србија неће ограничавати своје спољнополитичке опције и да ће задржати своју уравнотежену спољнополитичку орјентацију до уласка у пуноправно чланство ЕУ.

Старовић се посебно осврнуо на јучерашње догађаје на северу Косова и Метохије и истакао да Србија није ништа учинила да испровоцира најновије тензије.

Старовић је, коментаришући претходно излагање председника владе Привремених институција самоуправе у Приштини Албина Куртија, истакао да је то била прекомерна употреба силе у циљу застрашивања српског становништва.

"Зарад истине и јасноће, дозволите ми да се осврнем на нешто што је јутрос речено на овом месту. Јучерашња акција милитаризованих делова косовске полиције на северу Косова и Метохије, спроведена под плаштом наводне борбе противу кријумчарења, представља по дефиницији случај прекомерне употребе силе, са искључивим циљем застрашивања српског народа“, рекао је Старовић.

Он је истакао да су приштинске полицијске снагe испалиле више стотина метака на ненаоружане српске цивиле, да је десет људи повређено, међу њима и Срећко Софронијевић који је погођен метком у леђа.

„Зарад чега је то учињено? Да би на концу било заплењено нешто лекова у апотекама и конзерве кока-коле? Уз сво дужно поштовање, овде се данас говорило о тонама кокаина и стотинама тона кријумчарених цигарета које круже Балканом, тако да је свима јасно да се у овом случају ради о смишљеном приказивању силе неколико дана уочи локалних избора који следе на Косову и Метохији“, казао је Старовић.

Србија је, како је рекао, захвална високом представнику Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепу Борељу на подршци и умесној реакцији у овој ситуацији.

„Надамо се да ће сви у међународној заједници следити његов пример. Република Србија и Срби са Косова и Метохије не сносе ни најмању одговорност због јучерашње ескалације, као ни у случају претходне кризе са регистарским таблицама, јер нисмо учинили ништа чиме бисмо испровоцирали такве једностране потезе Приштине", закључио је Старовић.

Фото: https://hazliseconomist.com/

11. октобар 2021. 

Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатељства и сарадње.

"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изузетну част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се, у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.

"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатије за мир, а 24. априла 2019. године смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.

"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини пут ка индивидуалном и колективном просперитету.

"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.

"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

Београд,
11. октобар 2021. године

www.predsednik.rs

Фото: Председништво / Димитрије Голл

06. октобар 2021. године

Председник Вучић у посети Републици Словенији

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је на Самиту лидера Европске Уније и Западног Балкана, на ком је усвојена Декларација у којој лидери ЕУ дају недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана и потврђују посвећеност процесу проширења заснованог на „кредибилним реформама партнера“, уз нагласак на важности „јачања интеграција и капацитета апсорбције нових чланица“ од стране саме ЕУ.

Председник Вучић је након Самита ЕУ-Западни Балкан изјавио да постоји перспектива проширења ЕУ, али да немају све земље чланице „исти апетит“ за проширење.

„У име Републике Србије, задовољан сам чињеницом да су председници и премијери земаља ЕУ, четири сата са нама разговарали о будућности Западног Балкана. У име Србије захвалио сам на помоћи и подршци, инвестицијама и новцу који порески обвезници ЕУ улажу у нашу земљу. Говорили смо о томе да постоји перспектива проширења и јасно је да постоје стратешки интереси ЕУ на том европском простору“, истакао је председник Вучић и додао да је на Самиту владала позитивна атмосфера и да се домаћин, председник Владе Републике Словеније Јанез Јанша, све време борио за јаснију европску перспективу земаља Западног Балкана.

„Чини ми се да смо одговорном и озбиљном политиком себе представили на добар начин и верујем да у наредном периоду позицију у ЕУ можемо да поправимо“, рекао је председник Вучић и пренео да је имао много билатералних разговора: са грчким премијером  Кирјакосом Мицотакисом, који је рекао да ће Атина наставити да подржава територијални интегритет Србије, са председником Републике Француске, мађарским премијером, шпанским премијером, премијером Републике Словачке, председником Румуније, председником Европског савета Шарлом Мишелом и многим другим европским лидерима.

Председник Вучић је навео да је и са председником Владе Републике Хрватске разговарао о односима наше две земље, као са премијерима Републике Албаније и Републике Северне Македоније, Едијем Рамом и Зораном Заевим.

Председник Вучић боравио је у дводневној посети Републици Словенији, где је првог дана присуствовао Самиту шефова држава и влада из редова Европске народне партије и оценио да је, после губитка немачке Демохришћанске уније на изборима, снага Европске народне партије концентрисана у централној и источној Европи.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

06. октобар 2021.

ОБАВЕШТЕЊЕ
Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре

Увид у објављене одлуке о суфинансирању пројеката можете остварити на интернет презентацијама Министарства спољних послова Републике Србије и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs

Обележавање 5. годишњице оснивања Балканских медицинских снага

Амбасадорка Невена Јовановић и изасланик одбране потпуковник Вујица Вукобратов присуствовали су обележавању 5. годишњице од оснивања Балканских медицинских снага у касарни „Илинден“ у Скопљу.

Том приликом одржана је кратка презентација о достигнућима Балканских медицинских снага у протеклих пет година и представљени планови и циљеви у будућности.

Амбасадорка Јовановић примила је, у име пуковника Жарка Мићовића првог команданта ових снага, захвалницу за напоре које су он и његов тим уложили приликом оснивања сталне конференције БМТФ.

Догађају су поред представника Републике Србије присуствовали и заменик министра одбране Републике Северне Македоније Башким Хасани, представници Министарства одбране Републике Северне Македоније и припадници команде Балканских медицинских снага.

30. септембар 2021. године

Амбасадорка Јовановић састала се са српским привредницима у Скопљу

Амбасадорка Невена Јовановић састала се са представницима Удружења пословних субјеката и представника Србије „СИДИС“ који послују у Северној Македонији са којима је разговарала о активностима удружења и будућој сарадњи.

Удружење „СИДИС“ формирано је на иницијативу Амбасаде Републике Србије 2018. године у Скопљу у сарадњи са фирмама из Србије које послују на македонском тржишту, у циљу унапређења билатералне економске сарадње Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Састанку  су присуствовали представници компанија „Симпо“, „Нектар“, „Пионир“, „Алфа Плам“, „Галеника АД“, „Галеника фармација“, „Златиборац“, „Swisslion“, „Lazar Winnery“, „Фруктал“ и други.

26. септембар 2021. године

Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

25. септембар 2021. године

Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.

25. септембар 2021. године

Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs

22. септембар 2021. године

Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

15.09.2021.

Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе