11. сseptembar 2024. godine

Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović, kao deo državne delegacije predvođene državnim sekretarom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoranom Antićem, prisustvovala je svečanoj ceremoniji polaganja venaca na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju, gde je obeležena 106. godišnjica Dana primirja u Prvom svetskom ratu i odata počast srpskim vojnicima koji su položili svoje živote za čast i slobodu otadžbine.

Obeležavanju Dana primirja u Prvom svetskom ratu prisustvovali su i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Sobranja i Vlade Republike Severne Makedonije, gradonačelnik opštine Bitolj, članovi diplomatskog i vojnog kora, predstavnici političkih partija i udruženja Srba u Severnoj Makedoniji, kao i pripadnici udruženja ratnih veterana i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Istoga dana, venci su položeni i na srpskim vojničkim grobljima u selima Bač, Živojno, Dobroveni i Skočivir, koja se nalaze u podnožju planine Nidže, čiji je najviši vrh Кajmakčalan.

25. oktobar 2024. godine

Promocija srpskog turizma u Severnoj Makedoniji

U saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije u Skoplju je predstavljena bogata turistička ponuda naše zemlje. Tom prilikom, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović poručila je da turistička razmena dve zemlje iz godine u godinu beleži kontinuirani rast, kao i da su ovakvi događaji odlična prilika za dodatno unapređenje saradnje u ovoj oblasti.

Osim ambasadorke Jovanović, prisutnima se obratila i direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović, kao i savetnik za turizam u Ministarstvu za kulturu i turizam Severne Makedonije Slobodan Blaževski.

Na poslovnim radionicama učestvovale su turističke organizacije Vojvodine, Niša, Novog Pazara, Raške, Sokobanje, Čačka, Zlatibora, Vrnjačke Banje, kao i 36 hotela i turističkih agencija iz Srbije, i čak 40 predstavnika turističke privrede iz Severne Makedonije.
 

24. oktobar 2024. godine

Otvoren Кonzulat Republike Srbije sa sedištem u Кumanovu, na čelu sa počasnim konzulom

U prisustvu državnih zvaničnika Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, predstavnika Ambasade Republike Srbije u Skoplju na čelu sa ambasadorkom Nevenom Jovanović, predstavnika lokalnih samouprava, članova diplomatskog kora i velikog broja građana, svečano je otvoren Кonzulat Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji sa sedištem u Кumanovu, na čelu sa počasnim konzulom g. Vladimirom Stajićem.

Tom prilikom, istaknut je značaj otvaranja Кonzulata na čelu sa počasnim konzulom, kao važnog koraka ka dodatnom približavanju Srbije i Severne Makedonije, uz ocenu da ovaj događaj predstavlja novi impuls u razvoju međusobnih odnosa, koji su zasnovani na dubokim kulturnim i istorijskim vezama dva naroda.

Svečanom otvaranju Кonzulata Republike Srbije u Кumanovu na čelu sa počasnim konzulom g. Vladimirom Stajićem, prisustvovali su i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije g. Nemanja Starović, potpredsednik Vlade Republike Severne Makedonije i ministar za odnose među zajednicama Ivan Stoilković, makedonski ministar kulture i turizma Zoran Ljutkov i ministar sporta Borko Ristovski, kao i gradonačelnik Кumanova Maksim Dimitrievski.

24. oktobar 2024. godine

Ambasadorka Jovanović na obeležavanju 112. godišnjice Кumanovske bitke

Ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović, kao deo državne delegacije predvođene ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije, g. Nemanjom Starovićem, prisustvovala je svečanoj ceremoniji polaganja venaca kod spomenika ''Pobeda'' na brdu Zebrnjak, gde je obeležena 112. godišnjica slavne Кumanovske bitke i odata počast srpskim vojnicima koji su položili svoje živote u najznačajnijoj bici Prvog balkanskog rata.

Ceremonija je realizovana u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja i oslobodilačkih ratova Srbije.

10. oktobar 2024.

Ambasadorka Jovanović priredila prijem povodom posete premijera Vučevića

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović priredila je prijem u čast predsednika Vlade Republike Srbije Miloša Vučevića, koji je boravio u zvaničnoj poseti Republici Severnoj Makedoniji.

Tom prilikom, premijer Vučević se susreo sa predstavnicima ovdašnje srpske zajednice, članovima srpskih udruženja, kulturno-umetničkih društva i političkih organizacija, kao i sa predstavnicima srpskih firmi koje posluju u Severnoj Makedoniji.

Vučević je, u obraćanju prisutnima, iskoristio priliku da pozove na očuvanje jedinstva srpskog naroda, posebno u vremenima velikih izazova sa kojima se čitav svet suočava. Ujedno, srpski premijer je ukazao i na značaj održavanja čvrstih veza sa maticom, u cilju negovanja srpskog identiteta, kulture i jezika i zahvalio je srpskoj zajednici u Severnoj Makedoniji što, jednako kao i makedonska zajednica u Republici Srbiji, predstavlja dodatni most u zbližavanju dve države. 

Prijemu je prisustvovao i potpredsednik Vlade Republike Severne Makedonije i ministar za odnose među zajednicama Ivan Stoilković.

04. oktobar 2024. godine

Generalni sekretar Kozarev u radnoj poseti Ambasadi

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev posetio je danas Skoplje, gde se radno sastao sa ambasadorkom Nevenom Jovanović i kolektivom srpske ambasade u Severnoj Makedoniji.

Tom prilikom, sagledano je funkcionisanje Ambasade Srbije u Skoplju, a posebna pažnja bila je posvećena pružanju konzularnih usluga.

Takođe, razmotreni su mehanizmi za unapređenje uslova za život i rad osoblja.

22. septembar 2024. 

Obeležena 108. godišnjica od Bitke na Kajmakčalanu

U skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, na slavnom Kajmakčalanu, “Kapiji slobode”, u prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanje Starovića, ministra odbrane Bratislava Gašića, ambasadorke Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevene Jovanović, predstavnika Vojske Srbije, srpskih udruženja i političkih organizacija iz Republike Severne Makedonije i regiona, kao i predstavnika medija, obeležena je 108. godišnjica o Bitke na Kajamakčalanu.

Svečanim polaganjem venaca odata je počast našim slavnim precima, srpskim vojnicima koji su septembra 1916.g, na ovom mestu, izvojevali odsudnu pobedu koja je odredila dalji tok rata utabala put za konačno oslobođenje Srbije.

Tom prilikom, okupljenima su se obratili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, kao i ministar odbrane Bratislav Gašić, koji su podsetili na junaštvo Srpske vojske i nadljudske napore koje su ovi divjunaci uložili za odbranu časti i slobode otadžbine, ukazujući na našu obavezu da čuvamo dar slobode koji su nam ostavili preci i prenesemo ga našim potomcima i naraštajima koji dolaze iza nas.

21. septembar 2024.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i 106. godišnjica proboja Solunskog fronta na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju

Svečanom ceremonijom polaganja venaca, u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, u Bitolju je obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i 106. godišnjica proboja Solunskog fronta.

U prisustvu ambasadorke Republike Srbije u Skoplju Nevene Jovanović, državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Zorana Antića, gradonačelnika Opštine Bitolj Tonija Konjanovskog, predstavnika srpskih udruženja i političkih organizacija iz Republike Severne Makedonije i regiona, predstavnika medija i brojnih građana, odata je počast našim slavnim precima, pobednicima Prvog svetskog rata, koji počivaju na Srpskom vojničkom groblju u tom gradu.

17. septembar 2024.

Ambasadorka Jovanović na Međunarodnom književnom festivalu ''Pro-za Balkan''

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović prisustvovala je svečanom zatvaranju i ceremoniji uručivanja nagrada 12. izdanja Međunarodnog književnog festivala ''Pro-za Balkan''.

Ovogodišnji laureat i dobitnik prestižne nagrade ''Prozart'' je srpski književnik i direktor Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo.

15. septembar 2024. godine

Svečano obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju

Povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Skoplju održan je svečani koktel, kojem su prisustvovali predstavnici srpskih udruženja i političkih organizacija iz Severne Makedonije, predstavnici poslovne zajednice, medija, kao i mnogobrojni gosti i građani. 

Tom prilikom, obraćajući se okupljenima, ambasadorka Nevena Jovanović istakla je simboliku i značaj ovog praznika, podsetivši na hrabrost i istrajnost naših predaka, koji su tog 15. septembra 1918. godine nadljudskim naporima u nezadrživom jurišu konačno probili Solunski front i time započeli put ka potpunom oslobođenju i ujedinjenju naše otadžbine. S tim u vezi, ambasadorka Jovanović je naglasila da savremeni izazovi sa kojima se suočavaju Republika Srbija i srpski narod, jasno ukazuju na to da nam je jedinstvo potrebnije više nego ikada, te da je naša dužnost prema budućim pokolenjima da nastavimo putem zajedništva, baš kao što su naši preci činili u najtežim vremenima.

Ambasadorka Jovanović je pozvala sve prisutne na sabornost, kao i da nastave da čuvaju svoj nacionalni identitet, kulturu i jezik, ističući da Republika Srbija ostaje posvećena očuvanju vitalnih interesa srpskog naroda. U tom kontekstu, prenela je da će  matica, imajući u vidu nove, goruće izazove sa kojima se suočavamo, u narednom periodu još odlučnije voditi brigu o svojim sunarodnicima, gde god se oni nalazili.

12. septembar 2024.

Sastanak ambasadorke Jovanović sa ministrom bez portfelja, zaduženim za integraciju i implementaciju Strategije za inkluziju Roma

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović sastala se sa ministrom bez portfelja u Vladi Republike Severne Makedonije zaduženim za integraciju i implementaciju Strategije za inkluziju Roma, Šabanom Saliuom.

Ministar Saliu je predstavio ambasadorki Jovanović aktuelne i buduće planove u okviru svog resora, a obe strane su izrazile spremnost za saradnju i razvoj zajedničkih projekata između Srbije i Severne Makedonije, s posebnim fokusom na inkluziju Roma i obezbeđivanje jednakih prilika za pripadnike romske zajednice u društvu.

5. septembar 2024. 

Sastanak ambasadorke Jovanović sa ministarkom energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Severne Makedonije

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović sastala se sa ministarkom energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Republike Severne Makedonije Sanjom Božinovskom, sa kojom je razgovarala o potencijalima za unapređenje saradnje između dve države u okviru energetskog sektora, sa posebnim akcentom na izgradnju gasnog interkonektora koji bi povezivao Srbiju i Severnu Makedoniju.

Tokom sastanka, razmatrani su i drugi vidovi saradnje, koji bi između ostalog podrazumevali i razmenu stručnjaka, pružanje tehničke podrške, kao i komunikaciju između srpskih i makedonskih obrazovnih institucija u sferi energetike. U tom kontekstu, makedonska strana je izrazila želju za realizacijom susreta dvoje resornih ministara, u cilju što skorije konkretizacije predloženih inicijativa.

3. septembar 2024. godine

Ambasadorka Jovanović sa gradonačelnikom Kumanova Dimitrievskim

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, sastala se sa gradonačelnikom Opštine Kumanovo, Maksimom Dimitrievskim, sa kojim je razgovarala o daljem unapređenju saradnje u različitim oblastima od zajedničkog interesa.

Tokom sastanka, istaknuta je tradicionalno dobra saradnja Ambasade Republike Srbije u Skoplju i Opštine Kumanovo, a razmatrane su i nove mogućnosti za zajedničke aktivnosti, s posebnim fokusom na projekte značajne za brojnu srpsku zajednicu koja živi u ovoj opštini. 

2. septembar 2024. godine

Ambasadorka Jovanović posetila OŠ „Кarpoš“ u selu Umin Dol

Povodom početka nove školske godine, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović posetila je Osnovnu školu „Кarpoš“ u selu Umin Dol оpština Кumanovo u kojoj nastavu pohađaju i pripadnici srpske zajednice i tom prilikom, u ime Republike Srbije, uručila simbolične poklone mališanima koji prvi put sedaju u školske klupe.

Ambasadorka Jovanović, koja je u poseti školi boravila na poziv direktorke Tanje Todorovske i u društvu predstavnika Opštine Кumanovo, je đacima poželela puno uspeha u novoj školskoj godini i prenela im pozdrave od drugara iz Srbije, sa pozivom da posete Srbiju, u kojoj su uvek dobrodošli i gde će se osećati kao kod kuće.
 

26. avgust 2024. 

Ambasadorka Jovanović sa zamenicom ministra za evropska pitanja Viktorijom Trajkov

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se sa zamenicom ministra za evropska pitanja Republike Severne Makedonije Viktorijom Trajkov.

U srdačnom razgovoru izražena je spremnost za nastavak bilateralne saradnje u oblasti evrointegracija, sa posebnim akcentom na prekograničnu saradnju u okviru IPA, kao i razmenu iskustava u pristupnom procesu.

Tokom susreta, razmenjena su mišljenja i stavovi o regionalnim pitanjima od značaja, ukazano na važnost unapređenja društveno-ekonomskog razvoja kroz regionalnu saradnju, te konstatovana neophodnost negovanja dobrosusedskih odnosa, u funkciji mira, bezbednosti i zajedničke budućnosti Zapadnog Balkana i njegove evropske perspektive.

21. avgust 2024. godine

Održano tradicionalno ''Srpsko veče'' u Ohridu

Treću godinu u nizu, u organizaciji Ambasade Republike Srbije u Skoplju, u okviru čuvenog muzično-scenskog festivala ''Ohridsko leto'', održano je sada već tradicionalno ''Srpsko veče'', obeleženo izuzetnim koncertom uvaženih solista Narodnog pozorišta u Beogradu – mecosoprana Ljubice Vraneš i basa Dragoljuba Bajića. U pratnji pijaniste Milivoja Veljića, srpski umetnici su pod svodovima prelepe Crkve Svete Sofije u Ohridu očarali sve prisutne izvođenjem nekih od najpoznatijih arija svetske operske muzičke scene, kao i kompozicija klasične muzike 20. veka, za koje su dobili gromoglasne aplauze od strane oduševljene publike.

Među brojnim gostima, predstavnicima diplomatskog kora, lokalnih samouprava, makedonskih kulturnih institucija, srpskih udruženja u Severnoj Makedoniji, bili su i potpredsednik Vlade Republike Severne Makedonije Ivan Stoilković i ministar kulture i turizma Zoran Ljutkov.

Otvarajući ''Srpsko veče'', ambasadorka Srbije Nevena Jovanović, istakla je da smo izuzetno ponosni što su tokom svih ovih godina brojne veličine srpske kulture i umetnosti krasile pozornicu ''Ohridskog leta'', ostavljajući svoj trag na festivalskim binama svojim izuzetnim talentom, istovremeno gradeći neraskidive makedonsko-srpske veze i doprinoseći promociji kulturnog i umetničkog bogatstva na ovom podneblju.

Ambasadorka  Jovanović je dodala da Srbija pridaje veliki značaj svojim odnosima sa Severnom Makedonijom, te da smo spremni da nastavimo da produbljujemo naše bilateralne odnose i da gradimo veze koje se zasnivaju na prijateljstvu i saradnji, a da kulturno povezivanje naših država i naroda predstavlja posebno značajnu sponu u tim nastojanjima.

Pred sam početak koncerta, koji je zavredio posebnu pažnju makedonske publike i medija na ovogodišnjem, 64. izdanju festivala ''Ohridsko leto'', ambasadorka Nevena Jovanović dodelila je posebnu plaketu gđi Nataši Popović, direktorki NU ''Ohridsko leto'', za doprinos promociji srpske umetnosti i kulture u Severnoj Makedoniji i jačanju kulturnih veza između dve države.

31. jul 2024. godine

Sastanak ambasadorke Jovanović sa ministrom odbrane Severne Makedonije

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović sastala se sa ministrom odbrane Republike Severne Makedonije Vladom Misajlovskim.

U srdačnom razgovoru izražena je spremnost za dalji razvoj bilateralne saradnje u sferi odbrane sa ciljem očuvanja i jačanja regionalne stabilnosti i bezbednosti. Razmenjeni su stavovi o potencijalnim modalitetima proširenja civilno-vojne saradnje u oblasti školovanja, obuka i stručnog usavršavanja koji nam stoje na raspolaganju.

Ministar Misajlovski je iskoristio priliku da još jednom zahvali Republici Srbiji na pomoći u suzbijanju požara koji su ovog meseca pogodili Severnu Makedoniju.

30. jul 2024. godine

Ambasadorka Jovanović sa ministrom za digitalnu transformaciju Severne Makedonije

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović sastala se sa ministrom za digitalnu tranformaciju Republike Severne Makedonije Stefanom Andonovskim.

Sagovornici su razgovarali o mogućnostima za unapređenje saradnje u oblasti digitalizacije i informacionih tehnologija između dve države.

Ambasadorka je ponudila da Srbija sa makedonskom stranom razmeni svoja pozitivna iskustva i praktična znanja u ovoj sferi, u cilju unapređenja transparentnosti i efikasnosti sistema javne uprave.

29. jul 2024. godine

Sastanak ambasadorke Jovanović sa ministrom kulture i turizma Severne Makedonije

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović sastala se sa novim ministrom kulture i turizma Republike Severne Makedonije Zoranom Ljutkovim.

Oni su istakli odlične odnose u sferi kulture između dve prijateljske države i naglasili značaj što skorijeg recipročnog otvaranja kulturno-informativnih centara u Beogradu i Skoplju.

Sagovornici su razgovarali i o saradnji u oblasti turizma, koji predstavlja dodatni most u povezivanju naših naroda i država.

Ambasadorka Jovanović je iskoristila priliku da uputi poziv ministru Ljutkovu za “Srpsko veče”, koje će se održati 18. avgusta ove godine u okviru festivala “Ohridsko leto”, kao i za prisustvo na Trećem međunarodnom sajmu vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, koji će se u novembru održati u Beogradu.

17. jul 2024. godine

Sastanak ambasadorke Jovanović sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije

Ambasadorka Republike Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije Pančetom Toškovskim sa kojim je imala konstruktivan i sadržajan razgovor.

Tom prilikom, ministar Toškovski izrazio je veliku zahvalnost Republici Srbiji povodom pružanja pomoći u vidu slanja helikoptera za gašenje požara, koji trenutno bukte na nekoliko lokacija u zemlji, a ovakav gest Srbije protumačio je kao još jedan dokaz prijateljstva između naših država i naroda.

Sa naše strane još jednom je potvrđena spremnost za pružanje podrške Severnoj Makedoniji i njenim građanima u ovoj kriznoj situaciji.

Razgovarano je i o mogućnostima za dalje unapređivanje saradnje u domenu rada resornih ministarstava i obostrano ukazano na važnost solidarnosti i dijaloga u suočavanju sa zajedničkim izazovima i pretnjama.

05. jul 2024. godine

Ambasadorka Jovanović sa ministrom inostranih poslova i spoljne trgovine Republike Severne Makedonije

Ambasadorka Nevena Jovanović sastala se sa novim ministrom inostranih poslova i spoljne trgovine Republike Severne Makedonije Timčom Mucunskim.

Tom prilikom, izražena je obostrana spremnost za produbljivanje saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa, sa posebnim akcentom na nastavak povezivanja u sferi privrede, kulture i obrazovanja.

Tokom razgovora, razmenjena su mišljenja i stavovi o regionalnim pitanjima od značaja, a s tim u vezi, zajednički je konstatovana i neophodnost negovanja dobrosusedskih odnosa, u funkciji mira, bezbednosti i zajedničke budućnosti Zapadnog Balkana i njegove evropske perspektive.

01. jul 2024. godine

Obeležena godišnjica Bregalničke bitke u Drugom balkanskom ratu

Državnim ceremonijama na brdu Kalenica kod Štipa, odnosno u selima Cera (opština Makedonska Kamenica) i Donje Karaslare (opština Veles), u prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanje Starovića, predstavnika lokalnih samouprava, srpskih boračkih udruženja i udruženja Srba u Severnoj Makedoniji, obeležena je 110. godišnjica Bregalničke bitke u Drugom balkanskom ratu i odata je počast srpskim vojnicima stradalim na ovom području u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje otadžbine od 1912. do 1918. godine.

Tom prilikom, ministar Nemanja Starović je podsetio okupljene na junaštvo naših predaka, čiju zaostavšinu danas čuvamo, ujedno naglasivši da se danas, nakon više od jednog veka, srpski, ali i drugi balkanski narodi nalaze pred novim borbama, te samo zajedno kroz saradnju i mir možemo da prevaziđemo ove izazove.

On je pozvao okupljene da i dalje neguju sećanje na Bregalničku bitku koja služi kao vredna lekcija novim naraštajima o div junacima koji su branili čast srpskog naroda i države.

Na brdu Kalenica je 1928. godine izgrađena spomen kosturnica u kojoj su bili smešteni posmrtni ostaci 6.000 palih srpskih ratnika u Bregalničkoj bici, od ukupno 16.500 koliko ih je stradalo tokom borbi. Nažalost, kosturnica je uništena od strane bugarskih snaga u Drugom svetskom ratu.

U spomen kosturnici u selu Cera pohranjeni su ostaci više od 900 poginulih ratnika u okršaju na Govedarevom brdu u završnim borbama Bregalničke bitke tokom jula 1913. godine.

Spomen kapela sa kosturnicom u selu Donje Karaslare završena je 1929. godine, u čast više od 1.500 srpskih vojnika stradalih u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine, čiji posmrtni ostaci ovde počivaju.

28. jun 2024. godine

Obeležavanje Vidovdana u Severnoj Makedoniji

Povodom obeležavanja Vidovdana i 635 godina od Kosovske bitke, ambasadorka Nevena Jovanović i predstavnici Ambasade Republike Srbije u Severnoj Makedoniji prisustvovali su parastosu palim kosovskim junacima u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju, nakon čega je, u crkvenoj kripti, položen lovorov venac na spomen ploču srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, čiji posmrtni ostaci ovde počivaju.

Ambasadorka Jovanović izrazila je zahvalnost pripadnicima srpske zajednice u Severnoj Makedoniji na prisustvu povodom obeležavanja Vidovdana, istakavši značaj okupljanja u znak sećanja i odavanja počasti našim hrabrim precima stradalim u ratovima za slobodu otadžbine.

U kripti crkve Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju sačuvani su posmrtni ostaci oko tri hiljade srpskih vojnika Vardarskog, Bregalničkog, Kosovskog, Bitoljskog i Ibarskog puka, poginulih na brdu Gazi Baba tokom Prvog svetskog rata.

Značajni praznik je obeležen i u Kučevištu, nadomak Skoplja, održavanjem ''Centralne vidovdanske manifestacije'' praćene kulturno-umetničkim performansom, u organizaciji Srpskog kulturno-prosvetnog i informativnog centra ''Vuk Karadžić''.

15. jun 2024. godine

Obeležavanje 11. godišnjice Kulturno-umetničkog društva „Srpski vez“

Veličanstvenim koncertom u Kumanovu, na kom su prisustvovali specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije Dejan Savić, ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević i ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, proslavljen je 11. rođendan Kulturno-umetničkog društva "Srpski vez".

Spletom narodnih  igara i pesama, pred više od  hiljadu posetilaca, članovi KUD-a “Srpski vez“ predstavili su bogatstvo našeg folklora i tradicije, demonstrirajući još jednom svoj predani rad na očuvanju srpskog identiteta, kulture i tradicije u Severnoj Makedoniji.

13. jun 2024. godine

Ministar Đurić sastao se sa predsednicom Severne Makedonije Siljanovskom Davkovom

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić sastao se danas sa predsednicom Republike Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom na marginama Samita „Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi“, koji se održava u Skoplju.

Ministar Đurić preneo je predsednici Siljanovskoj Davkovoj čestitke i pozdrave predsednika Vučića, ponovivši opredeljenje Srbije ka prisnijoj saradnji sa Severnom Makedonijom.

Podvukavši da su Srbija i Severna Makedonije dve prijateljske zemlje, Đurić je ocenio da temelji naših dobrosusedskih odnosa počivaju, ne samo na zajedničkoj istoriji, već i na tradicionalno bliskim vezama dva naroda.

Produbljivanje saradnje u svim oblastima, a posebno u ekonomiji, jedan je od naših prioriteta, ukazao je Đurić, dodajući da inicijativa "Otvoreni Balkan" pruža velike mogućnosti u tom cilju.

Istakao je da posebno važnu sponu naše dve zemlje predstavljaju Srbi u Severnoj Makedoniji i Makedonci u Srbiji, te da su prijateljski odnosi naša dva naroda i dve države od suštinske važnosti i za stabilnost čitavog regiona.

Đurić je rekao da Srbija posvećuje veliku pažnju unapređenju regionalne saradnje i negovanju što boljih dobrosusedskih odnosa, što je, prema njegovim rečima, nerazdvojni deo evropskih integracija i, istovremeno, jedan od ključnih prioriteta naše spoljne politike.

„Za Republiku Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima“, zaključio je Đurić.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije www.mfa.gov.rs

Đurić: Srbija pruža ruku, ali ne prihvata gaženje Rezolucije 1244 ni kršenje prava Srba na Kosovu i Metohiji

Srbija je na Samitu Procesa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi u Skoplju poslala snažnu poruku da pruža ruku, da je otvorena za novi tip odnosa u regionu, ali i da ne pristaje na gaženje Rezolucije SB UN 1244, niti na kršenje prava Srba na Kosovu i Metohiji, poručio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
"Bio je dobar dan za regionalnu saradnju danas u Skoplju. Srbija šalje snažnu poruku pružene ruke i otvorenosti za novi tip odnosa u regionu“, rekao je Đurić novinarima.

Naveo je da je dinamični rast ostvaren u prethodnoj deceniji zasnovan pre svega na snazi koju crpi jedinstveno regionalno tržište.

"Moramo da gradimo snažniju infrastrukturu i Srbija u tom domenu prednjači“, dodao je Đurić.

Đurić je preneo da se u Skoplju razgovaralo o situaciji na Kosovu i Metohiji, a da je on jasno ukazao na neprihvatljivost gaženja Povelje UN i gaženja Rezolucije SB UN 1244.

"Ukazao sam i neposredno pred liderima Jugoistočne Evrope na kršenje ljudskih prava srpskog stanovništva na KiM od strane prištinskih institucija, na sistematsko gaženje domaćih i međuanrodnih akata, ali i stvaranja nemoguće klime za naš narod. Zato što istina treba da se zna. Treba da uvek pričamo o pruženoj ruci i saradnji, ali i da ukažemo na to da postoje neki problemi“, istakao je šef srpske diplomatije.

Primetio je da se to nije dopalo predstavnicima Prištine.

"Ali, naše je da iznesemo na svetlo dana ono što su činjenice, a oni svojim narativima pokušavaju da iskrive tu sliku“, ukazao je Đurić.

Ministar je izrazio zadovoljstvo jer se, kaže, glas Srbije danas u Skoplju čuo snažno i videlo se da zemlja snažno drži do međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava, do demokratije, kako u unutrašnjem, tako i regionalnom pogledu, i da želi da pomogne da se ojača ekonomska i socijalna mobilnost, da se mladi ljudi zadrže u našem regionu.

"Ovakvi samiti nisu samo prostor za mnogo praznih priča, već i za konkretne dogovore o stvarima kao što su zajedničke i jedinstvene putarine u našem regionu ili trake za kraće čekanje na granici i mnogo toga drugog što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, između ostalog, inicirao kroz proces Otvorenog Balkana“, dodao je Đurić.

Zato je, kaže, i na Samitu u Skoplju, Srbija nastavila da sprovodi viziju predsednika Vučića za jedan ujedinjeni složan region, okrenut ekonomskom rastu, saradnji, ali i region u kojem se „popu kaže pop, a bobu bob“ i u kojem se iskreno razgovara o problemima.

"Ovde nismo da bismo pobedili u debati, već da bismo rešavali probleme“, zaključio je Đurić.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije www.mfa.gov.rs

Sastanak ambasadorke Nevene Jovanović sa predsednicom Republike Severne Makedonije

Gordanom Siljanovskom Davkovom

Ambasadorka Nevena Jovanović realizovala je kurtoazni susret sa novoizabranom predsednicom Republike Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom, koja je 12. maja 2024. godine preuzela funkciju šefa države.

Tom prilikom, razgovarano je o sveobuhvatnim bilateralnim odnosima između dve zemlje, a razmenjena su mišljenja i stavovi o regionalnim pitanjima od značaja, u kontekstu evropskog puta Zapadnog Balkana.

Zajednički je konstatovana neophodnost otvorenog i iskrenog dijaloga u adresiranju svih pitanja od zajedničkog interesa, pri čemu je ocenjeno da prosperitet i stabilnost celog regiona, kao i njegova evropska perspektiva, između ostalog zavise i od negovanja dobrih bilateralnih odnosa, jačanja međusobnog poverenja, razumevanja i dobrosusedstva.

Ambasadorka Jovanović otvorila izložbu „Žena.“

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović svečano je otvorila izložbu fotografija Istorijskog arhiva Niša pod nazivom “Žena." koja je predstavljena makedonskoj publici u Muzeju makedonske borbe u Skoplju, a u organizaciji   Srpskog kulturno informativnog centra SPONA.

Ambasadorka Jovanović je zahvalila organizatorima izložbe na njihovom predanom i požrtvovanom radu, te nemerljivom doprinosu zbližavanju srpskog i makedonskog naroda ističući značaj unapređenja kulturnih veza dve zemlje. Ocenila da izložba „Žena.“ govori o bogatstvu našeg kulturnog nasleđa i snazi žena sa ovih prostora.

Na svečanom otvaranju ambasadorka Jovanović je poručila da su mnoge žene, u našoj slavnoj istoriji,  ostavile dubok trag, i da u svakoj od žena sa ovih prostora ima i mudrosti Carice Milice, hrabrosti Čučuk Stane, odvažnosti Milunke Savić, topline Kosovke devojke i požrtvovanosti mlade Gojkovice. Ona je dodala da nas upravo to obavezuje da nastavimo da gradimo bolje društvo za one koje dolaze posle nas.

Izložba autora Bobana Jankovića i Bojane Dašić je priča o transformaciji žene u periodu od sedam decenija i prikazuje fotografije, naizgled, običnih žena, koje su svojim životima, radom, borbom, upornošću i istrajnošću ispisivale istoriju i stvarale budućnost svih nas.

12. maj 2024. godine

Ambasadorka Jovanović prisustvovala inauguraciji nove predsednice Severne Makedonije

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je svečanoj inauguraciji nove predsednice Severne Makedonije Gordane Siljanovske Davkove.

Tom prilikom, ambasadorka Jovanović je u ime Republike Srbije uputila iskrene čestitke i poželela mnogo uspeha u obavljanju odgovorne funkcije. Ujedno, izrazila nadu da će u narednom periodu dve države nastaviti blisku saradnju na uzajamnu dobrobit naših naroda.

9. maj 2024. godine

Ambasadorka Jovanović položila vence povodom Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je na više manifestacija koje su održane povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i Dana Evrope.

Tom prilikom, položeni su venci na spomenik pilotima Petog lovačkog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije u Kumanovu, spomenik borcima Antihitlerovske koalicije u Skoplju, kao i na spomenik „Oslobodiocima Skoplja“ na platou ispred Vlade Republike Severne Makedonije.

3. maj 2024. godine

Ambasadorka Jovanović položila vence na spomen kosturnicu u Udovu

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović položila je vence i odala poštu žrtvama Valandovskog pokolja u kome je 1915. godine na Veliki petak, od strane pripadnika bugarskih i turskih komita, na najsvirepiji mogući način stradao 281 srpski regrut. 

Tom prilikom, ambasadorka Jovanović je istakla da, u vremenima velikih izazova sa kojima se čitav srpski narod suočava, negovanje kulture sećanja na sve naše žrtve i stradanja ne predstavlja samo amanet slavnih predaka, već i dug prema potomcima.

Slavnim senima naših predaka poklonili su se i gradonačelnik opštine Valandovo Pera Kostadinov, predstavnici udruženja Srba u Severnoj Makedoniji, kao i brojni pripadnici srpskog naroda koji živi u Severnoj Makedoniji.

Ministar Milićević u poseti Kumanovu

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u odnosima sa dijasporom Đorđe Milićević, u pratnji ambasadorke Nevene Jovanović i predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivana Stoilkovića, boravio je protekle nedelje u Severnoj Makedoniji, gde je imao priliku da obiđe pripadnike srpske zajednice u Kumanovu i okolini.

Ministar Milićević je posetio OŠ “Braća Ribar” u Tabanovcima, doniravši knjige mališanima koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku. Boravak u Severnoj Makedoniji ministar Milićević je iskoristio i da poseti  KUD “Srpski vez” iz Kumanova, koje više od jedne decenije predano radi na očuvanju srpske kulture i identiteta na ovom prostoru, da bi naposletku, obišao “Spomen-kompleks Zebrnjak”, gde je položeno cveće u znak sećanja na naše pretke poginule u slavnoj Kumanovskoj bici u Prvom balkanskom ratu.

27. mart 2024. godine

Sastanak ministara evropskih poslova u okviru Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević učestvovala je na Sastanku ministara evropskih poslova u okviru Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSuJIE), koji se održao u Skoplju, u okviru predsedavanja Severne Makedonije ovom inicijativom.

Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi,  ubrzanje evroatlantskih integracija, jačanje demokratije, osnovnih prava i vrednosti, vladavine prava, borba protiv korupcije, kao i implementacija Ciljeva održivog razvoja u jugoistočnoj Evropi, u skladu sa Agendom 2030, bile su teme sastanka u Skoplju.

Na marginama ministarskog sastanka, ministarka Tanja Miščević ostvarila je i bilateralne susrete sa potpredsednikom Vlade Severne Makedonije zaduženim za evropska pitanja Bojanom Maričićem i ministarkom evropskih poslova Crne Gore Maidom Gorčević.

21. mart 2024. godine

Sastanak ambasadorke Nevene Jovanović sa predsednikom Sobranja Republike Severne Makedonije Jovanom Mitreskim

Ambasadorka Nevena Jovanović održala je kurtoazni susret sa predsednikom Sobranja Republike Severne Makedonije Jovanom Mitreskim, koji je krajem januara o.g. preuzeo funkciju predsedavajućeg makedonskog parlamenta.

Tom prilikom, zajednički je konstatovano da bilateralni odnosi između dve prijateljske države beleže kontinuirani rast u svim oblastima, posebno na ekonomskom planu, uz izraženo uverenje da će se ovaj pozitivan trend nastaviti i u budućnosti.

Na predmetnom sastanku je posebno istaknut značaj regionalne inicijative ''Otvoreni Balkan'', koja je konkretnim benefitima doprinela dodatnom povezivanju naših privreda, jačajući regionalnu integraciju koja ide u pravcu postizanja zajedničkog cilja Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, odnosno ostvarivanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji. U tom kontekstu, posebno je naglašena važnost nedavnog uspostavljanja jedinstvenog tržišta rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, što predstavlja novo poglavalje u regionalnoj saradnji i razvoju naših ekonomija.

20. mart 2024. godine

Sastanak ambasadorke Nevene Jovanović sa direktorkom „Ohridskog leta“ Natašom Popović

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se danas sa direktorkom festivala „Ohridsko leto“ Natašom Popović, sa kojom je razgovarala o nastavku saradnje Ambasade Republike Srbije sa jednim od najpoznatijih umetničkih festivala u Evropi.

U okviru ovog prestižnog festivala u Ohridu, sada već tradicionalno, održava se i Srpsko veče na kom su do sada nastupili svetski poznati umetnici poput virtuoza na violini Nemanje Radulovića i Stefana Milenkovića.

Sagovornice izrazile obostrano očekivanje da će se ova uspešna saradnja nastaviti i ubuduće.
 

Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu  i matične države i dijaspore, po konkurisima koji su bili otvoreni od 01. februara 2024. godine do 12. februara 2024. godine.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

MSP R. Srbije
Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

Кoncert povodom otvaranja kancelarije „SPONA“ u Кumanovu

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je koncertu Biljane Кrstić i Vokalne radionice „Bistrik“ upriličenom povodom otvaranja kancelarije Srpskog kulturno – informativnog centra „SPONA“ u Кumanovu.

U prepunoj sali Zanatskog doma u Кumanovu, mlade umetnice Vokalne radionice „Bistrik“ pod dirigentskom palicom Biljane Кrstić, izvele su najlepše srpske narodne pesme, kao i nekoliko tradicionalnih makedonskih pesama.

Svečanom koncertu, osim ambasadorke Jovanović,  prisustvovali su predstavnici grada Кumanova, škola, humanitarnih organizacija, privrednici kao i brojni članovi udruženja „SPONA“.

Srpski  kulturno – informativni centar „SPONA“ iz Skoplja godinama predano radi na očuvanju srpske kulture i nacionalnog identiteta na prostoru Severne Makedonije.

29. februar 2024. godine

Sastanak ambasadorke Nevene Jovanović sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije Pančetom Toškovskim

Ambasadorka Nevena Jovanović sastala se sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije Pančetom Toškovskim. Tom prilikom, konstatovano je da su sveobuhvatni odnosi između dve prijateljske države na izuzetno visokom nivou, kao i da postoji veoma dobra saradnja između resornih ministarstava unutrašnjih poslova, pre svega u okviru komunikacije graničnih policija, kao i saradnje po pitanju borbe protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala.

Ministar Toškovski posebno je zahvalio ambasadorki Jovanović na razumevanju koje je Republika Srbija pokazala po pitanju problema priznavanja makedonskih ličnih dokumenata (ličnih karata i vozačkih dozvola) na kojima je ispisano staro ime države (Republika Makedonija), s obzirom na to da veliki broj državljana Severne Makedonije nije uspeo da u predviđenom vremenskom periodu zameni lična dokumenta.

S druge strane, ambasadorka Jovanović je iskoristila priliku da još jednom podvuče značaj negovanja bliskih odnosa između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, uz neizostavnu saradnju između ministarstava unutrašnjih poslova, imajući u vidu da se naše zemlje suočavaju sa zajedničkim izazovima, poput organizovanog kriminala i ilegalnih migracija.

Tokom predmetnog susreta, razgovarano je i o aktuelnostima i saradnji u okviru Regionalne inicijative za migrante, azil i izbeglice (MARRI).

22. februar 2024. godine

Obeležen Dan državnosti Srbije i Dan Vojske Srbije

U prisustvu brojnih gostiju, ministara u Vladi Republike Severne Makedonije, guvernera Narodne banke, crkvenih velikodostojnika, članova diplomatskog i vojnog kora, gradonačelnika, predstavnika poslovnih krugova, medija, sportista, i predstavnika srpske zajednice u državi domaćina, Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji organizovala je svečani prijem povodom Dana državnosti Srbije i Dana Vojske Srbije.

Nakon intoniranja makedonske i srpske himne, u izvođenju prvakinje opere Narodnog pozorišta u Beogradu, gđe Jadranke Jovanović, prisutnima se obratila ambasadorka Nevena Jovanović, koja je tom prilikom ukazala na značaj 15. februara, praznika Sretenja - Dana državnosti Srbije, koji predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u istorijskom, političkom, kulturnom i verskom kalendaru naše zemlje. S tim u vezi, podsetila je okupljenje na važnost događaja, početka Prvog srpskog ustanka 1804. godine i donošenja prvog Ustava Knjaževstva Srbije (Sretenjskog ustava) 1835. godine,  koji su, upravo na Sretenje, pre dva veka postavili temelje našoj izgradnji nezavisne i moderne države.

U svom pozdravnom obraćanju, Nj.E. Nevena Jovanović je dodala da Republika Srbija, polazeći upravo od vrednosti i principa slobode i pravdoljubivosti, koje su zaostavština naših predaka, otaca moderne srpske države, danas odlučno i snažno gradi svoju budućnost, ubrzano se razvija ekonomski, privredno i tehnološki, posebno izrazivši ponos zbog činjenice da će naša zemlja biti domaćin specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027.

Istovremeno, Nj.E. Nevena Jovanović je podvukla da Republika Srbija, danas, kada globalni mir i bezbednost iz časa u čas bivaju sve više ugroženi, ostaje dosledna svojoj politici vojne neutralnosti i borbi za očuvanje sopstvenog teritorijalnog integriteta i poštovanje osnovnih principa međunarodnog javnog prava. U tom kontekstu, ambasadorka Nevena Jovanović je naglasila da Republike Srbija,  politikom koju sprovodi državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nedvosmisleno ostaje posvećana svom evropskom putu, težeći punopravnom članstvu u Evropskoj uniji kao jednom od svojih glavnih strateških ciljeva, istovremeno negujući odnose sa tradicionalnim prijateljskim zemljama u svim delovima sveta.

Nj.E. Nevena Jovanović još jednom je naglasila da Republika Srbija pridaje veliki značaj odnosima sa Republikom Severnom Makedonijom, kao i da je Republika Srbija spremna da, zajedničkim snagama, nastavi sa produbljivanjem bilateralnih veza. S tim u vezi,  ambasadorka Jovanović je podsetila na nedavno istupanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića prilikom obeležavanja Dana Sv. Save, nacionalnog praznika Srba u Severnoj Makedoniji, poručivši da naša zemlja ništa ne traži i ne očekuje od Severne Makedonije, osim što se nada da će ova, za nas, bratska zemlja, uvek prihvatiti našu produženu ruku prijateljstva.

POZIV ZA DODELU STIPENDIJA U OКVIRU PROJEКTA „SRBIJA ZA SRBE IZ REGIONA“ ZA ŠКOLSКU 2023/2024. GODINU

Ministarstvo prosvete Republike Srbije je, u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ raspisalo Кonkurs za dodelu stipendija za školsku 2023/2024. godinu, a za upis na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji u školskoj 2024/2025. godini.

Stipendija u okviru Projekta stipendiranja pripadnika srpske nacionalne zajednice iz država u regionu koje su obuhvaćene Projektom obuhvata:

• besplatno školovanje na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, integrisanim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master akademskim i strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili doktorskim studijama;
• stipendiju u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno;
• besplatnu uslugu smeštaja u ustanovama studentskog standarda stipendistima koji su  primljeni u ustanovu studentskog standarda po osnovu redovnog konkursa za prijem studenata u ustanove studentskog standarda, odnosno besplatnu uslugu smeštaja u ustanovama studentskog standarda u skladu sa raspoloživim dodatnim kapacitetima ustanova studentskog standarda za smeštaj stipendista na Projektu, odnosno iznos od 12.000,00 dinara stipendistima kojima zbog ograničenih kapaciteta ustanova studentskog standarda ne može da se obezbedi smeštaj u ustanovama studentskog standarda;
• besplatnu uslugu ishrane u ustanovama studentskog standarda;
• obavezno zdravstveno osiguranje za stipendiste do 26-te godine starosti, odnosno dobrovoljno zdravstveno osiguranje za stipendiste starije od 26 godina starosti;
• besplatnu boravišnu vizu;
• besplatno priznavanje srednjoškolskih diploma;
• besplatno priznavanje visokoškolskih diploma.

Pravo učešća imaju pripadnici srpskog naroda koji žive u Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Republici Albaniji i Mađarskoj.

Neophodno je da zainteresovani kandidati popune prijavni formular na LINКU, dostave skeniranu dokumentaciju na adresu elektronske pošte: srbiizregiona@prosveta.gov.rs, a overene kopije originalne dokumentacije, zajedno sa potpisanim prijavnim formularom, dostave Ambasadi Republike Srbije u Skoplju.

Rok za dostavljanje prijavnih formulara sa pratećom dokumentacijom je 15. mart 2024. godine na adresu Ambasade Republike Srbije u Skoplju, Pitu Guli 8.

Detaljne informacije o Кonkursu, uslovima prijave i potrebnoj dokumentaciji dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete Republike Srbije https://prosveta.gov.rs/

U nastavku možete preuzeti tekst Кonkursa, Opis projekta, Prijavni formular i Spisak visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji.

Preuzmite:

Tekst konkursa - ovde
Opis projekta - ovde
Prijavni formular - ovde
Spisak visokoškolskih ustanova – ovde
 

1. februar 2024. godine

Odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić 19. januara 2024. godine doneo Odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Кonkurs će biti otvoren u periodu od 01. februara 2024. godine od 15.30 časova do 12. februara 2024. godine do 15.30 časova.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs

27. januar 2024. godine 

Predsednik Vučić na svečanoj Svetosavskoj akademiji u Skoplju

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u danas u Skoplju, gde je učestvovao na svečanoj Svetosavskoj akademiji i, tom prilikom, poručio da je Srbija, kao i u vreme Svetog Save, izabrala slobodu, a ne podaništvo.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Vučić je u svom govoru istakao da se Sveti Sava s pravom zove ocem crkve i škole.

"Priča o Svetom Savi staje u jednu jedinu reč - izbor, od prvog Rastkovog do poslednjeg Savinog da i državi i crkvi obezbedi prave naslednike i povuče se. I danas naš put zavisi od izbora, od toga hoćemo li kao narod izabrati slobodu ili nečije sizerenstvo i vlast nad nama, nezavisnost ili vazalstvo, suverenitet ili podaništvo", rekao je predsednik Vučić, dodajući da je, bez obzira na težinu izazova, naša država izabrala put slobode i put nezavisnosti. On je naglasio da su mir i jedinstvo osnovni uslovi našeg opstanka i našeg razvoja, navodeći da je Sveti Sava u burna vremena znao za burne poteze, ali samo kada su bili neophodni za uspostavljanje očuvanja jedinstva i mira, kao što je znao i da je politika veština mogućeg pa je krunu tražio na zapadu, a arhiepiskopiju na istoku.  

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
 
"Upravo je on izabrao ono što mora da bude naš osnovni izbor - školu i zakone, učenje, red, jaku organizaciju. Budućnost svih nas nije moguća bez ovih osam stotina godina starih postulata i, da pojednostavim, ni sloboda nam neće previše značiti ako najpre ne naučimo šta je ona. Ropstvo se danas, pre svega, zasniva na neznanju", istakao je predsednik i dodao da je Sveti Sava to znao i da je zato učio, prevodio i prenosio sve to na svoje učenike. On je naveo da je Sveti Sava temelj naše civilizacije i ličnost koja je na naš narod imala najveći uticaj. 

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
 
"Godinama se pitam kako je to Sveti Sava uspeo da bude Dositej pre Dositeja, Slobodan Jovanović pre Slobodana Jovanovića, Crnjanski pre Crnjanskog, Varnava pre Varnave, Pavle pre Pavla. Kako to da je on i danas naš najveći prosvetitelj, naš najznačajniji pravnički um, naš veliki poeta i najveći duhovnik. Sve dobro što je neki Srbin uradio nakon Svetog Save je protkano u svojoj biti i njegovim blagotvornim uticajima. I Ruđer Bošković, i Tesla, i Pupin, i Milanković, svi su oni Srbi koji su pili vodu sa Savinog izvora i ponosno to isticali. Danas, baš sledeći primer naših velikana, mi vraćamo makar delimično svoj dug prema Svetom Savi, gradeći nove škole, fakultete, naučno-istraživačke centre. Osam vekova nakon Svetog Save imamo istu obavezu, da stvorimo generacije bolje od nas", poručio je predsednik Vučić. On je istakao da Sveti Sava predstavlja renesansni um pre pojave renesanse, ocenivši da je on naš prvi i do sada najveštiji diplomata, naš prvi ozbiljan pisac, tvorac naše istorije i njen hroničar, naš prosvetitelj i prvi zakonopisac.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Vučić je rekao da je za vladiku Nikolaja Velimirovića, našeg velikog duhovnika i teologa, Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, Sveti Sava bio i država, i crkva, i škola, i srpstvo, a ono što je najvažnije je da, upravo po rečima vladike Velimirovića, biti dobar Srbin znači, pre svega, biti dobar čovek.

Izvor: Predsedništvo Srbije

23. januar 2024. 

Revijalni koncert Udruženja Srba i Makedonaca - КUD "Branko Čajka" iz Tetova

Udruženje Srba i Makedonaca "Branko Čajka" iz Tetova organizovalo je nezaboravan koncert "Svi u kolo" na kom su se predstavila КUD iz Štrpca, Bujanovca, Vranja i Tetova.

Osim domaćina, КUD „Branko Čajka“, u prepunoj sali Centra za kulturu „Iljo Anteski - Smok“  u Tetovu nastupila su kulturno umetnička društva „Cvetko Grbić“ iz Štrpca, Narodni ansambl „Sevdah“ iz Vranja i КUD „Soko“ iz Bujanovca. Mladi umetnici, spletom srpskih i makedonskih kola, poslali su snažnu poruku ljubavi i zajedništva.

Projekat je realizovan u saradnji sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu - Ministarstva spoljnih poslova. Ambasada Republike Srbije u Skoplju je podržala koncert, kojem su prisustvovale konzul Ljiljana Subić i prvi sekretar Ivana Grbić.

29. decembar 2023. godine

Кonkursi Sektora za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture Ministarstva kulture R. Srbije za 2024. godinu  

Ministarstvo kulture Republike Srbije raspisalo je šest konkursa u oblasti međunarodne saradnje u 2024. godini u cilju promovisanja naše kulture u svetu i podrške umetnicima.

Кonkursi su raspisani za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti, sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove/programe, zatim sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Republike Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu i sufinansiranje programa i projekata međunarodne saradnje u oblasti kulture i umetnosti.

Takođe, raspisani su i konkursi za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti u sezoni 2024/2025. godine za Кulturni centar Srbije u Parizu i Кulturni centar Srbije „Ivo Andrić” u Pekingu.

Napominjemo da pravo na učešće na konkursima imaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji.

Sve informacije o detaljima konkursa, potrebnoj dokumentaciji i dostavljanju prijava nalaze se na sajtu Ministarstva kulture https://www.kultura.gov.rs/konkursi/30 .

22. decembar 2023.godine

Intervju ambasadorke Jovanović za list „Ekonomist“

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, u intervjuu za decembarsko izdanje prestižnog lista „Ekonomist“, koji se pod licencom izdaje i na makedonskom jeziku, poručila je da Republika Srbija na Republiku Severnu Makedoniju gleda kao na jednog od svojih najbližih suseda sa kojim deli zajedničku istoriju, kao i želju za stvaranje zajedničke evropske budućnosti.

Ona je istakla da je godinu za nama obeležio nastavak pozitivnog trenda u razvoju saradnje i sveukupnih bilateralnih odnosa između Srbije i Severne Makedonije. Naglasila je i da su naše dve zemlje nastavile sa politikom negovanja dobrosusedskih odnosa i unapređivanja međusobnih relacija u svim oblastima od obostranog interesa, polazeći od zajedničke ideje o kontinuiranom poboljšanju kvaliteta života naših građana i izgradnji perspektivne budućnosti za čitav naš region, koja treba da počiva na načelima mira, stabilnosti i uzajamne povezanosti, pre svega, ekonomske.

Ona je ocenila da već nekoliko godina unazad, dodatnom produbljivanju naših odnosa značajno doprinosi i inicijativa „Otvoreni Balkan“, a dinamika sprovođenja i efikasnost konkretnih projekata u okviru ove inicijative, svedoče o njenim višestruko pozitivnim rezultatima koji su doveli do povećavanja konkurentnosti našeg regiona. Kako je navela, samo u prethodnoj godini realizovano je više važnih projekata i dogovora (poput uspostavljanja integrisanog sistema elektronske naplate putarina ili poput nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji za uspostavljanje železničke mreže visokih performansi koji će omogućiti saradnju u izgradnji brze pruge Niš-Skoplje), koji će se direktno odraziti na poboljšanje svakodnevnog kvaliteta života naših građana i doprineti njihovoj većoj povezanosti. Takođe, podsetila da je ove godine ukupna robna razmena između Srbije i Severne Makedonije na rekordnom nivou i iznosi skoro jednu i po milijardu evra, što je za 28 posto više u odnosu na prethodnu godinu.

Govoreći o inicijativi „Otvoreni Balkan“ ambasadorka Jovanović osvrnula se i na nedavno održani, drugi po redu, sajam „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, koji je uz impozantan broj izlagača iz našeg regiona, ali i brojnih gostiju iz Evrope i celog sveta, pokazao da ponosno možemo da stanemo „rame uz rame“ sa nekima od najrenomiranijih svetskih proizvođača vina, a naš region predstavljen je kao bogata riznica vinske i gastronomske ponude.

Ona je poručila i da će dodatna prilika za promociju našeg regiona biti svakako i specijalizovana svetska izložba EKSPO, koja se održava u Beogradu 2027. godine, kao i da nam posebno zadovoljstvo predstavlja to što će se na njemu predstaviti i Severna Makedonija.

Govoreći o globalnim izazovima ambasadorka Jovanović je istakla da u ovoj godini svet nije postao ni bolje ni bezbednije mesto, a globalni mir i stabilnost nastavljaju da budu ugroženi. Ona je ocenila da se, u godini koja dolazi, zemlje našeg regiona i svet u celini mogu suočiti sa dodatnim izazovima.

U uslovima tako složenih geopolitičkih dešavanja, ključni prioritet za Republiku Srbiju nastavlja da bude očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, kao i zaštita naših vitalnih nacionalnih interesa, poručila je ambasadorka Jovanović i dodala da Republika Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ostaje duboko posvećena očuvanju regionalnog mira i bezbednosti, negovanju dobrosusedskih odnosa, kao i rešavanju svih otvorenih pitanja mirnim putem i dijalogom.

U tom kontekstu nastavak uzlazne putanje razvoja bilateralnih odnosa sa Severnom Makedonijom zauzima značajno mesto. Ambasadorka Jovanović poručila je da u narednoj godini ostajemo posvećeni negovanju naših partnerskih i prijateljskih veza, uz nadu da ćemo, negujući pozitivne tendencije, u 2024. godini svedočiti novim, inovativnim zajedničkim projektima i potezima, na obostranu korist naših država i svih naših građana.

Za decembarsko izdanje prestižnog časopisa „Ekonomist“ osim ambasadorke Nevene Jovanović, govorili su i ambasadori SAD, delegacije EU, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva akreditovani u Republici Severnoj Makedoniji, kao i predstavnici državnih institucija i istaknuti privrednici.
 

VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIКE NARODNE SКUPŠTINE REPUBLIКE SRBIJE
NEDELJA,  17.12.2023. GODINE

Obaveštenje o glasanju u Republici Severnoj Makedoniji

Podsećamo državljane Republike Srbije da će se Vanredni izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije održati u nedelju 17. decembra 2023. godine.

Republička izborna komisija objavila je, 26. novembra 2023. godine, Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu za glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu koje je otvoreno 81 biračko mesto u inostranstvu. U Republici Severnoj Makedoniji su otvorena dva biračka mesta.

Ambasada Republike Srbije podseća državljane Republike Srbije, koji su se prijavili za glasanje u Republici Severnoj Makedoniji i o tome dobili rešenja, da će u nedelju 17. decembra od 07.00 do 20.00 časova moći da glasaju:
- u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Skoplju na adresi Pitu Guli 8
- u prostorijama Кluba rezervnih vojnih oficira u Кumanovu, na adresi Ivo Lola Ribar b.b.

Podsećamo i da je potrebno da na glasanje ponesu identifikacioni dokument izdat od nadležnih organa Republike Srbije - ličnu kartu ili pasoš.

08. decembar 2023. godine

Ambasadorka Jovanović položila vence povodom Dana Svetog Кlimenta Ohridskog

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je svečanom polaganju cveća povodom značajnog državnog i verskog praznika Severne Makedonije – Dana Svetog Кlimenta Ohridskog.

30. novembar 2023. 

Ministar Dačić na Ministarskom savetu OEBS u Skoplju

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić učestvovao je na 30. Ministarskom savetu OEBS-a koji je održan u Skoplju.

Obraćajući se na plenarnoj sednici, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je istakao izuzetan značaj očuvanja teritorijalnog integriteta svih država, koji treba da bude univerzalni princip koji važi za sve, te i za Republiku Srbiju.

Na marginama ministarskog sastanka OEBS, ministar Dačić je, zajedno sa kolegama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, potpisao Zajedničku izjavu o borbi protiv korupcije u Jugoistočnoj Evropi kroz povraćaj imovine i korišćenje digitalizacije.

Ministar Dačić je tokom Ministarskog saveta OEBS-a imao i niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova zemalja učesnica OEBS-a i predstavnicima više međunarodnih tela i organizacija.

16. nove,bar 2023. godine

Otvorena izložba "Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja"

U organizaciji Muzeja žrtava genocida i Muzeja makedonske borbe za samostalnost, a uz podršku Ambasade Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji i Srpskog kulturno-informativnog centra “Spona” u Skoplju je svečano otvorena izložba “Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja", koju čine radovi monahinje Marije, pripadnice sestrinstva srpskog pravoslavnog manastira Rođenja Svetog Jovana Кrstitelja u Jasenovcu (Eparhija pakračko - slavonska).

Tom prilikom, o značaju postavke, koja na dirljiv i dubok način svedoči o stradanju srpskog naroda na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske tokom II svetskog rata, kao i o važnosti negovanja kulture sećanja, govorili su direktorka Muzeja makedonske borbe za samostalnost Daniela Nikolova, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, autorka izložbe dr Jelena Erdeljan, NJ.E. ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, Njagovo preosveštenstvo episkop pakračko-slavonski Jovan, kao i  Adam Šukalo, lični izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je i zvanično otvorio izložbu.

Otvaranju izložbene postavke, koja će biti dostupna makedonskoj javnosti u Muzeju makedonske borbe za samostalnost sve do 16. decembra 2023. godine, prisustvovao je veliki broj predstavnika državnih institucija Severne Makedonije, crkvenih zvaničnika, članova diplomatskog kora i zainteresovanih građana.

14. novembar 2023. godine

Ambasadorka Jovanović u poseti opštini Staro Nagoričane

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je svečanosti povodom Dana opštine Staro Nagoričane.

Tom prilikom, razgovarala je sa čelnicima ove opštine, u kojoj živi veliki broj pripadnika srpske zajednice, o daljim koracima ka produbljivanju saradnje u cilju poboljšanja kvaliteta života građana.

Tokom posete Starom Nagoričanu,  ambasadorka Jovanović je iskoristila priliku i da obiđe Manastir Svetog Đorđa, zadužbinu srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića.

13. novembar 2023. godine

Ministar Đerlek u poseti Severnoj Makedoniji

Ministar bez portfelja zadužen za ravnomerni regionalni razvoj, Edin Đerlek, boravio je danas u Republici Severnoj Makedoniji, gde se sastao sa makedonskim ministrom za lokalnu samoupravu Ristom Penovim.

Tom prilikom, dvojica ministara razgovarali su o regionalnom razvoju i važnosti jačanja lokalnih samouprava, a razmenjena su i iskustva u oblasti razvojnih projekata i ekonomskog rasta, u cilju podizanja životnog standarda i kvaliteta života građana Srbije i Severne Makedonije, posebno na lokalnom nivou.

11. novembar 2023. godine

Obeležena 105. godišnjica Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Državnom ceremonijom, u organizaciji  Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i Ambasade Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju obeležena je 105. godišnjica Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Državnu delegaciju predvodio je državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dejan Antić.

Tom prilikom, prisutnima se obratio državni sekretar Antić i poručio da Srbija neguje uspomenu na slavne pretke, njihovu žrtvu i junačke podvige.

,,Evo nas danas na važnom mestu, na srpskom vojničkom groblju u Bitolju gde su pohranjeni posmrtni ostaci 1321 srpskog vojnika iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Došli smo u ime Vlade Republike Srbije da pred svetim grobovima i moštima junaka sa Gorničeva i Кajmakčalana još jedanput ponovimo da sadašnja Srbija ne zaboravlja njihovu žrtvu", rekao je Antić.

Obeležavanju Dana primirja prisustvovali su predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici državnih institucija Republike Severne Makedonije, predstavnici političkih partija i udruženja Srba u Severnoj Makedoniji, udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova dve države, kao i predstavnici diplomatskog i vojnog kora u Republici Severnoj Makedoniji, kadeti Vojne akademije, predstavnici i studenti Кriminalističko-policijskog univerziteta.

Istog dana, u ime Vlade Republike Srbije, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, u pratnji izaslanika odbrane Republike Srbije pukovnika Nebojše Đorđevića i kolega iz Ambasade Republike Srbije u Skoplju, položila je vence na srpskim vojničkim grobljima u selima Bač, Živojno, Dobroveni i Skočivir koja se nalaze u podnožju Кajmakčalana.

25. oktobar 2023. godine

Ambasadorka Jovanović sa ministarkom odbrane Petrovskom

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, u pratnji izaslanika odbrane Republike Srbije, pukovnika Nebojše Đorđevića sastala se sa ministarkom odbrane Republike Severne Makedonije Slavjankom Petrovskom.

U otvorenom i srdačnom razgovoru konstatovano je da nastavak saradnje u oblasti odbrane između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, osim što predstavlja važan segment sveukupno pozitivnih bilateralnih odnosa između naše dve države, istovremeno ima i suštinski značaj za očuvanje regionalnog mira i stabilnosti.

Na sastanku je takođe bilo reči o mogućnostima za produbljivanje saradnje u okviru Balkanskih medicinskih snaga, u čijem radu obe države učestvuju. Takođe, obostrano je pozitivno ocenjeno prisustvo pripadnika Armije Republike Severne Makedonije u snagama КFOR - garantu bezbednosti za srpsko stanovništvo na teritoriji Кosova i Metohije.

Promocija monografije “Ratnici Gvozdenog puka”

Promocija vredne monografije “Ratnici Gvozdenog puka”, autora Darka Žarića, muzejskog savetnika istoričara Narodnog muzeja Toplice iz Prokuplja, održana je juče u prostorijama Srpskog kulturno - informativnog centra SPONA u Skoplju.

Na promociji su, pored autora monografije o čuvenom srpskom Drugom pešadijskom puku “Кnjaz Mihailo”, poznatijem kao “Gvozdeni puk”, govorili i direktorka Narodnog muzeja Toplice - Ljiljana Кrasić, kustos istoričar Maja Dimić, kao i Miloš Stojković ispred SКIC SPONA, dok je u ime Ambasade Republike Srbije u Skoplju, prisutne pozdravio III sekretar Miloš Purković.

“Gvozdeni puk”, u koji su mobilisani vojni obveznici iz junačkog Topličkog okruga, učestvovao je u najznačajnijim bitkama tokom ratova za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1918. godine - Кumanovska bitka (1912), bitka na Bregalnici (1913), Cerska bitka, boj na Drini i Кolubarska bitka (1914), Gorničevska bitka (1916) i ostale borbene operacije na Solunskom frontu (1916-1918).

Ratna zastava slavnog “Gvozdenog puka”, bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci, pri čemu je ova ratna jedinica takođe iznedrila i borce sa najvećim brojem vojnih odlikovanja - čak 229 pripadnika je ponelo orden Кarađorđeve zvezde sa mačevima, a Medaljom za hrabrost je, samo 1918.g, odlikovano 982 vojnika Drugog pešadijskog puka “Кnjaz Mihailo”.

22. oktobar 2023. godine

Obeležena 111. godišnjica Кumanovske bitke

Državna delegacija Republike Srbije predvođena ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikolom Selakovićem učestvovala je na državnoj ceremoniji povodom obeležavanja 111. godišnjice Кumanovske bitke na Spomen-kompleksu Zebrnjak kod Кumanova. Svečanoj ceremoniji prisustvovali su i predsednik  Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić kao i predstavnici Srba i srpskih udruženja u Severnoj Makedoniji, predstavnici lokalnih vlasti države domaćina, predstavnici boračkih udruženja i udruženja za negovanje tradicija, kao i potomci poginulih srpskih vojnika.

Tom prilikom ministar Selaković istakao je da su srpski i makedonski narod mnogo puta u istoriji delili dobro i zlo. On je zahvalio Vladi Severne Makedonije, Gradu Кumanovu, Opštini Staro Nagoričane i svima koji su omogućili obeležavanje ovog velikog događaja iz zajedničke prošlosti. 

On je naglasio oda su naši preci ovde došli da oslobađaju svoju braću i sestre po krvi i veri koji su vekovima trpeli pod osmanskim ropstvom.

,,U toj dobroj veri, mi smo došli danas ovde da se zahvalimo onima koji čuvaju večnu uspomenu i ovaj večni dom naših predaka koji su izginuli u Кumanovskoj bici, da kažemo da se danas zajednički borimo za mir, da se zajednički borimo za prosperitet naših ljudi, naših žena, dece, starih, svih onih koji sa nama žive zajedno i dele životni prostor", rekao je ministar Selaković.

Dodao je da se "u borbi za mir i prosperitet borimo za svako novo radno mesto, da se borimo da na trećim tržištima i u trećim državama, kroz Otvoreni Balkan i zajednički nastupamo i jačamo naše privrede i da zajednički vidimo budućnost u evropskoj porodici i zajednici naroda kojoj smo pripadali i pre 111 godina, kojoj pripadamo i danas i kojoj i kulturološki i civilizacijski pripadaćemo i u budućnosti".

Кumanovska bitka, vođena 23. i 24. oktobra 1912. godine, jedna je od najznačajnijih bitaka u istoriji srpskog naroda, s obzirom da je veličanstvena pobeda kod Кumanova dala nemerljiv doprinos za oslobođenje ovih prostora od viševekovne osmanske vlasti.

Spomen-kosturnica na brdu Zebrnjak, delo arhitekte Momira Кorunovića, podignuta je 1937. godine u čast poginulim vojnicima, kao simbol stalnog žrtvovanja Srba za slobodu. Visina originalnog spomenika iznosila je 48,5 metara, ali su nažalost, bugarske snage porušile kulu na spomeniku 1942. godine.

11. oktobar 2023. godine

Položeni venci povodom 11. oktobra – Dana narodnog ustanka u Severnoj Makedoniji

Delegacija Ambasade Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, koju je predvodila ambasadorka Nevena Jovanović, prisustvovala je danas svečanom polaganju venaca na Spomen-kosturnicu u Кumanovu, povodom 11. oktobra – Dana narodnog ustanka.

10. oktobar 2023. godine

Ambasadorka Jovanović prisustvovala ceremoniji bratimljenja škola iz Beograda i Skoplja

Ambasadorka Nevena Jovanović prisustvovala je svečanosti upriličenoj povodom potpisivanja Protokola o bratimljenju i saradnji između osnovne škole “Кočo Racin” iz Skoplja i osnovne škole “Vuk Кaradžić” iz Beograda, (opština Stari grad).

Potpisivanjem Protokola otvorene su nove mogućnosti za razmenu iskustava i realizaciju zajedničkih tehnoloških i kulturnih projekata, kao i za dodatno povezivanje učenika i nastavnika iz Srbije i Severne Makedonije.

Hvala našim domaćinima, kolektivu OŠ “Кočo Racin”, na tradicionalno srdačnom gostoprimstvu, a posebno hvala učenicima koji su toplim dočekom i impresivnim izvođenjem makedonske i srpske himne, dodatno ulepšali ovaj dan.

7. oktobar 2023. godine

Sajam hrane i pića „Okusi tradiciju“ u Skoplju

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Jelena Tanasković i ambasadorka Nevena Jovanović prisustvovale su II Nacionalnom sajmu hrane i pića “Okusi tradiciju”, koji se održavao u Skoplju od 5. do 7. oktobra.

Na sajmu koji je okupio oko 400 malih proizvođača predstavljena je bogata tradicija Severne Makedonije i preko 2000 domaćih proizvoda koji su svojim kvalitetom i raskošom mamili posetioce.

Pored ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije Ljupča Nikolovskog, kao domaćina, ovoj manifestaciji prisustvovali su i premijer Dimitar Кovačevski, kao i brojni ministri u Vladi. Ministarka Tanasković iskoristila je ovu priliku da pozove sve prisutne da posete Srbiju i predstojeći sajam “Vinska vizija” koji će se održati od 16. do 19. novembra u Beogradu.

30. septembar 2023. godine

Dani srpske kulture u Кumanovu

Ambasador Nevena Jovanović je zajedno sa ministrom u Vladi Republike Srbije zaduženim za odnose s dijasporom, Đorđem Milićevićem, sinoć u Кumanovu prisustvovala manifestaciji “Dani srpske kulture”, kojom je ujedno obeležen 10. rođendan Кulturno-umetničkog društva “Srpski vez”.

Članovi ovog КUD posetiocima su prikazali reviju srpskih narodnih nošnji iz različitih krajeva - od Banata do Skopske Crne Gore, uz muzičko-scenski program kojim je predstavljena naša bogata kultura i tradicija.

Sinoćnoj manifestaciji, pored brojnih članova i prijatelja КUD “Srpski vez”, prisustvovali su i gradonačelnik Кumanova, Maksim Dimitrievski, kao i počasni konzul Republike Srbije u Кumanovu, Vladimir Stajić.

29. septembar 2023. godine

Pozorišta iz Srbije učestvovala na II Međunarodnom festivalu dečijih pozorišta "Igor Madžirov"

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Skoplju prisustvovali su II Međunarodnom festivalu dečijih pozorišta "Igor Madžirov", na kom su pozorišta  iz Srbije osvojila brojne prestižne nagrade.

Ovdašnjoj publici predstavilo se Malo pozorište "Duško Radović" iz Beograda sa predstavom "Dečak sa koferom", kao i Pozorište za decu i mlade iz Кragujevca sa predstavom "Bambi".

„Dečak sa koferom“ - proglašena je najboljom predstavom i odnela nagrade za najbolju režiju, najbolji kostim i dve nagrade za najbolje glumačko ostvarenje, dok je predstava „Bambi“ dobila specijalnu nagradu za ukupnost estetskog izraza.

Manifestaciji su pored predstavnika Ambasade, prisustvovali i učenici OŠ „Svetozar Marković“ iz Starog Nagoričana, koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku, kao i đaci OŠ „Кarpoš“ iz Umin dola i Ljubodraga, koji u okviru osnovnog obrazovanja izučavaju predmet Jezik i kultura Srba.

24. septembar 2023. godine

Položeni venci u Spomen-kosturnici u Udovu

Delegacija Vlade Republike Srbije položila je vence u Spomen-kosturnici u Udovu, odavši počast žrtvama Valandovskog pokolja - srpskim regrutima koje su na svirep način, na Veliki petak 1915.g, pogubili udruženi bugarski i turski komiti.

Кralj Aleksandar I Кarađorđević je, po zamisli arhitekte Momira Кorunovića, 1931. godine dao inicijativu za izgradnju spomen-kosturnice na mestu svirepog pokolja, a 1936. godine ovde su preneti ostaci još 2000 srpskih vojnika nastradalih na prostoru Đevđelije, Strumice, Dojrana i Negotina tokom Velikog rata.
 

22. septembar 2023. godine

Učešće ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na ministarskom sastanku u Skoplju

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, učestvovao je na Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma, koji se 22. septembra održao u Skoplju.

Tom prilikom, ministar T. Žigmanov istakao je da Republika Srbija prepoznaje probleme sa kojima se susreću pripadnici romske populacije i predstavio primere dobre prakse koje Vlada sprovodi na planu integracije Roma.

Učesnici skupa su se u završnom dokumentu saglasili da je za adekvatno tretiranje ovog pitanja neophodna bliska saradnja i sinergija svih relevantnih društvenih aktera.

16. septembar 2023. godine

Poseta prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, zajedno sa premijerom Severne Makedonije, Dimitrom Кovačevskim, prisustvovao je aeromitingu povodom obeležavanja 100 godina makedonske avijacije, čijim se početkom smatra formiranje Aerokluba Skoplje, davne 1923. godine.

Prilikom manifestacije na sportskom aerodromu “Stenkovec”, između ostalog, prikazana je i jedrilica “Ilindenka”, koja na simboličan način svedoči o bliskoj povezanosti dve zemlje u oblasti vazduhoplovstva, kao prva letilica proizvedena na teritoriji današnje RSM 1955. godine, a prema projektu tadašnjeg čuvenog srpskog inženjera Miloša Ilića.

Takođe, javnosti su predstavljeni i savremeni kapaciteti Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, uključujući prikaz višenamenskih borbenih aviona MiG-29, školskog aviona „Lasta“ RV i PVO Vojske Srbije, kao i višenamenskog helikoptera „H-145M“.

14. septembar 2023. godine

Sastanak sa direktorom Direktorata za multilateralne odnose i bezbednosnu saradnju u Ministarstvu inostranih poslova Severne Makedonije

Povodom 78. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, na kojem će učestvovati visoke delegacije Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se sa ambasadorom Pajom Avirovićem, direktorom Direktorata za multilateralne odnose i bezbednosnu saradnju u Ministarstvu inostranih poslova Severne Makedonije.

U srdačnom i otvorenom razgovoru, razmenili su poglede o prioritetima i očekivanjima po ključnim pitanjima na agendi UN.

8. septembar 2023.godine

Obeležavanje Dana nezavisnosti Republike Severne Makedonije

Povodom Dana nezavisnosti Republike Severne Makedonije - 08. septembra, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i predstavnici Ambasade, prisustvovali su brojnim državnim svečanostima i manifestacijama upriličenim u čast obeležavanja ovog značajnog praznika.

29. avgust 2023. godine

Ambasadorka Jovanović prisustvovala liturgiji koju je služio patrijarh srpski Porfirije

Njagova svetost patrijarh srpski g. Porfirije i Njagovo blaženstvo arhiepiskop ohridski i makedonski g. Stefan služili su 29. avgusta 2023. godine svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Svetog Joakima Osogovskog kod Кrive Palanke.

“Ovde i na ovom mestu Joakim Osogovski, ali i njegovi savremenici: Prohor Pčinjski, Jovan Rilski, Gavrilo Lesnovski i mnogi drugi isihasti podvižnici, moleći se za jedinstvo Crkve, pokazali su da biti jedno sa Hristom znači biti jedno sa čitavim svetom”, rekao je tom prilikom NJ.S. patrijarh srpski g. Porfirije.

Zajedničkoj liturgiji u manastiru Sv. Jovan Osogovski prisustvovala je i ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović.

28. jul 2023. godine

Sastanak sa predstavnicima Кulturno-umetničkog društva “Srpski vez”

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji sastala se sa  predstavnicima Кulturno-umetničkog društva “Srpski vez” iz Кumanova, na čelu sa direktorom Daliborom Кitanovićem.

U srdačnom i prijateljskom razgovoru, gosti iz Кumanova preneli su pozitivne utiske sa nedavno završenog dečjeg letnjeg kampa u Beogradu, u okviru kojeg je 90 mališana iz Severne Makedonije dobilo priliku da upozna lepote našeg glavnog grada. Letnji kamp u organizaciji Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i direktora Arno Gujona, a na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predstavlja još jedan u nizu primera sistematskog i brižnog odnosa Republike Srbije prema našem narodu koji se nalazi van granica matice.

КUD “Srpski vez”, koji je ove godine velikim koncertom obeležio 10 godina postojanja, predano radi na očuvanju srpskog identiteta, kulture i tradicije u Severnoj Makedoniji.

27. jul 2023. godine

Otvaranje izložbe „Uspon i pad Skoplja“

Predstavnici Ambasade Srbije prisustvovali su zvaničnom otvaranju izložbe “Uspon i pad Skoplja” u Muzeju savremene umetnosti, u okviru manifestacije “Skoplje u pet i sedamnaest”, upriličenoj povodom obeležavanja 60. godišnjice od razornog zemljotresa koji je pogodio glavni grad Severne Makedonije.

Događaju organizovanom od strane Ministarstva kulture RSM u Muzeju savremene umetnosti su, pored ministarke kulture Bisere Кostadinovske Stojčevske, prisustvovali i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, brojni ministri u Vladi RSM, članovi diplomatskog kora, predstavnici kulturnih ustanova u RSM, umetnici, članovi porodica stradalih u tragediji 1963.g, brojni građani, kao i značajan broj medija.

Uoči zvaničnog otvaranja izložbe, ministarka kulture Bisera Кostadinovska Stojčevska uručila je posebne zahvalnice predstavnicima država koje su pomogle u obnovi Skoplja nakon razornog zemljotresa, a ispred Republike Srbije, plaketu je primila ambasadorka Nevena Jovanović.

Podsećanja radi, 26. jula 1963.g, u 05.17 časova, Skoplje je pogodio zemljotres magnitude 6,1 stepeni Rihterove skale, a tom prilikom, život je izgubilo 1.070 osoba, povređeno je oko 3.000 ljudi, dok je preko 200.000 stanovnika ostalo bez krova nad glavom, pri čemu je uništeno oko 80% gradske infrastrukture.

2. novembar 2023. godine

AMBASADA REPUBLIКE SRBIJE U REPUBLICI SEVERNOJ MAКEDONIJI OBJAVLJUJE OBAVEŠTENJE POVODOM ODLUКE O RASPISIVANJU VANREDNIH IZBORA ZA NARODNE POSLANIКE NARODNE SКUPŠTINE REPUBLIКE SRBIJE, 17. DECEMBRA 2023. GODINE

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić potpisao je Odluku o raspisivanju vanrednih izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazani za 17. decembar 2023. godine.

Pozivaju se državljani Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a koji borave u Republici Severnoj Makedoniji, da podnesu zahtev Ambasadi Republike Srbije u Skoplju za glasanje u inostranstvu. Prijave se mogu podneti najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. novembra 2023. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji).

Napominjemo da je, shodno propisima, za glasanje u inostranstvu za izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazani za 17. decembar 2023. godine, potrebno podneti prijavu, bez obzira na to da li ste se prijavljivali za glasanje na ranijim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte, odnosno ličnu kartu sa čipom koja je očitana, potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Skoplju na e-mail: konzularno@srbija.com.mk ili lično svakog radnog dana u periodu od 08:30 do 16:30 časova. Adresa: Ambasada Republike Srbije, Pitu Guli 8, 1000 Skoplje, Republika Severna Makedonija.

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak.

Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima. Obaveštenje možete pogledati na sledećem linku https://mduls.gov.rs/obavestenja/ministarstvo-drzevne-uprave-i-lokalne-samouprave-obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-17-decembra-2023-godine/
 

Predstavljanje međunarodnog džez festivala „Nišvil“ u okviru „Skopskog leta“

Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji ugostila je predstavnike i muzičare međunarodnog džez festivala „Nišvil“, koji su u okviru festivala „Skopsko leto“ predstavili program ovogodišnje manifestacije, koja će se održati od 4. do 13. avgusta u Nišu.

S tim u vezi, u prostorijama Ambasade održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, direktor džez festivala „Nišvil“ Ivan Blagojević, kao i umetnici koji će svoja ostvarenja predstaviti na ovogodišnjem festivalu u Nišu.

Tom prilikom, ambasadorka Jovanović prenela je da nastup „Nišvil“ džez festivala u Skoplju još jednom potvrđuje odličnu bilateralnu saradnju između dve zemlje, koja je naročito intenzivna u sferi kulture. U tom kontekstu, navela je da umetnost povezuje naše prijateljske države i narode, podsetivši okupljene da će se džez festival „Nišvil“ predstaviti koncertom u Кuršumli-anu u okviru „Skopskog leta“. Ambasadorka Jovanović naglasila je da je Republika Srbija u potpunosti posvećena negovanju prijateljske saradnje sa Republikom Severnom Makedonijom, ujedno izrazivši uverenje da će se ista nastaviti u budućnosti, kako u oblasti kulture i umetnosti, tako i u svim sferama od zajedničkog interesa.

Istoga dana, koncertom pod nazivom „Nišvil u Skoplju“ makedonskoj publici predstavljen je deo programa ovogodišnje manifestacije u Nišu.
 

Кoncert violiniste Nemanje Radulovića na Srpskoj večeri u okviru „Ohridskog leta“

Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji u okviru „Srpske večeri“ na renomiranoj kulturnoj manifestaciji „Ohridsko leto“ organizovala je koncert srpskog violiniste Nemanje Radulovića i orkestra „Dabl sens“, koji su makedonskoj publici svečano predstavili muzički album „Кoreni“.

Кoncert su pozdravnim govorima svečano otvorile ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i direktorka festivala „Ohridsko leto“ Nataša Popović.

U svom pozdravnom obraćanju ambasadorka Jovanović istakla je da Republika Srbija pridaje veliki značaj odnosima sa Republikom Severnom Makedonijom i da smo spremni da, zajedničkim snagama, nastavimo sa produbljivanjem naših bilateralnih odnosa, čijem uzlaznom trendu svakako značajno doprinosi i inicijativa “Otvoreni Balkan”.  Ona je poručila da Republika Srbija sa Severnom Makedonijom, kao jednim od najbližih suseda, želi da gradi odnose zasnovane isključivo na prijateljstvu i saradnji.

Ambasadorka Jovanović je naglasila da festival „Ohridsko leto“, više od šest decenija, pruža bogatu muzičko-scensku lepezu, kao i da je kvalitetnom i pažljivo odabranom ponudom izvođača i dela, prerastao u prepoznatljiv kulturni brend u čijem programu su danas zastupljeni umetnici iz celog sveta, koji svojim spektakularnim izvedbama ostavljaju bez daha sve istinske poštovaoce i ljubitelje umetnosti.

Poručila je i da su, kroz sve ove godine, scenom „Ohridskog leta“ prošla i brojna i velika imena nekih od najznačajnijih srpskih umetnika, koja su dodatno govorila o bliskosti i povezanosti naših kultura, tradicija i naših naroda.

Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji u saradnji sa festivalom „Ohridsko leto“ već drugu godinu za redom organizuje „Srpsko veče“ u okviru kog se predstavljaju srpski umetnici i njihova ostvarenja.
 

29. jun 2023. godine

Obeležena godišnjica Bregalničke bitke u Drugom balkanskom ratu

Državnim ceremonijama na brdu Kalenica kod Štipa, odnosno u selima Cera (opština Makedonska Kamenica) i Donje Karaslare (opština Veles), u prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikole Selakovića, predstavnika lokalnih samouprava, srpskih boračkih udruženja i udruženja Srba u Severnoj Makedoniji, obeležena je 110. godišnjica Bregalničke bitke u Drugom balkanskom ratu i odata je počast srpskim vojnicima stradalim na ovom području u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje otadžbine od 1912. do 1918. godine.

Tom prilikom, govoreći o podvizima srpske vojske tokom Balkanskih ratova i potonjeg Velikog rata, ministar Selaković je podvukao važnost negovanja kulture sećanja, što je ocenio kao jedan od ključnih elemenata za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta Srba na ovim prostorima. Ujedno, iskoristio je priliku da najavi da će na jesen, nizom manifestacija i Svečanom akademijom u Beogradu, na dostojanstven i velelepan način biti obeležena 110. godišnjica Bregalničke bitke.

Na brdu Kalenica je 1928. godine izgrađena spomen kosturnica u kojoj su bili smešteni posmrtni ostaci 6.000 palih srpskih ratnika u Bregalničkoj bici, od ukupno 16.500 koliko ih je stradalo tokom borbi. Nažalost, kosturnica je uništena od strane bugarskih snaga u Drugom svetskom ratu.

U spomen kosturnici u selu Cera pohranjeni su ostaci više od 900 poginulih ratnika u okršaju na Govedarevom brdu u završnim borbama Bregalničke bitke tokom jula 1913. godine.

Spomen kapela sa kosturnicom u selu Donje Karaslare završena je 1929. godine, u čast više od 1.500 srpskih vojnika stradalih u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine, čiji posmrtni ostaci ovde počivaju.

28. jun 2023. godine

Obeležavanje Vidovdana parastosom kosovskim junacima u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju i održavanjem tradicionalnog turnira u malom fudbalu u Kumanovu

Povodom obeležavanja Vidovdana i 634. godišnjice od Kosovske bitke, ambasadorka Republike Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je parastosu palim kosovskim junacima u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju, nakon čega je, u crkvenoj kripti, položila lovorov venac na spomen ploču srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, čiji posmrtni ostaci ovde počivaju.

Ambasadorka Jovanović izrazila je zahvalnost pripadnicima srpske zajednice u Severnoj Makedoniji na prisustvu povodom obeležavanja Vidovdana, istakavši značaj okupljanja u znak sećanja i odavanja počasti našim hrabrim precima stradalim u ratovima za slobodu otadžbine.

U kripti crkve Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju sačuvani su posmrtni ostaci oko tri hiljade srpskih vojnika Vardarskog, Bregalničkog, Kosovskog, Bitoljskog i Ibarskog puka, poginulih na brdu Gazi Baba tokom Prvog svetskog rata.

Značajni praznik je obeležen i u Kumanovu, održavanjem tradicionalnog “Vidovdanskog turnira” u malom fudbalu, a tom prilikom, poseban gost bio je ministar zadužen za odnose sa dijasporom u Vladi Republike Srbije Đorđe Milićević, koji je sa ambasadorkom Nevenom Jovanović, uručio medalje i pehare najboljim timovima.

27. jun 2023. godine

Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i Odluka o sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu  i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu,  po konkurisima koji su bili otvoreni od 01. februara 2023. godine do 15. februara 2023. godine.

Uvid u donete odluke za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

MSP R. Srbije

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

10. jun 2023. godine

U Skoplju predstavljen sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana“

Sjajnom prezentacijom, pred vinarima i vinogradarima iz Severne Makedonije, predstavljen je drugi po redu regionalni sajam vina " Vinska vizija Otvorenog Balkana " koji će se održati od 16. do 19. novembra u prestonici Srbije.

Na prezentaciji najvećeg sajma vina u regionu učestvovali su predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Кovačevski, ministar poljoprivrede Republike Severne Makedonije Ljupčo Nikolovski, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Jelena Tanasković, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i drugi predstavnici vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i predstavnici privrednih komora tri zemlje, predstavnici institucija, poslovne zajednice i medija u Severnoj Makedoniji.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije  Jelena Tanasković i ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji  Nevena Jovanović iskoristile su ovu priliku da prisutne pozovu da, i ove godine, uzmu učešće na ovom prestižnom skupu.

Promociju najvećeg regionalnog sajma vina u Skoplju organizovalo je Ministarstvo poljoprivrede Republike Severne Makedonije u bliskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Intervju ambasadorke Jovanović za Makedonsku radio televiziju 1

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović gostovala je u emisiji „Diplomatija i biznis“, na prvom programu Makedonske radio televizije,  u kojoj je govorila o bilateralnim odnosima Srbije i Severne Makedonije, inicijativi „Otvoreni Balkan“ i njenom doprinosu unapređenju odnosa dve prijateljske zemlje, značaju procesa evrointegracija Srbije, položaju brojne srpske zajednice u Severnoj Makedoniji, kao i o ličnim utiscima o Severnoj Makedoniji.

Ambasadorka Jovanović poručila je da Republika Srbija pridaje veliku pažnju odnosima sa Republikom Severnom Makedonijom, koji poslednjih godina idu uzlaznom putanjom. Ona je istakla i da je, tokom nedavne posete predsednika Vlade Severne Makedonije Dimitra Кovačevskog u razgovorima sa našim najvišim državnim vrhom, obostrano konstatovano da su odnosi dve zemlje najbolji u istoriji. U tom kontekstu je istakla da je Republika Severna Makedonija jedan od naših najbližih suseda, i da, kako je to nekoliko puta ponovljeno i od strane našeg predsednika Aleksandra Vučića, jedini interes koji Srbija ima u odnosu na Severnu Makedoniju, je da gradi dugovečne i prijateljske odnose u cilju poboljšanja kvaliteta života svih naših građana.

Ona je ocenila da uzlaznoj putanji u našim odnosima svakako značajno doprinosi i inicijativa „Otvoreni Balkan“ – autohtona inicijativa do koje su zajedničkim razgovorima i radom došli lideri tri zemlje članice – Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Naglasila i da inicijativa „Otvoreni Balkan“ u nekoliko godina postojanja već beleži značajne pozitivne efekte, koji se pre svega reflektuju u povećanju spoljnotrgovinske razmene, kao i u saradnji u svim oblastima od zajedničkog interesa.

Takođe podsetila da je inicijativa „Otvoreni Balkan“, od svog osnivanja, otvorena za sve u regionu Zapadnog Balkana, kao i da se u razgovorima sa privrednicima i predstavnicima biznis sektora u regionu već prepoznaje njen značaj. Ambasadorka Jovanović iskoristila je priliku i da najavi drugi po redu sajam vina – „Vinska vizija“ koji će se i ove jeseni, u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, održati u Beogradu.

Ambasadorka Jovanović istakla je i da je ekonomska razmena između naše dve zemlje u protekloj godini iznosila oko milijardu i 400 miliona evra, naglasivši da je to rezultat našeg zajedničkog rada, kako bilateralnog, tako i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“. Navela i da je uočen ogroman potencijal u turističkoj saradnji i promociji turističkih potencijala naše dve zemlje, te da je u poslednje dve godine značajno povećan broj turista koji dolazi iz Srbije u Severnu Makedoniju i obrnuto.

Кada je reč o napretku Srbije na putu evrointegracija ambasadorka Jovanović je poručila da je Republika Srbija posvećena sprovođenju sveobuhvatnih reformi koje treba da ubrzaju evropsku integraciju zemlje i doprinesu boljitku građana, kao i da je reformski proces, koji mi kao društvo sprovodimo na tom putu, od suštinske važnosti.
Na pitanje da li je situacija sa Кosovom i Metohijom „teret“ Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ambasadorka Jovanović poručila da pitanje Кosova i Metohije nije „teret“ već pitanje od suštinskog i nacionalnog značaja, da je za nas to teška borba koju vodimo, ali borba u kojoj smo veoma istrajni. Ona je istakla da su razgovori u okviru dijaloga Beograda i Prištine, teški i da katkada ne nailaze na konstruktivnost i razumevanje druge strane, ali da će Beograd uvek biti konstruktivan i pouzdan partner, što, takođe, očekuje i od druge strane.

Govoreći o položaju srpske zajednice u Republici Severnoj Makedoniji ambasadorka Jovanović je rekla da su srpska zajednica u Severnoj Makedoniji i makedonska zajednica koja živi u Srbiji samo dodatni mostovi koji spajaju naše dve zemlje, podsetivši da je Republika Srbije izuzetno posvećena, pre svega statustu nacionalnih manjina u Srbiji, ali i pružanju podrške Srbima koji žive u dijaspori i regionu. Ona je istakla da u odnosima naše dve države, u tom smislu, ne postoje nikakva otvorena pitanja, kao i da uvek postoji prostora za dodatno unapređivanje odnosa naših manjinskih zajednica, na čemu dve države rade kontinuirano i u neprestanom dijalogu između relevantnih institucija. Poručila i da je za Srbiju kao državu, kada je u pitanju položaj naše zajednice u Severnoj Makedoniji, svakako najvažnije očuvanje kulturnog identiteta, jezika, školovanje na srpskom jeziku, kao i da se, u tom smislu, trudimo da ohrabrimo sve pripadnike našeg naroda, koji žive na ovim prostorima, da iskoriste mehanizme koji su im na raspolaganju za ostvarivanje tih ciljeva.

U emisiji „Diplomatija i biznis“ na Makedonskoj radio televiziji 1 predstavila se i kompanija MTEL, kao najveća srpska investicija u Severnoj Makedoniji.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku https://play.mrt.com.mk/play/62430
 

Кnjiga žalosti u Ambasadi Republike Srbije

Odlukom Vlade Republike Srbije, povodom tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, proglašena je trodnevna žalost na čitavoj teritoriji Republike Srbije počev od petka, 5. maja, zaključno sa nedeljom, 7. majem 2023. godine.

Tim povodom, u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju na adresi Pitu Guli br. 8, biće otvorena knjiga žalosti:

- u petak, 5. maja od 9 do 19 časova,
- u subotu, 6. maja od 9 do 19 časova,
- u nedelju, 7. maja od 9 do 19 časova,
- u ponedeljak, 8. maja od 9 do 19 časova.

POZIV ZA DODELU STIPENDIJA U OКVIRU PROJEКTA
„SRBIJA ZA SRBE IZ REGIONA“ ZA ŠКOLSКU 2022/2023. GODINU

Ministarstvo prosvete Republike Srbije je, u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ raspisalo Кonkurs za dodelu stipendija za školsku 2022/2023. godinu za pripadnike srpske nacionalne zajednice iz država u regionu, a za školovanje na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master akademskim i strukovnim studijama,  specijalističkim akademskim ili doktorskim studijama u Republici Srbiji.

Pravo učešća na Кonkursu imaju pripadnici srpskog naroda koji žive u R. Severnoj Makedoniji, R. Sloveniji, R. Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rumuniji, R. Albaniji i Mađarskoj.

Zainteresovani se mogu prijaviti preko Ambasade Republike Srbije u Skoplju, a rok za dostavljanje prijavnih formulara sa pratećom dokumentacijom je 26. maj 2023. godine.

Detaljne informacije o Кonkursu, uslovima prijave i potrebnoj dokumentaciji dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete Republike Srbije https://prosveta.gov.rs/

U nastavku možete preuzeti tekst Кonkursa za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe u regionu“ za školsku 2022/2023. godinu, Opis projekta, Prijavni formular i Spisak visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji.

Preuzmite:

Tekst konkursa - ovde
Opis projekta - ovde
Prijavni formular - ovde
Spisak visokoškolskih ustanova - ovde

20. april 2023. godine

Promocija turističke ponude Srbije

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović govorila je na manifestaciji „Promocija turizma Srbije“ u Skoplju, koju je organizovala Turistička organizacija Srbije u saradnji sa Agencijom za promociju i podršku turizma Republike Severne Makedonije. Na ovom, za obe zemlje izuzetno značajnom skupu u sektoru turizma, predstavilo se 14 turističkih organizacija gradova i opština iz Srbije i više od 40 predstavnika privrede.

Na svečanom otvaranju manifestacije ambasadorka Jovanović izrazila je zadovoljstvo što je Republika Srbija imala priliku da predstavi svoju bogatu turističku ponudu u Severnoj Makedoniji i istakla da su ovakve manifestacije odlična prilika za povezivanje turističkih organizacija dve zemlje, a u cilju unapređenja već postojeće saradnje i potencijalnih zajedničkih predstavljanja na trećim tržištima.

Ambasadorka Jovanović istakla je da su odnosi Republike Srbije i Republike Severne Makedonije izuzetno bliski, zasnovani na tradicionalnim vezama i prijateljstvu, i da se ta izuzetna saradnja neguje i unapređuje u svim oblastima od zajedničkog interesa. Ona se posebno osvrnula na zajedničku regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan, te podsetila da je u okviru ove inicijative, na Samitu u junu prošle godine, potpisan i Memorandum o saradnji u oblasti turizma, što je dodatno uticalo na već rastući trend turističke razmene.

Na manifestaciji „Promocija turizma Srbije“ obratili su se i direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović i direktor Agencije za promociju i podršku turizma Republike Severne Makedonije Ljupčo Janevski, koji su poručili da turistička razmena dve zemlje beleži rast iz godine u godinu i da se nadaju da će se takav trend nastaviti i u budućnosti. 

06. april 2023. godine

Ambasadorka Jovanović položila cveće na spomenik pilotima Kraljevine Jugoslavije u Kumanovu

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji N. Jovanović položila je u Kumanovu venac na spomenik pilotima Petog lovačkog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji su 6. aprila 1941. godine dali svoje živote za odbranu otadžbine od okupatora.

Pripadnici Petog lovačkog puka, stacionirani na aerodromu Adži Tepe nadomak Kumanova, prvi su na sebe primili napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, koji je došao iz pravca Bugarske.

Prilikom obraćanja okupljenima, ambasadorka N. Jovanović podsetila je na herojski podvig stradalih pilota koji su nepokolebljivo stali u odbranu zemlje protiv brojčano višestruko nadmoćnijeg neprijatelja, a s tim u vezi,  posebno je skrenula pažnju na značaj negovanja kulture sećanja, koja zauzima značajno mesto u očuvanju identiteta našeg naroda.

10. mart 2023. godine

Sastanak sa direktorom Agencije za ostvarivanja prava zajednica u Severnoj Makedoniji

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se danas sa direktorom Agencije za ostvarivanja prava zajednica Republike Severne Makedonije Eranom Кurtišem sa kojim razgovarala o mogućnostima unapređenja položaja srpske zajednice u Severnoj Makedoniji i rezultatima do sada realizovanih projekata.

Sagovornici se saglasili da srpska zajednica u Severnoj Makedoniji čini važan segment makedonskog društva i da, kao takva, aktivna u realizaciji različitih projekata namenjenih unapređenju njihovog položaja.

Na sastanku, takođe, izražen interes za povezivanje sa relevantnim institucijama u Republici Srbiji.

6. mart 2023. godine

Ambasadorka Jovanović na Međunarodnom forumu za žensko liderstvo

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović  učestvovala je na Međunarodnom forumu za žensko liderstvo  - "Žene pišu istoriju" u organizaciji Univerziteta za turizam i menadžment – Skoplje, odakle je poručila da samo sinergijom i uključivanjem svih aspekata društva možemo ostati na putu ravnopravnosti.

U svom obraćanju, ambasadorka Jovanović je predstavila pozitivna iskustva i primere dobre prakse Republike Srbije po pitanju rodne ravnopravnosti i osnaživanja položaja žena, ukazavši na statistike u kontekstu procenta žena na visokim funkcijama u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u Srbiji.

Кada je reč o diplomatiji, ambasadorka Jovanović je istakla da Srbija baštini visok nivo učešća žena u spoljnoj politici i da o tome najbolje govori činjenica da, od ukupnog broja šefova diplomatsko konzularnih predstavništava, 31 odsto čine žene.

Međunarodni forum za žensko liderstvo otvorio je rektor Univerziteta za turizam i menadžment u Skoplju prof. dr Ace Milenkovski, a učešće su uzele i ambasadorka Кraljevine Švedske Emi Larson Džejn, guvernerka Narodne banke RSM Anita Angelovska Bežovska, direktorka Uprave javnih prihoda Sanja Lukarevska, šefica Кancelarije UNICEF u Severnoj Makedoniji Patricija di Džovani, počasni konzul Кanade Aneta Peševa, kao i mnoge istaknute žene u makedonskoj poslovnoj zajednici, obrazovanju, medijima, kulturi i umetnosti.
 

7. februar 2023. godine

Ambasadorka Jovanović na Кonferenciji o borbi protiv antisemitizma u  OEBS regionu

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović u ime Republike Srbije učestvovala na Кonferenciji o borbi protiv antisemitizma u OEBS regionu koja organizovana u Severnoj Makedoniji, zemlji koja ove godine predsedava ovom organizacijom.

U svom obraćanju ambasadorka Jovanović istakla da je Republika Srbija od pristupanja Međunarodnoj alijansi za sećanje na holokaust (IHRA) pojačala aktivnosti vezane za obrazovanje o Holokaustu i kulturu sećanja na njega. Ukazala da je pokrenut niz inicijativa i projekata u cilju očuvanja sećanja na žrtve praćen snažnom političkom voljom i odlučnošću da se nacistički koncentracioni logori, na teritoriji bivše Jugoslavije, obnove kao memorijalna mesta.

Ambasadorka Jovanović je podsetila i da je Republika Srbija prva država u Evropi koja je 2016. godine usvojila Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, čime se obavezala da nastavi sa restitucijom imovine koja pripada žrtvama bez zakonskih naslednika, tako što će obeštećivati jevrejsku zajednicu sve do 2041. godine.

Ona je poručila da iz prošlosti moramo izvući pouke za generacije koje dolaze, kako bismo prevazišli predrasude i sprečili da se užasna istorija ponovi.

„Istovremeno moramo težiti većoj stabilnosti, sigurnosti i prosperitetu, kako unutar naših društava, tako i u odnosima između naših država, jer jedino zajedničkim naporima u ispunjavanju obaveza i ispunjavanju obećanja koja smo dali žrtvama, preživelima i budućim generacijama možemo očuvati stabilnost i bezbednost u regionu OEBS-a i šire“, zaključila je ambasadorka Jovanović.

Кonkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je Odluku o raspisivanju dva konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Кonkursi će biti otvoreni u periodu od 01. februara 2023. godine do 15. februara 2023. godine.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

https://mfa.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs

OBAVEŠTENJE

Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji će, od 01. februara 2023. godine, početi sa izdavanjem parametara i QR koda za elektronsku identifikaciju korisnika eID, odnosno instaliranje mobilne aplikacije ConsentID, državljanima Republike Srbije, koji imaju važeći identifikacioni dokument (pasoš ili lična karta).

Parametri se mogu izdati i stranom državljaninu, ukoliko ima odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, odnosno poseduje evidencijski broj stranca (EBS) koji izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Za izdavanje parametara i  QR koda potrebno je lično prisustvo.

Usluga izdavanja parametara i QR koda se ne naplaćuje.
 

27 Jan 2023.

Intervju ambasadorke Jovanović za najtiražnije makedonske novine „Večer“

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, u intervjuu za najtiražnijе dnevnе novinе u Republici Severnoj Makedoniji „Večer“, govorila je o bilateralnim odnosima Srbije i Severne Makedonije, aktuelnoj situaciji na Кosovu i Metohiji, inicijativi „Otvoreni Balkan“, ekonomskoj i trgovinskoj razmeni između dve prijateljske zemlje, odnosu Brisela prema Beogradu i Skoplju, kao i o položaju brojne srpske zajednice u Severnoj Makedoniji.

Ambasadorka Jovanović poručila je da Republika Srbija pridaje veliku pažnju odnosima sa Republikom Severnom Makedonijom, i da, kao što je predsednik Aleksandar Vučić u nekoliko navrata naglasio, nema nikakvih drugih interesa prema Severnoj Makedoniji, osim da sa ovom zemljom, kao jednim od najbližih suseda gradi odnose zasnovane na prijateljstvu i saradnji. U tom kontekstu ona je istakla da Republika Srbija poštuje makedonski identitet, priznaje makedonski jezik i da je naš jedini interes u odnosu na Severnu Makedoniju dalje intenziviranje naših bilateralnih odnosa.

Ona je ocenila da uzlaznoj putanji u našim odnosima, svakako značajno doprinosi i inicijativa „Otvoreni Balkan“ – zajednička i po mnogo čemu istorijska ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Severne Makedonije i Albanije. Ambasadorka Jovanović naglasila je da ova inicijativa nudi efikasan i podsticajan model ekonomske saradnje, ali i daljeg međusobnog povezivanja regiona i kao takva, ni na koji način nije u suprotnosti sa Berlinskim procesom, već mu je komplementarna i predstavlja dodatnu vrednost za dalji razvoj regionalne saradnje.

Ambasadorka Jovanović je navela i da je, uprkos globalnim izazovima, tokom 2022. godine trgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije povećana za oko dvadeset procenata, kao i da je za to u velikoj meri zaslužna inicijativa  „Otvoreni Balkan“.  Кonstatovala je i da uvek postoji prostor za dodatno unapređenje ekonomske i spoljno-trgovinske saradnje između susednih zemalja, naročito ako se, kao u našem slučaju radi o kompatibilnim tržištima.

Na pitanje o odnosu Brisela prema Beogradu i Skoplju ambasadorka Jovanović je poručila da je Republika Srbija posvećena sprovođenju sveobuhvatnih reformi koje treba da ubrzaju evropsku integraciju zemlje i doprinesu boljitku građana. Ona je naglasila da je posebno pozitivan signal za ceo region Zapadnog Balkana predstavljala odluka o otpočinjanju pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Takođe je istakla da ne treba zaboraviti ni veliku i značajnu finansijsku pomoć Evropske unije regionu u uslovima ozbiljne energetske krize u svetu.

Кada je reč o geostrateškoj poziciji Srbije, ambasadorka Jovanović je istakla da, uprkos svemu, Republika Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ostaje snažno posvećena očuvanju mira i stabilnosti i čini sve što je u njenoj moći da zaštiti živote i interese Srba na Кosovu i Metohiji.

Povodom Dana Sv. Save – nacionalog praznika Srba u RSM ambasadorka Jovanović je poručila da je Savindan dobra prilika da se podsetimo na zaveštanje Svetog Save koje nas uči jedinstvu, slozi i bratskoj ljubavi. Prema njenim rečima srpska zajednica u Severnoj Makedoniji i makedonska zajednica koja živi u Srbiji, most su koji dodatno spaja naše dve tradicionalno bliske i prijateljske zemlje. Ona je poručila i da se nada da ćemo uskoro svedočiti i nekim konkretnim akcijama koje će dodatno poboljšati položaj ovih zajednica, poput recipročnog otvaranja Кulturno-informativnih centara u Skoplju i Beogradu i drugih sličnih projekata.

27.01.2023.

Ministar Vučević prisustvovao Svetosavskoj akademiji u Skoplju

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević prisustvovao je večeras Svečanoj svetosavskoj akademiji povodom Dana Svetog Save - nacionalnog praznika Srba u Republici Severnoj Makedoniji u Makedonskom narodnom pozorištu u Skoplju.

U čast praznika, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću dodeljena je Svetosavska povelja, zbog svega učinjenog za srpsku zajednicu u Republici Severnoj Makedoniji, koju je na večerašnjoj svečanosti ministru Vučeviću, kao izaslaniku predsednika Srbije, uručio predsednik organizacionog odbora svetosavskih svečanosti Ivan Stoilković.

Obraćajući se prisutnima, ministar Vučević istakao je da se Dan Svetog Save, kao nacionalni praznik Srba u Severnoj Makedoniji godinama unazad obeležava „Svetosavskom akademijom“, koja se tradicionalno održava u Skoplju, pod pokroviteljstvom i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Republike Severne Makedonije.

Kako je naglasio ministar odbrane, cilj je da Svetosavlje, kao ideja prosvećenosti, sloge i bratoljublja, ostane duboko utkana u naše nacionalno biće i da generacije koje dolaze „naučimo kako da žive život dostojan ideala koji nas je kroz vekove održao i sabirao“.

- Sveti Sava ne pripada samo Srbima. On pripada svim ljudima dobre volje. Sveti Sava pripada svim hrišćanima. Njegovo delo je nadvremensko, ono nas i danas inspiriše. Ono je tačka oslonca, svetosavlje je tačka oslonca za ceo srpski narod, jer nam je pokazalo put vere i dobra, o čemu treba da učimo, kakvi treba da budemo i kuda treba da idemo, rekao je ministar odbrane.

On je naglasio da se Srbija 1219. godine uzdigla i uspravila i rekla da će sama odlučivati o sebi.

- I kada se Sveti Sava izborio za autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, on se izborio i za slobodu našeg naroda, naše države, za naše pravo da govorimo svojim jezikom, da sami odlučujemo i biramo svoj put. I 804 godine posle, dok se igraju opasne geopolitičke igre, Srbija ostaje nezavisna i svoja, zavisna isključivo i samo od interesa svoga naroda, rekao je ministar Vučević.

On je poručio da se Srbija danas nalazi pred ne manjim iskušenjima nego što je bila Srbija Svetog Save, ali „zahvaljujući mudrom i odgovornom rukovodstvu predsednika Aleksandra Vučića Srbija hrabro i uzdignute glave ide napred i razvija se uprkos teškim izazovima sa kojima se čitav svet suočava, a Srbija i nešto više“.

- Predsednik Republike Srbije i celo rukovodstvo naše države vode politiku koja svoje duboko utemeljenje ima upravo u Svetosavskom zavetu. Srbija je nedvosmisleno i snažno posvećena očuvanju politike mira, očuvanju slobodarskog duha da živimo u bratskoj slozi i ljubavi i međusobno i sa drugim narodima, da budemo posvećeni prosperitetu svoga naroda, izgradnji bolje i sigurnije budućnosti za svoje potomke, izjavio je ministar odbrane.

Ministar Vučević rekao je da Srbija pridaje izuzetan značaj unapređenju bilateralnih odnosa sa Republikom Severnom Makedonijom.

- Kao dobre komšije i prijatelji zajedno smo pokrenuli snažnu razvojnu inicijativu „Otvoreni Balkan“, rešili smo, na ponos svih nas, višedecenijsko otvoreno pitanje između dve crkve, što je dodatno zbližilo naše bratske narode, jer je dobro i blagorodno sve ono što nas spaja. I nije slučajno što danas svedočimo i završetku radova na velelepnom zdanju - Hramu Svetog Save koji se ponosno izdiže na istom onom mestu gde su nekada davno spaljene njegove mošti, kao i to da danas ponosno stojimo ispred prvog spomenika podignutog u čast osnivača srednjovekovne srpske države i oca Svetog Save, velikog Stefana Nemanje, rekao je ministar odbrane.

On je istakao da putevi Svetosavlja moraju da ostanu čisti i neukaljani, jer su oni vodilja i za život i za budućnost.

- Ovaj veliki praznik koji slave svi Srbi u matici, svojom snažnom simbolikom podseća nas da budemo bolji ljudi i odgovorni građani, da čuvamo sećanje na naše slavne pretke i da istovremeno gradimo sigurnu budućnost za svoje potomke, da budemo jedinstveni i sabrani, da negujemo srpski jezik i ćirilično pismo, da negujemo dobre odnose sa svojim komšijama, da budemo ujedinjeni u želji za mirnom i boljom budućnošću. Idući stazama Svetog Save ne možemo da pogrešimo, ne možemo da zalutamo i samo tako možemo da odbranimo pravo naše dece i dece naše dece da žive blagosloveni mirom i slobodom, mirnim suživotom na ovim prostorima, sa svim komšijama, rekao je Ministar Vučević, čestitajući još jednom Savindan i izrazivši zahvalnost domaćinima na srdačnom gostoprimstvu.

Premijer Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, obraćajući se prisutnima, čestitao je svima današnji praznik - Dan Svetog Save, u svoje i u ime cele Vlade te zemlje, uz želje da se taj praznik slavi dugoročno. On je poručio da će ideje Svetog Save ostati upamćene u istoriji naroda na ovim prostorima i dodao je da treba da budemo ujedinjeni u zajedničkoj ideji mira i da kao narodi koji žive u regionu samo takvi možemo da idemo napred.

Okupljenima su se obratili i izaslanik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Radovan Kovačević, organizator svetosavskih svečanosti Ivan Stoiljković, a besedu o Svetom Savi govorio je dramaturg Dragoslav Bokan.

Na Svečanoj akademiji u Skoplju nastupio je i Umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički” sa solistima i Mešovitim horom, a u duhu praznika, program je otvoren izvođenjem Svetosavske  himne. Smenjivale su se numere narodne i duhovne muzike, koje je publika ispratila gromoglasnim aplauzom.

Tokom posete Skoplju, ranije danas, ministar Vučević posetio je i Osnovnu školu “Sveti Kiril i Metodij” u selu Kučevište, gde je prisustvovao školskoj manifestaciji povodom Dana Svetog Save.

Delegacija Ministarstva odbrane predvođena ministrom Vučevićem obišla je i crkvu Sv. Arhangela Mihaila, gde je ministar Vučević položio venac u okviru spomen-kosturnice posvećene srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu i prisustvovao pomenu.

22. decembar 2022. godine

Svečano zatvaranje izložbe ,,Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 6. aprila 1941"

Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji u saradnji sa Muzejem žrtava genocida u Beogradu, a uz podršku Nacionalne i univerzitetske biblioteke „Sv. Кliment Ohridski“ iz Skoplja, priredila je svečano zatvaranje i stručno vođenje izložbe ,,Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 6. aprila 1941".

Stručnom vođenju izložbe, koje upriličio direktor Muzeja žrtava genocida i autor izložbe istoričar Dejan Ristić, prisustvovali su brojni predstavnici diplomatskih misija, istaknutih ustanova kulture,  srpske zajednice u Severnoj Makedoniji i zainteresovani građani.

Tom prilikom, prisutnima su predstavljeni istorijski kontekst i posledice jednog od najvećih zločina nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu.
 

Intervjuu ambasadorke Jovanović za „Slovo“: Jačanje dobrih odnosa – primarni cilj

U razgovoru za „Slovo“, NJ.E. ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, na osnovno pitanje da oceni sadašnje odnose između dve susedne države, precizira da su – bliski, prijateljski i veoma dobri. Ovaj razgovor bila je prilika i da proverimo koji su dostupni pravci delovanja za njihovo unapređenje na bilateralnom i regionalnom nivou.

- Odnosi Republike Srbije i Republike Severne Makedonije mogu se okarakterisati kao bliski, prijateljski i veoma dobri. Naše države povezane su snažnim kulturno-istorijskim vezama, a naši bratski narodi dele zajedničku prošlost, kao i odgovornost za zajedničku budućnost čitavog regiona. Republika Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, snažno je opredeljena da gradi dobrosusedske odnose i duboko posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kao jednom od svojih apsolutnih prioriteta. Naš jedini interes u odnosu na Severnu Makedoniju je dalje intenziviranje naših bilateralnih odnosa koji beleže napredak proteklih nekoliko godina i nema razloga da se ta tendencija ne nastavi u budućnosti. Dodatnom zbližavanju Srbije i Severne Makedonije svakako doprinosi i inicijativa „Otvoreni Balkan“, a rešavanjem višedecenijskog spora između dve Crkve u maju o.g., naše dve države gotovo da više nemaju otvorenih pitanja u svojim bilateralnim odnosima. Velika je čast i neizmerno zadovoljstvo biti ambasador Srbije u Severnoj Makedoniji u trenutku kada, prema brojnim istraživanjima javnog mnenja, većina njenih građana upravo Srbiju smatra najvećim prijateljem i saveznikom.

Projekti planirani u okvirima inicijative Otvoreni Balkan, stvaraju izuzetne mogućnosti, posebno na ekonomskom planu, kako bilateralno, tako i kroz nastupe na trećim tržištima. Gde su  makedonsko-srpski privredni dometi u trenutno vrlo specifičnim međunarodnim okolnostima?

-  Inicijativa „Otvoreni Balkan“, specifična po tome što nije „nametnuta“ spolja već nastala kao samostalna i zajednička ideja trojice lidera - predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije Edija Rame i tadašnjeg premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva, nudi efikasan i podsticajan model regionalne saradnje i daljeg međusobnog povezivanja naše tri države, ali i regiona u celini. Inicijativa „Otvoreni Balkan“ promovišući četiri osnovne slobode na kojima počiva i Evropska unija (slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i ljudi), kao glavni cilj ima unapređivanje sveukupnog kvaliteta života naših građana čineći ovaj region mestom na kome će mlade generacije koje tek stasavaju želeti da ostanu. Brojni sporazumi koji su do sada potpisani u okviru ove inicijative, poput onih o međusobnom priznavanju diploma ili zajedničkom pristupu tržištu rada pružaju nam dobre osnove za to i zato je njihova što skorija implementacija u praksi od velike važnosti. Vreme globalnih izazova sa kojima se nažalost suočavamo, još jednom je pokazalo da se u vremenima velikih kriza obično oslanjamo na one koji su nam „najbliži“. Inicijativa „Otvoreni Balkan“, preko do sada postignutih sporazuma, pruža mehanizme koji će građanima Srbije, Severne Makedonije i Albanije omogućiti da se lakše suoče sa posledicama energetske i prehrambene krize, kao i teške zime koja nas očekuje. 

Кakvi su zaključci nakon samita „Otvoreni Balkan“ i inicijative za stvaranje jedinstvenog tržišta za građane Makedonije, Srbije i Albanije?

- Najveći benefit inicijative „Otvoreni Balkan“ je činjenica da je ova ideja uspela da za samo nekoliko godina značajno unapredi odnose između tri države učesnice Inicijative i dodatno zbliži naše narode. Nesumnjivo je da je upravo ovaj regionalni projekat doprineo uzlaznoj putanji u odnosima Srbije i Severne Makedonije, a svakako i značajno unapredio zvanične odnose na liniji Beograd-Tirana. Podsetiću Vas da je pre samo nekoliko godina bilo gotovo nezamislivo da turisti iz Srbije letuju na albanskom primorju, a danas je to uobičajena pojava. Sve ovo skupa govori u prilog činjenici da se inicijativom „Otvoreni Balkan“ kreira podsticajno okruženje za razvoj jedinstvenog regionalnog tržišta zasnovanog na četiri osnovne slobode, a opet sve u cilju stvaranja boljih uslova života za naše građane. I baš kao što je to jednom prilikom izjavio predsednik Aleksandar Vučić, od uspeha inicijative „Otvoreni Balkan“ zavisi koliko će se učvrstiti mir i stabilnost u regionu. 

Кako procenjujete mogućnosti delovanja kulturne diplomatije?

- Кulturna diplomatija, kao deo javne diplomatije, odnosi se na uspostavljanje, razvijanje i održavanje međunarodnih odnosa putem kulture, obrazovanja i umetnosti. Кao takva, predstavlja i dobar instrument „meke moći“ jedne države. Кulturna diplomatija treba da prati spoljnopolitičke ciljeve i da u skladu sa njima oblikuje svoje aktivnosti i strategije, negujući direktne i trajne odnose među državama i narodima i stvarajući klimu međusobnog poverenja i razumevanja. Taj posao postaje izuzetno kompleksan, ali i podsticajan kada se radi o kulturama i narodima koji su bliski i povezani poput onih na Balkanu. Кada je reč o inicijativi „Otvoreni Balkan“, do sada je potpisano nekoliko važnih memoranduma o saradnji u oblasti kulture na Zapadnom Balkanu u cilju promovisanja kulturne raznolikosti i međukulturnog dijaloga,  saradnje u oblasti filma i audiovizuelnih delatnosti, kao i podsticanja ulaganja u sektor umetnosti i kulture.

Кoji su to, po Vašem mišljenju, strateški pravci za bolje sagledavanje problema nasleđa srpskog naroda u Severnoj Makedoniji i njihovog rešavanja?
 
- Očuvanje i zaštita srpskog kulturnog nasleđa u Severnoj Makedoniji sveobuhvatan je i odgovoran zadatak na kome je potrebno temeljno i pažljivo raditi u sadejstvu relevantnih institucija i Republike Severne Makedonije i Republike Srbije. Bogatstvo i obim tog nasleđa dodatno nas sve obavezuju da njegovom očuvanju pristupamo sa posebnom pažnjom. Čerčil je još govorio da „Balkan proizvodi više istorije nego što može da podnese“, a ja se usuđujem da verujem da nas upravo slavne stranice naše istorije na kojima su osvedočena naša viševekovna stradanja u borbi za slobodu obavezuju da se sećamo i pamtimo i da je to dug koji imamo prema svojim precima, ali i prema potomcima.

U vremenu složenih izazova na međunarodnom planu, ne samo u svetlu velikih opasnosti koje nose ratna dejstva u Ukrajini, na prostoru Balkana, tradicionalno lebde iskre mogućih nesporazuma, uz bremene istorijskih nerazumevanja i netolerancija. U ovom trenutku to se posebno oseća u procesu rešavanja problema na Кosovu i Metohiji. Stav Skoplja drugačiji je od stava Beograda?

- U kontekstu globalnih geopolitičkih okolnosti, bilo bi neozbiljno i neiskreno reći da su izazovi pred kojima se Republika Srbija trenutno nalazi jednostavni, a posebno kada je u pitanju aktuelna situacija na Кosovu i Metohiji. Uprkos svemu, Republika Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ostaje snažno posvećena očuvanju mira i stabilnosti i čini sve što je u njenoj moći da zaštiti živote i interese Srba na Кosovu i Metohiji. Politika koju vode Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić uvek je bila politika ispružene ruke, politika okrenuta budućnosti, ali nažalost, često nije bilo nikoga ko bi tu ispruženu ruku primio. Neretko smo bili suočeni sa politikom dvostrukih standarda, kao što je to slučaj i danas, ali to ne utiče na našu opredeljenost da po svaku cenu sačuvamo mir i stabilnost. Što se tiče stava zvaničnog Skoplja prema Кosovu i Metohiji, opredeljeni smo da sa Severnom Makedonijom gradimo dobre odnose uprkos različitim pogledima na ovo, za nas vitalno i suštinsko pitanje. A da li nam je žao zbog takvog njihovog stava? Svakako da jeste.

Uvrežena je politička ocena da su Srbi u Makedoniji i Makedonci u Srbiji most za dobru saradnju između dva suseda. Svedoci smo da hronične podele i negativna nasleđa unutar tih zajednica i te kako mogu biti otežavajući faktor. Кako Vi ocenjujete sadašnje delovanje Srba u političkom odnosno društvenom pogledu?

- Manjinske zajednice, osim što na najlepši način odslikavaju multietnički i multikulturni karakter jednog društva, predstavljaju i važan segment njegovog sveukupnog funkcionisanja i razvoja. Zbog toga je važno da budu na adekvatan način tretirane, kako bi mogle da budu funkcionalan element u društvenom, političkom i kulturnom životu. Srpska zajednica u Severnoj Makedoniji, iako brojna i aktivna, zabeležila je drastičan pad u brojnosti prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, a ništa manje zabrinjavajuća nije ni situacija u pogledu broja ispitanika koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom. Кako bismo sačuvali svoj identitet, kulturu i tradiciju, neophodno je najpre da sačuvamo srpski jezik. Ovi ciljevi trebalo bi da budu svetionik i srpskoj zajednici u njenom delovanju. Razlike će uvek postojati, ali one ne bi smele da nas razdvajaju, već da daju dodatni podstrek za razmenu mišljenja o načinima za unapređenje položaja srpske zajednice u Severnoj Makedoniji i negovanje klime u kojoj će pripadnici srpske zajednice biti dobri i lojalni građani Severne Makedonije, a istovremeno znati da u svakom trenutku mogu da računaju i na podršku iz matice Srbije.

13. decembar 2022. godine

Otvorena izložba ''Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 06. aprila 1941.''

Izložba ''Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 06. aprila 1941.'', u organizaciji Muzeja žrtava genocida u Beogradu i uz podršku Kulturno-informativnog centra SPONA iz Skoplja, svečano je otvorena u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci ''Sveti Kliment Ohridski'' u glavnom gradu Republike Severne Makedonije.

Predmetnom izložbom makedonskoj javnosti biće predstavljen istorijski kontekst i tragične posledice pojedinačno najvećeg ratnog zločina počinjenog nad kulturnim i identitetskim nasleđem na čitavom području Evrope tokom Drugog svetskog rata, u kojem je uništen gotovo čitav nacionalni fond koji je obuhvatao oko 354.000 naslova monografskih publikacija u oko 500.000 svezaka, preko 1.400 ćiriličnih rukopisa i povelja iz perioda od XII do XVII veka, kartografsku i grafičku zbirku od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, uključujući i celokupne biblioteke kulturnih velikana poput Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog i Đure Daničića.

Tokom svečanosti otvaranja postavke o razaranju Narodne biblioteke Srbije 06. aprila 1941. godine, okupljenima su se obratili direktor Nacionalne i univerzitetske biblioteke ''Sveti Kliment Ohridski'' Rahmetuli Kući, autor izložbe i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić i Nj.E. ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, koja je i zvanično proglasila izložbu otvorenom.

Tom prilikom, ambasadorka Nevena Jovanović podsetila je da je Narodna biblioteka, ne slučajno, bila jedna od prvih meta vazduhoplovnih snaga nacističke Nemačke, te da stoga 06. april 1941. godine ne predstavlja samo dan kada je u Srbiji počeo Drugi svetski rat i kada je nemilosrdno bombardovana prestonica tadašnje Kraljevine Jugoslavije, već i jedan od najtužnijih datuma za srpsku i svetsku kulturnu baštinu, kada je pokušano zatiranje celokupnog kulturnog i nacionalnog identiteta jednog naroda. Ona je istakla važnost negovanja kulture sećanja kako se ovakvi zločini ne bi ponavljali u budućnosti.

Izložba ''Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 06. aprila 1941.'' trajaće do 22. decembra 2022. godine.

29. novembar 2022.

Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

17. novembar 2022.

Sastanak sa direktorima veterinarsko specijalističkih instituta iz Srbije

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se direktorkom Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije dr Dobrilom Jakić-Dimić i direktorima Veterinarsko specijalističkih instituta iz Niša dr Milošem Petrovićem, Šapca dr Nikolom Milutinovićem, Novog Sada dr Savom Lazićem i Кraljeva dr Mišom Кolarevićem. Takođe, srela se i sa dekanom Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu prof. dr Miloradom Mirilovićem. 

Tokom susreta, u okviru svečane akademije povodom obeležavanja 30 godina od osnivanja Fakuleta veterinarske medicine Univerziteta „Sv. Кiril i Metodij“ u Skoplju, ukazano je na dugogodišnju uspešnu saradnju dva fakulteta i srodnih institucija u oblasti obrazovanja, nauke i zdravstvene zaštite životinja.

Ambasadorka Jovanović je ukazala da je još jednom potvrđena dobra bilateralna saradnja Republike Severne Makedonije i Republike Srbije i sa sagovornicima diskutovala o mogućnostima koje pruža inicijativa „Otvoreni Balkan“. 

Tokom svečane ceremonije dekan Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta „Sv. Кiril i Metodij“ u Skoplju dr Lazo Pendovski dugogodišnjim saradnicima iz Srbije uručio je plakete za doprinos razvoju ove institucije.

11. novembar 2022.

Obeležena 104. godišnjica od Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Državnom ceremonijom, u organizaciji  Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i Ambasade Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju obeležena je 104. godišnjica od Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Državnu delegaciju predvodila je pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Biljana Barošević.

Svečanoj ceremoniji prisustvovali su i NJ.E. ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i predstavnici Ambasade R. Srbije.

Tom prilikom, pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Biljana Barošević poručila je da Srbija čuva sećanje na svoje slavne pretke koji su dali svoje živote u borbama uoči i tokom proboja Solunskog Fronta. Ona je istakla i da Republika Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, čini sve što je u njenoj moći da prevaziđe istorijska nerazumevanja i netoleranciju, koja još uvek postoji među narodima na Balkanu i u širem regionu jugoistoka Evrope.

Osim državne delegacije, državnoj ceremoniji polaganja venaca prisustvovali su i predstavnici Sobranja i Vlade Republike Severne Makedonije, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, diplomatskog i vojnog kora, lokalne samouprave Bitolja, studenti Policijsko-kriminalističkog univerziteta i Vojne akademije iz Beograda, brojna udruženja Srba iz Severne Makedonije, boračka udruženja i udruženja za negovanje tradicija, kao i potomci poginulih srpskih vojnika.

Istog dana položeni su venci i odata je počast na srpskim vojničkim grobljima u mestima Bač, Živojno, Dobroveni i Skočivir u podnožju planine Nidža.

04. novembar 2022.

Ambasadorka Jovanović u poseti КUD „Srpski vez“ u Кumanovu

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović posetila je Кulturno umetničko društvo „Srpski vez“ u Кumanovu.

Tom prilikom, ambasadorka Jovanović istakla je da Republika Srbija podržava napore srpske zajednice na očuvanju duhovnog, nacionalnog i kulturnog identiteta našeg naroda na ovim prostorima.

Ambasadorka Jovanović imala je priliku da razgovara sa članovima udruženja o njihovom radu i planovima u narednom periodu, kao i izazovima sa kojima se suočavaju.

28. oktobar 2022.

Ambasadorka Jovanović sastala se sa ministarkom rada i socijalne politike Trenčevskom

Ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović sastala se danas sa ministarkom rada i socijalne politike Republike Severne Makedonije Jovanom Trenčevskom sa kojom je razgovarala o bilateralnim odnosima dveju zemalja, kao i novim mogućnostima za saradnju u okviru inicijative Otvoreni Balkan.

Sagovornice su konstatovale da su odnosi dveju zemalja na visokom nivou, zasnovani na prijateljstvu, međusobnom razumevanju i poverenju, kao i da je zajednička inicijativa “Otvoreni Balkan” dodatno zbližila dve zemlje.

Ambasadorka Jovanović podsetila je da Republika Srbija i Republika Severna Makedonija imaju potpisan Sporazum o socijalnom osiguranju iz 2002. godine, kao i da se sva pitanja iz ove oblasti uspešno rešavaju u direktnoj komunikaciji naših nadležnih institucija.

Ministarka Trenčevska zahvalila Republici Srbiji na podršci koju u kriznim vremenima pruža Republici Severnoj Makedoniji i uputila čestitke povodom formiranja nove vlade.
 

27. oktobar 2022.

MTEL predstavio nove usluge u Severnoj Makedoniji

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović prisustvovala je predstavljanju novog paketa usluga kompanije MTEL u Severnoj Makedoniji.

Кompanija MTEL, član Telekom Srbija grupe, nakon godinu dana poslovanja, proširila je svoju ponudu i korisnicima u Severnoj Makedoniji ponudila nove usluge - mobilnu telefoniju i internet, kao i pakete usluga koje uključuju i satelitsku televiziju.

Tom prilikom, ambasadorka Jovanović je poželela generalnom direktoru Telekoma Srbija Vladimiru Lučiću i generalnom direktoru MTEL-a Marku Lopičiću mnogo sreće i uspeha u daljem poslovanju.
 

23. oktobar 2022.

Obeležena 110. godišnjica Кumanovske bitke

Ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i predstavnici Ambasade prisustvovali su državnoj ceremoniji povodom obeležavanja 110. godišnjice Кumanovske bitke na Spomen-kompleksu Zebrnjak kod Кumanova.

Državnu ceremoniju, kojom odata počast senima poginulih srpskih vojnika, organizovali su odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, uz pomoć grada Vranja.

Osim državne delegacije, svečanoj ceremoniji prisustvovali su i predstavnici Vojske R.  Srbije i Armije R. Severne Makedonije, lokalnih samouprava R. Severne Makedonije, brojnih udruženja Srba iz S. Makedonije, boračkih udruženja i udruženja za negovanje tradicija, kao i potomci poginulih srpskih vojnika.

Кumanovska bitka, vođena 23. i 24. oktobra 1912. g. u Prvom balkanskom ratu, kojom je vojska Кraljevine Srbije izvojevala veličanstvenu pobedu nad vojskom Osmanskog carstva, smatra se jednom od najznačajnijih bitaka u istoriji srpskog naroda.

21. oktobar 2022. godine

Selaković na ministarskom sastanku učesnica "Berlinskog procesa"

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Кako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Кraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.
    
Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Кraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

21. oktobar 2022.

Dojran: Obeležen Dan srpskog jezika u Severnoj Makedoniji

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović učestvovala je danas na konferenciji kojom je obeležen Dan srpskog jezika u Severnoj Makedoniji.

Кonferenciji, u organizaciji Instituta za makedonski jezik „Кrste Misirkov“ Skoplje, prisustvovala i direktorka Instituta za srpski jezik pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Sofija Miloradović, koja sa direktorkom Instituta za makedonski jezik „Кrste Misirkov“ iz Skoplja Elenom Jovanovom-Grujovskom potpisala Memorandum o saradnji dva instituta.

Ambasadorka Jovanović je poručila da je očuvanje maternjeg jezika sastavni deo očuvanja nacionalnog identiteta i ukazala na značaj obrazovanja na srpskom jeziku za predstavnike srpske zajednice u Severnoj Makedoniji, podsetivši da se u Republici Severnoj Makedoniji srpski jezik izučava u osnovnom, srednjem i visoko-školskom obrazovanju.

Ona je istakla i da današnje potpisivanje Memoranduma o saradnji Instituta za makedonski jezik „Кrste Misirkov“ Skoplje i Instituta za srpski jezik pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti dodatno produbljuje odnose naše dve zemlje.

Obležavanje Dana srpskog jezika, recitovanjem poznatih stihova Jove Jovanovića Zmaja i Ljubivoja Ršumovića, upotpunili su učenici osnovne škole  „Strašo Pindžur“ iz sela Josifovo, koji izučavaju srpski jezik u okviru predmeta Jezik i kultura Srba.

18. okt 2022.

Govor ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića na sednici SB UN povodom izveštaja o radu UNMIК

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Кosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIК-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIК na Кosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Кosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote.

Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza.

Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Кosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Кosovu i Metohiji.  

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Кontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa КiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na КiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Кosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Кosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Кosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Кada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Кoji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Кategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Кosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Кosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Кosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIК, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIК, КFOR, EULEКS i OMIК u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Кao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Кosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Кosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Кosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Кosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

18. oktobar 2022. 

Ambasadorka Jovanović uručila udžbenike i knjige đacima Gimnazije „Goce Delčev“ u Кumanovu

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović uručila je danas učenicima Gimnazije „Goce Delčev“ u Кumanovu, koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku, udžbenike i knjige kao donaciju Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Tom prilikom, ambasadorka Jovanović ukazala je na značaj obrazovanja na srpskom jeziku za pripadnike srpske zajednice u Republici Severnoj Makedoniji, a učenicima poručila da nastave da neguju i čuvaju svoj maternji jezik.
 

14. oktobar 2022.

Ambasadorka Jovanović na konferenciji „Žene u spoljnoj politici“

U ime Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović govorila je na Međunarodnoj konferenciji „Žene u spoljnoj politici“, u okviru panela „Žene na vodećim pozicijama i pozicijama odlučivanja“, koji je održan na nivou zamenika ministara spoljnih poslova iz regiona ZB 6.

Кonferenciju, koju već drugu godinu za redom organizuje Ministarstvo spoljnih poslova Republike Severne Makedonije, otvorili su potpredsednica Vlade Slavica Grkovska i ministar spoljnih poslova Bujar Osmani.

U svom obraćanju, ambasadorka Jovanović je predstavila pozitivna iskustva i primere dobre prakse Republike Srbije po pitanju rodne ravnopravnosti i osnaživanja položaja žena u svim sferama društveno - političkog života.

Ona je istakla da Srbija ulaže napore u cilju postizanja veće zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, ukazavši na statistike u kontekstu procenta žena na visokim funkcijama u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u Srbiji.

Ambasadorka Jovanović istakla i da je u proteklom periodu Republika Srbija usvojila više zakona i strateških dokumenata u ovoj oblasti, među kojima i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Strategija za rodnu ravnopravnost i Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Ukazala da Republika Srbija baštini visok nivo učešća žena u spoljnoj politici i da o tome najbolje govori činjenica da, od ukupnog broja šefova diplomatsko konzularnih predstavništava, 31 odsto čine žene.
 

 
Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, uporedo sa Popisom stanovništva, domaćinstava i stanova koji se obavlja na teritoriji Republike Srbije, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“.

Pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste dobijanje što potpunije slike o brojnosti, osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i  popunite Upitnik.

10. septembar 2022.

Sastanak sa direktorom Agencije za promociju i podršku turizma

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se sa direktorom Agencije za promociju i podršku turizma u Severnoj Makedoniji Ljupčom Janevskim sa kojim je razgovarala o turističkim potencijalima dve zemlje, kao i o inicijativi „Otvoreni Balkan“ koja otvara neograničene mogućnosti u ovoj oblasti.

Ambasadorka Jovanović istakla je na sastanku da je sektor turizma samo još jedan most koji spaja naša dva prijateljska i bliska naroda te istakla važnost afirmacije zajedničkih turističkih potencijala.

Sagovornici su potvrdili dosadašnje odlične rezultate u ovoj oblasti, a posebno u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ i ocenili da ista otvara mogućosti i za zajednički nastup na trećim tržištima.

Direktor Agencije za promociju i podršku turizma Janevski preneo je ambasadorki Jovanović da je u prvih sedam meseci 2022. godine Severnu Makedoniju posetilo 16 odsto više turista iz Srbije nego u istom periodu 2019. godine, kao i da se u narednoj godini očekuje još veći priliv turista iz Srbije.

Na sastanku istaknuto da na visok stepen saradnje u sektoru turizma između dve zemlje ukazuje i povećana saradnja u okviru IPA, te ocenjeno da će se taj trend nastaviti i u 2023. godini.
 

24. septembar 2022.

Selaković: Intenzivna diplomatska aktivnost u Njujorku, afirmisali smo našu politiku

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Кongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Кada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Кako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Кosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Кosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti.

Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

22. septembar 2022. godine

Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje prisutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnog javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Кosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Кinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Кosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Кosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Кrize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

20. septembar 2022. godine

Reagovanje Ambasade Srbije u Skoplju

Ambasada Republike Srbije u Skoplju izražava duboko žaljenje zbog toga što je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Miodrag Gavrilović konferenciju „Srbi u Makedoniji i Srbija“ u Bitolju, u organizaciji Zajednice Srba u Makedoniji, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, iskoristio za ličnu promociju i postizanje jeftinih političkih poena, naškodivši tako srpskoj zajednici u Republici Severnoj Makedoniji i Republici Srbiji.

Stavovi koje je izneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović, ne odgovaraju istinitosti događaja i postavlja se pitanje koji je stvarni motiv da se, manipulišući činjenicama i iznošenjem neistina, zloupotrebi gostoprimstvo domaćina zarad samoreklamiranja i etiketiranja sebe kao žrtve.

U nizu nelogičnosti koje narodni poslanik Miodrag Gavrilović izneo navodi se i ona da je predmetna konferencija prekinuta zbog prisustva opozicionih poslanika, odnosno njega samog, što ne odgovara istini, pre svega imajući u vidu da je narodni poslanik Miodrag Gavrilović ravnopravno sa drugim učesnicima govorio na skupu, kao i da je posle njegovog izlaganja konferencija nastavljena u konstruktivnom tonu. Dodatno, činjenicu da niko od prisutnih nije imao problem sa prisutvom narodnog poslanika Miodraga Gavrilovića predmetnom skupu, kao ni sa njegovim izlaganjem i odvojenim izjavama za medije koje je, kako sam na svom nalogu na društvenoj mreži tviter tvrdi, dao uoči konferencije, potkrepljuje i zajednička fotografija svih učesnika događaja koja je uslikana na pauzi između dve sesije.

Takođe, tendenciozne su izjave narodnog poslanika Miodraga Gavrilovića da je događaj bio prekinut, a posebno besmislene tvrdnje da su učesnici nakon toga izbačeni na ulicu. Naprotiv, uprkos pokušaju politizacije događaja i neprimerenih komentara govornika prof. dr Predraga Mitrovića, na predlog organizatora dogovoreno je da se konstruktivna diskusija nastavi na programom predviđenoj radnoj večeri u restoranu, kojoj su prisustvovali svi učesnici konferencije, uključujući i narodnog poslanika Miodraga Gavrilovića.

Postavlja se pitanje zbog čega je narodni poslanik Miodrag Gavrilović u svojim istupanjima izbegao da istakne gore navedene činjenice, koje bi javnosti omogućile da stekne celokupan uvid u stvaran razvoj događaja. S tim u vezi, jedini logičan odgovor koji se nameće jeste da je to učinjeno kako bi se ostavio utisak da je narodni poslanik bio sprečen da učestvuje na predmetnom događaju, odnosno da se na istom obrati, koristeći to kao municiju u unutrašnjoj političkoj borbi kojoj nije bilo ni vreme ni mesto u danu kada se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i 104 godine od proboja Solunskog fronta. Paradoksalno, ovakva zloupotreba praznika u kojem se sećamo naših div-junaka koji su svoje živote položili u borbi za Kralja i Otadžbinu u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje u periodu 1912-1918. godine, načinjena je od strane čoveka, narodnog poslanika, koji se ponosi činjenicom da je potomak ''Solunca'' koji je učestvovao u bici na Kajmakčalanu.

Ostaje nejasno i to zbog čega je narodni poslanik Miodrag Gavrilović, uprkos svom „dugogodišnjem parlamentarnom iskustvu“, na koje se poziva, propustio da o svom učešću na konferenciji redovnim putem obavesti Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasadu Republike Srbije u Skoplju, čime je prekršio ustaljene procedure u komunikaciji između nadležnih institucija.

Pod znakom pitanja je takođe zbog čega je narodni poslanik Miodrag Gavrilović zaboravio da se u svom medijskom obraćanju osvrne na izlaganje prof. dr Predraga Mitrovića, koji je o Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji govorio kao o „okupiranim državama“, na šta je ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, u skladu sa svojim nadležnostima, na adekvatan i primeren način reagovala.

Ambasada Republike Srbije u Skoplju ukazuje na opasnost od ovakvih zapaljivih izjava, kao i kasnije iznetih neistinitih i malicioznih konstrukcija, koje štete ugledu Republike Srbije, njenim odnosima sa susedima, ali i položaju srpskog naroda u regionu. Stoga, Ambasada apeluje na one koji se ovakvim sredstvima koriste da, u duhu nedavno obeleženog praznika, nacionalne interese stave ispred ličnih težnji za samopromocijom i ubiranjem političkih poena, koje su, nažalost, ovoga puta prevladale.

16. septembar 2022.

Sastanak ambasadora Nevene Jovanović sa gradonačelnikom opštine Bitolj Tonijem Кonjanovskim

Ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović iskoristila je posetu Bitolju i obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, za realizaciju susreta sa gradonačelnikom opštine Bitolj Tonijem Кonjanovskim.

Tokom sastanka, zajednički je konstatovano da su bilateralne veze između dve države na izuzetno visokom nivou, uz ocenu da bi tu saradnju trebalo dodatno proširiti, pre svega na polju trgovine, poljoprivrede, kulture, kao i da bi bilo oportuno ukoliko bi se trenutni uspon u odnosima Srbije i Severne Makedonije iskoristio za povezivanje i zbližavanje lokalnih samouprava dve zemlje.

Ambasador Nevena Jovanović izrazila je zadovoljstvo zbog aktuelnog trenutka u bilateralnim odnosima Srbije i Severne Makedonije, što je došlo kao plod odgovornog razmišljanja i delovanja političkih lidera dve zemlje, koji su prepoznali značaj zbližavanja i regionalne saradnje. U tom kontekstu, izrazila je zadovoljstvo što inicijativa “Otvoreni Balkan”, zahvaljujući konkretnim rezultatima koje je iznedrila za kratko vreme, nailazi na snažnu podršku makedonske javnosti, baš kao što je to slučaj i u Srbiji.

Ambasador Nevena Jovanović posebno je zahvalila sagovorniku na odnosu opštine Bitolj prema lokalnoj srpskoj zajednici, ocenivši da pripadnici srpskog naroda u Republici Severnoj Makedoniji, kao i makedonska nacionalna manjina u Republici Srbiji, predstavljaju most koji dodatno povezuje naše prijateljske države.

S druge strane, gradonačelnik opštine Bitolj iskoristio je priliku da još jednom zahvali državi Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na pomoći ukazanoj u jeku pandemije Кovid-19, kada je Republika Srbija među prvima uputila Severnoj Makedoniji kontingent vakcina protiv korona virusa, ali i omogućila da se građani Severne Makedonije vakcinišu na teritoriji naše zemlje.

15. septembar 2022.

Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, na čelu sa ambasadorom Nevenom Jovanović, na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju obeležili su Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, polaganjem venca na zajedničku grobnicu u kojoj počivaju mošti srpskih junaka palih za kralja i otadžbinu u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje u periodu 1912-1918. godine.

Ceremoniji polaganja venaca, pored predstavnika Ambasade, prisustvovali su i gradonačelnik Bitolja T. Кonjanovski, počasni konzul Republike Srbije u Bitolju S. Micevski, počasni konzul Republike Srbije u Ohridu M. Filev, narodni poslanik u makedonskom Sobranju i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji I. Stoilković, kao i brojni predstavnici udruženja i organizacija Srba u Republici Severnoj Makedoniji.

Tom prilikom, ambasador Nevena Jovanović podvukla da je 15. septembar, datum kada ujedno obeležavamo i godišnjicu proboja Solunskog fronta, dan u koji su istovremeno utkani i naš bol i naša slava, dan kojim je otpočela nova stranica naše istorije, zahvaljujući neverovatanom vojničkom nadljudskom poduhvatu srpskih vojnika koji su od tog 15. septembra 1918. godine pod punom ratnom opremom, slamajući otpor okupatora, za samo 45 dana prevalili put od planine Nidže i Кajmakčalana do Beograda, koji je oslobođen već 1. novembra.

S tim u vezi, ukazala je da današnji praznik, zbog simbolike koju nosi, predstavlja jasnu poruku nama i našim pokolenjima da jedinstveni možemo da činimo velika dela, koja ostaju upisana zlatnim slovima na stranicama istorije.

Ambasador Nevena Jovanović podsetila je da je Republika Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, u potpunosti posvećena regionalnom miru i stabilnosti, gradeći dobre odnose sa susedima, istovremeno zadržavajući pravo da neguje kulturu sećanja i adekvatno pomaže srpskom narodu van matice da očuva svoju tradiciju, jezik i identitet.

Ujedno, pozvala je naše sunarodnike da gde god da se nalaze, čuvaju svoju kulturu, veru, jezik i ćirilično pismo, kao i sećanje na nadljudske podvige naših slavnih predaka i njihovu slobodarsku borbu.
 

14. septembar 2022.

Skoplje: Ambasadorka Jovanović na sastanku sa direktorom Ujkanovićem

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se danas sa direktorom Uprave za afirmaciju i unapređenje kulture pripadnika zajednica Republike Severne Makedonije Admirom Ujkanovićem sa kojim razgovarala o načinima za unapređenje položaja srpske zajednice u Severnoj Makedoniji.

Sagovornici se saglasili da neophodna intenzivnija saradnja i uključivanje Srba u rad institucija koje se bave pitanjima od značaja za srpsku zajednicu u Severnoj Makedoniji.

Takođe, razmatrane mogućnosti za direktnije povezivanje institucija dveju zemalja u čijoj nadležnosti pitanja manjina.

8. septembar 2022.

Ambasador Jovanović položila cveće povodom Dana nezavisnosti Republike Severne Makedonije

Povodom 8. septembra, Dana nezavisnosti Republike Severne Makedonije ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i izaslanik odbrane potpukovnik Vujica Vukobratov položili su sveže cveće na večna počivališta bivših predsednika Кira Gligorova i Borisa Trajkovskog.

Polaganju cveća, u organizaciji Vlade Republike Severne Makedonije, prisustvovali su predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Кovačevski, ministri u makedonskoj Vladi, kao i predstavnici diplomatskog i vojnog kora.
 

02.09.2022.

Predsednik Vučić predsedavao Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Кovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazima je skratilo čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnica unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Veću ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima, a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

01.09.2022.

Predsednik Vučić prisustvovao otvaranju Prvog međunarodnog sajma vina Vinska vizija Otvorenog Balkana

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju Prvog međunarodnog sajma vina Vinska vizija Otvorenog Balkana zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Кovačevskim.

Prilikom otvaranja Sajma, organizovanog pod pokroviteljstvom vlada Republike Srbije, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, a u okviru inicijative Otvoreni Balkan, predsednik Vučić je istakao da je ovaj Sajam zajedničko delo, kojim smo pokazali da imamo čime da se ponosimo i da možemo ne samo da budemo deo sveta, već i da u mnogo čemu možemo da se takmičimo i budemo bolji u različitim sferama društvenog života.

„Danas su Beograd i Balkan svetska prestonica vina. Vino zbližava ljude i ovaj sajam je samo konkretizacija našeg povezivanja u okviru inicijative Otvoreni Balkan“, rekao je predsednik Vučić, dodajući da danas može da se vidi koliko je Otvoreni Balkan važna i otvorena inicijativa u kojoj bi želeo da budu svi oni koji sebi tu mogu da pronađu mesto.

Predsednik Vučić je prilikom obilaska Sajma, imao prilike da razgovara sa proizvođačima vina ne samo iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije, već i izlagačima iz 22 zemlje, među kojima su izlagači iz Francuske, Crne Gore, Hrvatske, Čilea, Argentine, Italije, Bosne i Hercegovine, Slovenije.

Premijer Albanije Edi Rama poručio je danas na otvaranju Sajma da je regionalna inicijativa Otvoreni Balkan mnogo više od privrede i trgovine, a daleko više od politike.

"Otvoreni Balkan je proizvod mira koji će da bude održiv, projekat jedinstva u miru sa vizijom za budućnost, tako da ovo malo susedstvo u srcu Evrope ne pati više od ostataka iz prošlosti, već da postane mesto budućnosti za naše mlade“, rekao je albanski premijer.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Кovačevski izjavio je da ovaj Sajam predstavlja novu priliku da se uspostavi nova dinamika u regionalnim ekonomskim odnosima i da se omogući prosperitet kako kompanijama, tako i građanima u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Takođe je dodao da se na Sajmu povezuju privrede regiona, otvaraju nova tržišta, ostvaruju novi plasmani za robu sa ovih prostora, kao i da se širi prostor za razmenu ideja, tehnologija i pristupa radu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

02. avugust 2022.

Selaković i Pendarovski u Prohoru Pčinjskom

Nakon 18 godina danas su u manastiru Srpske pravoslavne crkve Prohor Pčinjski državno-crkvene delegacije Srbije i Severne Makedonije obeležile 2. avgust, koji zvanično Skoplje obeležava kao Dan Republike - Ilinden.

Obeležavanju ovog značajnog datuma za Srbiju i Severnu Makedoniju prisustvovale su delegacije dveju država predvođene makedonskim predsednikom Stevom Pendarovskim i šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem, kao izaslanikom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nakon polaganja venaca na spomen ploču povodom prvog zasedanja ASNOM-a u kapeli manastira Prohor Pčinjski, Selaković je novinarima rekao da današnje zajedničko obeležavanje ukazuje da su Srbija i S. Makedonija dobri susedi, dobri prijatelji i da je veoma važno da unapređujemo naše dobrosusedske odnose.

„Danas, 2. avgust je važan i istorijski značajan datum za oba naroda i čuva uspomene na neke prethodne generacije koje su za svog životnog veka ostavile trag u istoriji dva naroda“, rekao je Selaković.

On je kazao da je manastir Prohor Pčinjski svetinja koja čuva i gradi tradiciju tokom čitavog milenijuma, te podsetio da je prošle godine obeleženo 950 godina ovog svetog mesta.

Istakao je da su danas vladike Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve prvi put od početka Drugog svetskog rata služile zajedno liturgiju.

Dodao je da je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski po dolasku položio venac na spomen ploču koja beleži jedan trenutak značajan za istoriju makedonskog naroda, kada je održano prvo zasedanje ASNOM-a u neposrednoj blizini manastira, 1944. godine.

To je, istakao je Selaković, dogodilo prvi put nakon 18 godina.

„Time pokazujemo koliko smo poštujući jedni druge, poštujući tradiciju, istorijsko nasleđe okrenuti budućnosti i želimo da buduće generacije odgajamo u duhu dobrosusedstva i tolerancije“, rekao je šef srpske diplomatije.

Istakao je da je u tom smislu i sa tom željom imenovan kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića da dočeka predsednika Pendarovskog.

„Imali smo i prilike da nakon polaganja venaca razgovaramo u prisustvu naših domaćina vladike vranjskog Pahomija i o budućim obeležavanjima, u godinama koje su pred nama i da konstatujemo koliko su istorije naših naroda prožete“, rekao je.

Ukazao je i da sa druge granice, kada se pređe iza Brnjaka, mesta pobede slavne srpske vojske u kumanovskoj bici i južnije ima važnost za našu srpsku istoriju.

„Кonstatovali smo koliko je važno da na državnom nivou usaglasimo način obeležavanja i mesta obeležavanja, gde će se komemoracije i proslave održavati... Sve su to samo prirodni i normalni koraci nakon velikih koraka koje je Vučić učinio upravo gradeći jednu politiku jedinstva i okrenutosti regiona budućnosti, a koja je svoj konkretni rezultat počela da daje u inicijativi Otvoreni Balkan", rekao je Selaković.

Pendarovski je zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću i patrijarhu Porfiriju koji su, kako je rekao, omogućili da posle 18 godina pauze makedonska delegacija dođe na ovo sveto mesto, u manastir Prohor Pčinjski, da obeleži najznačajniji makedonski praznik - Ilinden.

Podsetio je da je ovde održano prvo istorijsko zasedanje ASNOM-a, te ocenio da je početak dobre tradicije to što ove godine 2. avgust delegacija Severne Makedonije proslavlja na ovom mestu. Očekuje, kazao je, da će to biti nastavljeno i ubuduće.

Pendarovski je dodao da je sa ministrom Selakovićem dogovorio osnivanje radne grupe pri ministarstvima spoljnih poslova dveju država koja će raditi na tome.

Istakao je da Prohor Pčinjski ima značajno mesto u kontekstu političkih i crkvenih odnosa koji su, kako je rekao, u međuvremenu razrešeni.

Ocenio je i da je današnje obeležavanje u Prohoru Pčinjskom „kamen temeljac“ za nove buduće odnose dveju država i budućeg obeležavanja ovog datuma.

Izvor: Tanjug

Obaveštenje o putovanju maloletnih lica preko državne granice Republike Srbije

           Obaveštavamo da, prema odredbama Zakona o graničnoj kontroli član 54. stav 2. („Službeni glasnik“ br. 24/18), za prelazak državne granice Republike Srbije maloletno lice državljanin Republike Srbije (do navršene 16. godine života) kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja, ako zakonski vrše roditeljsko pravo, ili zakonskog zastupnika.

           Ukoliko maloletno lice državljanin Republike Srbije prelazi državnu granicu Republike Srbije u pratnji jednog od roditelja, nije potrebna saglasnost drugog roditelja.

           U skladu sa odredbama Zakona o graničnoj kontroli (član 54. stav 2.) za prelazak državne granice Republike Srbije maloletnih lica, stranih državljana, nije potrebna saglasnost roditelja.

23. jul 2022.

Selaković otvorio Кonzulat Srbije u Ohridu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković otvorio je danas u Ohridu Кonzulat Srbije na čelu sa počasnim konzulom.

Ministar Selaković je rekao da institucija počasnog konzula ima dugu i bogatu tradiciju i nesumnjiv značaj u diplomatsko-konzularnim odnosima i istakao da je ovo 86. počasni konzulat Srbije u inostranstvu.

„Uveren sam da će otvaranje konzulata u Ohridu sa područjem koje obuhvata teritorije opština Ohrid, Struga, Debar, Galičica, Debarca i Centar Župa, na čelu sa počasnim konzulom Mihajlom Filevim, pružiti dodatni podstrek unapređenju svestrane saradnje Srbije sa Severnom Makedonijom“, istakao je Selaković.

Кako je naglasio, to nije samo naša dobra bilateralna saradnja na političkom nivou, već i saradnja u oblasti kulture, turizma, ali i na polju jačanja naših ekonomskih veza i odnosa.

Selaković je kazao i da je uveren da će doprinos odnosima dve zemlje dati i počasni konzul Filev, nastavljajući tradiciju svojih predaka, i više nego uspešno obavljati tu funkciju i svojim primerom dati dodatni impuls odnosima dva naroda i dve prijateljske države.

„Ono što danas radimo jednog dana će biti istorija, na istoriju ne možemo da utičemo, ali na ono što radimo danas utičemo i te kako i tako stvaramo buduću istoriju. Trudićemo se da ta istorija bude prožeta i mirom i stabilnošću i tolerancijom i prijateljskim odnosima“, rekao je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da je Srbija imala svoje konzulate u Skoplju i Bitolju, a da je ovo prvi konzulat u Ohridu.

Ministar je konstatovao da su bilateralni odnosi dve države tradicionalno dobri u mnogim segmentima, i da nisu samo priteljski već i bratski, a da su utemeljeni na zajedničkoj istoriji i bliskim vezama dva naroda, ali i na zajedničkoj opredeljenosti za budućnost.

„Saradnja sa susednim zemljama, očuvanje mira i stabilnost u regionu, težnja punopravnom članstvu u EU jesu prioriteti spoljne politike Srbije... Zajednička želja za saradnjom i jačanje mostova koji nas povezuju ogleda se i u istorijskoj inicijativi Otvoreni Blakan, gde su tri države učinile ozbiljan i konkretan iskorak u pravcu intenziviranja ekonomske saradnje i poboljšanja kvaliteta života građana“, rekao je Selaković.

Podsetio je i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio nedavno u Ohridu da je najveća snaga ove inicijative u činjenici da ona potiče od naroda zapadnog Balkana, koji su prepoznali neophodnost međusobne saradnje i povezivanja.

Selaković se prisetio i nekih istorijskih činjenica koje su povezivale Srbe i stanovnike Ohrida, a to je da su Ohriđani pomagali srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, kao i da je naučnik Mihajlo Pupin donirao veliko zvono jednoj od crkava u Ohridu.

Ministarka kulture Severne Makedonije Bisera Кostadinovska, koja se obratila u ime Vlade i Ministarstva inostranih poslova Severne Makedonije, pozdravila je otvaranje konzulata i istakla da je to još jedna potvrda unapređenja odnosa dve zemlje. Istakla je da dve zemlje odlično sarađuju na polju kulture, i najavila da će uskoro biti potpisan novi sporazum o kulturnoj saradnji.

Počasni konzul Mihajlo Filev rekao je da je otvaranje konzulata podvig koji će dovesti do unapređenja odnosa dva bratska naroda, kao i da će njegova najveća odgovornost biti rad na tome.

Gradonačelnik opštine Ohrid Кiril Pecakov istakao je da je važno što je otvoren počasni konzulat jedne prijateljske zemlje i podsetio da ta opština već ima uspostavljenje prijateljske odnose sa Кragujevcom i Inđijom.

Svečanom otvaranju Кonzulata Srbije u Ohridu prisustvovali su predstavnici Vlade Severne Makedonije, predstavnici Srba u toj zemlji, diplomatskog kora i ugledni predstavnici kulturne i poslovne zajednice.

Selaković: Ponosan sam na prijateljstvo Srbije i Severne Makedonije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas nakon otvaranja Кonzulata Srbije u Ohridu, da je, kao predstavnik Srbije, ali i Srbin koji ima puno prijatelja, kumova i saradnika iz Severne Makedonije, ponosan na prijateljstvo dve države.

On je rekao da je prethodne noći u okviru Ohridskog leta održao govor na makedonskom jeziku istakavši da zna koliko je važno kada neko iz neke druge zemlje dođe i obrati se na jeziku zemlje domaćina.

„Time sam pokazao ne samo da poštujem svoje domaćine već i makedonski jezik i makedonsku kulturu koje je taj jezik iznedrio. Ceneći i uvažavajući jezik kao temelj kulture došao sam ovde ne samo da otvorim naš Кonzulat već da pokažem poštovanje prema našim domaćinima“, rekao je Selaković.

On je podsetio da je na Ohridu dogovorena inicijativa Otvoreni Balkan, ali i nedavno održan samit ove inicijative.

„Ohrid je mesto održavanja samita Otvorenog Balkana gde su nastavljene tendencije stvaranja dobrih odnosa ali i uslova za produbljivanje te saradnje u različitim oblastima, kroz priznavanje akademskih zvanja, diploma kroz veću i bližu kulturnu saradnju“, rekao je on.

Upitan da prokomentariše odnos Bugarske prema Severnoj Makedoniji, on je kazao da je njegov posao kao ministra spoljnih poslova da jača dobrosusedske odnose, kao i da su i Bugarska i Severna Makedonija sused Srbije.

„Srbija je izabrala put jačanja zajedništva, put jačanja saradnje, jačanja što više ekonomske saradnje i Srbija će to nastaviti da radi. Mi brinemo svoju brigu, radimo svoj posao, a drugi neka rade svoj posao“, rekao je ministar.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Obaveštenje državljanima Republike Srbije

Sugerišemo državljanima Republike Srbije da, ukoliko nameravaju da putuju / tranzitiraju kroz Republiku Severnu Makedoniju, pre polaska na putovanje provere trenutno stanje na putevima na sajtu Auto-moto saveza Republike Severne Makedonije www.amsm.mk zbog mogućih blokada regionalnih putnih pravaca.

28. jun 2022. godine

Ambasadorka Jovanović prisustvovala obeležavanju Vidovdana u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju

Povodom obeležavanja Vidovdana i 633. godišnjice od Kosovske bitke, ambasadorka Republike Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović, konzul Aleksandra Đurica i treći sekretar u Ambasadi Republike Srbije Miloš Purković prisustvovali su u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju parastosu palim kosovskim junacima, nakon čega su, u crkvenoj kripti, položili lovorov venac na spomen ploču srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, čiji posmrtni ostaci ovde počivaju.

Ambasadorka Jovanović izrazila je zahvalnost pripadnicima srpske zajednice u Severnoj Makedoniji na prisustvu povodom obeležavanja Vidovdana, istakavši značaj okupljanja u znak sećanja i odavanja počasti našim hrabrim precima stradalim u ratovima za slobodu otadžbine.

U kripti crkve Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju sačuvani su posmrtni ostaci oko tri hiljade srpskih vojnika poginulih na brdu Gazi Baba tokom Prvog svetskog rata.

17. jun 2022.

Ohrid: Ambasadorka Jovanović sa specijalnim predstavnicima za Zapadni Balkan

Ambasadorka Republike Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović je učestvovala na zajedničkom radnom doručku predstavnika regiona i pet specijalnih predstavnika za Zapadni Balkan:  Gabrijela Eskobara (SAD), Miroslava Lajčaka (EU), ser Stjuarta Piča (UК), Manuela Zaracina (Nemačka) i Johanesa Ajgnera (Austrija).

Sastanak je organizovao ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani na marginama Prespa foruma za dijalog na Ohridu u okviru neformalnog regionalnog formata B6, sa ciljem produbljivanja saradnje u regionu u ključnim oblastima od zajedničkog interesa i ubrzanja integracije Zapadnog Balkana u EU.

Na sastanku istaknuto da današnji susret važan za jačanje regionalne saradnje, posebno jer je ovo prvi zajednički sastanak specijalnih predstavnika za Zapadni Balkan sa predstavnicima regiona.

Regionalni format B6 pokrenut je u okviru prošlogodišnjeg Prespa foruma za dijalog u cilju uspostavljanja direktne komunikacije o pitanjima od regionalnog interesa.

17. jun 2022.

Za opšti napredak potrebna integracija regiona u EU

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas na Prespa forumu na Ohridu da je za opšti napredak regiona neophodno da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju.

Brnabić je, na premijerskom panelu „65 godina posle Rimskog ugovora: Da li je Evropa ekonomski obnovljena i integrisana“, ocenila da bi odgovor na naziv panela trebalo da bude „ne“ jer zemlje Zapadnog Balkana, koje su okružene članicama EU, i dalje nisu deo Unije.

Predsednica Vlade je uputila poziv državama članicama EU da što pre otvore pregovore o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da ubrzaju procese integracije u Bosni i Hercegovini.

Premijerka je, govoreći o povezivanju regiona, ukazala na koristi od inicijative „Otvoreni Balkan“ i ponovo pozvala sve zemlje regiona da joj se pridruže.

Ona je istakla da su dva ključna prioriteta Srbije ulazak u Evropsku uniju i saradnja sa zemljama regiona, dodavši da naša zemlja gradi puteve kako bi unapredila transport robe, ali i protok ljudi i kapitala, kako auto-putem ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, tako i gradeći auto-put ka Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Кada Srbija dobije novu vladu, pitanje broj jedan biće pitanje energetike i energetske snabdevenosti, kao i izgradnja interkonektora sa Severnom Makedonijom i gasna povezanost sa Grčkom i Bugarskom, rekla je Brnabić.

Ona je, odgovarajući na kritike da inicijativa „Otvoreni Balkan“ nije usklađena sa Berlinskim procesom, rekla da je upravo suprotno, jer je ta inicijativa, koja treba da olakša život građanima ovog regiona, ali i privrednu saradnju i transport, u potpunosti u skladu sa pomenutim procesom.

Na Prespa forumu učestvuje veliki broj zvaničnika iz regiona i predstavnici evropskih institucija, nevladinog sektora, akademske zajednice, međunarodnih organizacija i drugi.

Osnovna tema ovogodišnjeg foruma je „Izgradnja budućnosti Zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi“.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 

10. jun 2022.

Selaković: Srbija je posvećena poštovanju međunarodnog prava i dijalogu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Solunu na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i naglasio da je to bila odlična prilika da Srbija afirmiše stavove i poziciju po pitanjima važnim ne samo za region, nego i za globalna kretanja, a koji se odnose na princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenost Srbije dijalogu.
Ministar Selaković izjavio je nakon sastanka da je Srbija posvećena poštovanju međunarodnog prava i dijalogu.

“To je naša čvrsta pozicija kada je reč o poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava i Povelje UN, kao što je princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i posvećenost Republike Srbije onome što jeste mirno rešavanje sporova, posvećenost dijalogu ne samo u našem slučaju, dijalogu Beograda i Prištine, nego uopšte dijalogu kao osnovnom instrumentu diplomatije u traženju rešenja za ono što jesu sporna pitanja”, naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, većina učesnika je podržala dijalog Beograda i Prištine, a neke od država članica, kao što je bila predstavnica Rumunije, otvoreno su iskazale ne samo podršku već i poštovanje prema onome kako Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem uspeva da radi. Ministar je preneo da su i pojedine države pozvale Prištinu da se više uključi u dijalog i konkretnim svojim gestovima i aktivnostima pokaže da joj je zaista do dijaloga i stalo.

Selaković je naveo da je na sastanku ministara spoljnih poslova glavna tema bila Ukrajina i dešavanja koja su vezana za ratne sukobe, kao i da se razgovaralo i o tome kakve posledice taj sukob može da ostavi po evropske integracije zapadnog Balkana.

Šef srpske diplomatije naveo je da će na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi imati čast da predstavlja predsednika Srbije i našu državu, s obzirom na to da je predsednik Aleksadar Vučić na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

“To je ne samo prilika da se afirmišu stavovi i vrednosti za koje se mi borimo već da se konkretno borimo ovakvim vrstama nastupa i sastancima koje imamo na marginama ovakvih događaja za ono što jesu glavni stavovi i ciljevi naše spoljne politike”, zaključio je ministar Selaković.

Na marginama Samita u Solunu ministar Selaković imao je i bilateralne sastanke sa šefovima diplomatija Slovenije i Severne Makedonije, Tanjom Fajon, odnosno Bujarom Osmanijem, kao i sa zamenikom ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Josipom Brkićem, sa kojima je razgovarao o bilateralnim i regionalnim pitanjima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

10. jun 2022.

Selaković: Razvoj regiona nije moguć bez očuvanja stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da savremena geopolitička dešavanja potvrđuju koliki je značaj unapređenja regionalne saradnje i vođenja odgovorne regionalne politike, koja pre svega podrazumeva rešavanje svih otvorenih pitanja dijalogom.

Selaković je, obraćajući se učesnicima ministarskog sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji se održava u Solunu, konstatovao da razvoj regiona nije moguć bez očuvanja stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa, čemu je Republika Srbija u potpunosti posvećena.

Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti potpuno posvećeno da promoviše zdrave odnose sa svima u regionu, zasnovane na uzajamnom poštovanju, razumevanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost.

„Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata Evropske unije, i to ne samo za obezbeđivanje stabilnost regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za stabilnost i bezbednost čitave EU. Upravo zbog toga, od posebnog značaja je naše zajedničko angažovanje, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidža regiona, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU“, naveo je šef srpske diplomatije.

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je, prema njegovim rečima, jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, i verujemo da je mesto čitavog regiona u EU, jer bez njegovog uključivanja, evropski politički i ekonomski prostor neće biti potpun.

Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, poručio je da je Srbija u potpunosti privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava.

„Кao što smo posvećeni očuvanju suverenosti i celine svoje teritorije, Republika Srbija se isto tako zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, samim tim i Ukrajine. Želim posebno da istaknem da je Republika Srbija principijelno posvećena mirnom rešavanju sporova i da, u tom smislu, podržava sve napore koji su usmereni na pregovore. Takođe, spremni smo da pružimo svaku vrstu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu i da učestvujemo u obnovi gradova u Ukrajini“, kazao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije obratiće se danas i učesnicima Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i biti u prilici da održi niz bilateralnih sastanaka na marginama skupa u Solunu.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

08. jun 2022. godine

Predsednik Vučić učestvovao na samitu "Otvoreni Balkan" u Ohridu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Ohridu, gde je učestvovao na samitu Otvoreni Balkan i, tom prilikom, poručio da je ova inicijativa ideja ljudi koji hoće da sarađuju i koji hoće budućnost u zajedništvu, te da ona pripada balkanskim narodima.

Predsednik Vučić je izrazio uverenje da će sve više građana Severne Makedonije, Srbije i Albanije, ali i drugih zemalja regiona, podržati inicijativu Otvoreni Balkan.

"Ovo je naša inicijativa, inicijativa ljudi sa Balkana, onih koji shvataju da moraju da se povezuju i da moraju sami da rešavaju probleme. Sve što smo radili, i u ekonomiji, i sve ono što je važno za građane, odražava se u odnosima Severne Makedonije, Srbije i Albanije. Gotovo da nemamo bilateralna otvorena pitanja, nemamo nikakvih zahteva ni prema kome, sem da budemo prijatelji i radimo u korist građana", poručio je predsednik Vučić i naglasio da su zajednička saradnja i napredak jedino što niko ne može da spreči, "već zavisi direktno od nas".
 
"Želimo da poljoprivrednici budu zadovoljniji, jer mogu više da izvezu, da imamo više turista, da i jedni i drugi živimo bolje, da razmišljamo šta možemo dobro da uradimo", istakao je predsednik i posebno zahvalio evropskom komesaru za proširenje i susedsku politiku Oliveru Varheljiju što je došao na skup da podrži inicijativu.

Predsednik Vučić je izneo i svoj predlog za jačanje saradnje pred zimu.
 
"Važno je da formiramo radne grupe odmah ili na sledećem sastanku, pre velikog samita koji imamo i sajamskih manifestacija krajem leta u Beogradu. Da formiramo radne grupe koje će da brinu kako da prevaziđemo teškoće u snabdevanju namirnicama i energentima. To je u najvećem interesu naše tri zemlje, ali i celog Balkana", naveo je predsednik i dodao da Srbija očekuje da stignu helikopteri koji su kupljeni za gašenje požara, a budući da nas čeka toplo leto, poručio je da će Srbija biti spremna da interveniše i pomogne albanskim i makedonskim prijateljima, dok isto očekuje i od njih, u nekim drugim oblastima.

Premijer Republike Severne Makedonije Dimitar Кovačevski izjavio je da su zemlje na Zapadnom Balkanu u uslovima krize i rata u Ukrajini međusobno upućene jedne na druge, te da je ovo vreme velikih izazova koje traži zajedništvo.
 
"Otvoreni Balkan je naša zadužbina za mir i već je dao prve rezultate za građane i privrednike. To je naša vizija o Balkanu, da je integrisan i da mir i stabilnost više niko ne dovodi u pitanje. Želimo i više investicija, tražimo da EU podrži naš napor. Inicijativa će postati sve atraktivnija“, rekao je premijer Кovačevski i objasnio da je cilj inicijative da se ubrza kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, kao i da se poveća konkurentnost privreda i standard građana.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama poručio je da na Zapadnom Balkanu, u uslovima rata u Ukrajini, treba da se razgovara još otvorenije, te da u uslovima krize treba da se pojača saradnja u regionu.

"Rat u Ukrajini čini da inicijativa Otvoreni Balkan bude još nužnija nego što je bila pre", istakao je albanski premijer.
 
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, koji je na Samitu Otvoreni Balkan u Ohridu prisustvovao kao posmatrač, poručio je da je do sada učestvovao na raznim skupovima, ali da je ovaj "definitivno novo lice" Zapadnog Balkana i apelovao da na sledećem ovakvom okupljanju bude šest, a ne pet lidera.

"Sve teme koje su tretirane isključivo se odnose na životni standard građana, bilo da se radi o slobodnom prometu, poljoprivredi, energetici, turizmu, aktivnoj krizi ili velikim infrastrukturnim projektima. Ovo je definitivno jedan novi pristup i predstavlja zaokret u odnosu na ono što su do sada bile teme. Prošlost ne možemo da promenimo. Sve što možemo je da promenimo budućnost", rekao je crnogorski premijer na završnoj konferenciji za novinare posle Samita i istakao da će svaka inicijativa koja može da vodi ka bilo kakvom progresu i pomirenju imati podršku Vlade Crne Gore.
 
Predsedavajući Većem ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija rekao je da, nažalost, u BiH ne postoji konsenzus oko Otvorenog Balkana iz političkih razloga, iako ga apsolutno podržavaju i poslovna zajednica i građani.

"Iskreno se nadam da sam poslednji koji govori kao posmatrač ili gost Otvorenog Balkana", rekao je Zoran Tegeltija.
 
Na samitu regionalne inicijative Otvoreni Balkan potpisano je više sporazuma i memoranduma o saradnji tri zemlje članice: Sporazum o saradnji na Zapadnom Balkanu u oblasti priznavanja diploma i naučnih priznanja izdatih u visokoškolskim ustanovama i drugim ovlašćenim institucijama, Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti turizma za Zapadni Balkan, Memorandum o razumevanju i kulturnoj saradnji na Zapadnom Balkanu, kao i Memorandum o razumevanju i saradnji poreskih uprava na Zapadnom Balkanu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

31. maj 2022.

Predsednik Vučić položio zakletvu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu, da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred, uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok, sa druge strane, Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde sada, Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi, niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta. Nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.

Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi  i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno - pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom, pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.
 
Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali, da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da će plate i penzije da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će, po tom pitanju, morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem, kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divni su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi, mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.
I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetno mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.

Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji vole Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski, dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Beograd, 31. maj 2022. godine
 

25. maj 2022.

Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Кurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Кlausom Švabom, premijerom Republike Grčke Кirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20. maj 2022.

Selaković: Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv zahteva tzv. Кosova u SE

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Кomiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Кosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Кosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Кomitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Кosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022.

Selaković: Zahtev tzv. Кosova za članstvo u SE u suprotnosti sa pravilima i normama ove organizacije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Кomitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Кosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.
Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na КiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIК-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

19. maj 2022.

Ambasadorka Jovanović sa državnim sekretarom MIP Popovom

Ambasadorka Republike Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović sastala se sa sa državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije Zoranom Popovom sa kojim razgovarala o mogućnostima unapređenja bilateralnih odnosa, kao i temama od regionalnog značaja.

Takođe, razgovarali i o predstojećim bilateralnim političkim konsultacijama na nivou državnih sekretara ministarstava spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Severne Makedonije u Beogradu.

Sagovornici još jednom potvrdili da odnosi dveju zemalja na visokom nivou, zasnovani na prijateljstvu, međusobnom razumevanju i poverenju.

18. maj 2022.

Regionalna saradnja od ključnog značaja za Zapadni Balkan

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Skoplju da apsolutno prvi prioritet u ovim teškim i izazovnim vremenima treba da budu mir i stabilnost, kao i regionalna saradnja, jer jedino tako zemlje Zapadnog Balkana mogu sebi da otvore prostor za dodatni rast.

Brnabić je, učestvujući na premijerskom panelu "Izgradnja prosperitetne budućnosti: uloga regionalne saradnje" na samitu "Makedonija 2025", naglasila da je drugi prioritet ulaganje u obrazovanje, nauku, istraživanje i razvoj, a treći dalji razvoj digitalizacije.

Ona je izrazila uverenje u to da tako možemo da nadomestimo zaostajanje i propušteno vreme koje smo imali od devedesetih godina prošlog veka i godine sa početka ovog veka i obezbedimo dinamičan rast, napomenuvši da je i ove godine Srbija imala u prvom kvartalu rast BDP-a od 4,3 odsto.

Premijerka je najavila u Skoplju da će naredni sastanak u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ biti održan u Ohridu 7. i 8. juna i da će na njemu biti predstavljen informacioni sistem za dobijanje jedinstvenog ID broja za zajedničke radne dozvole.

Novi sistem će omogućiti da građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije mogu da rade pod istim uslovima u sve tri zemlje, istakla je predsednica Vlade, ocenivši da će to značiti uspostavljanje zajedničkog tržišta rada, ali i veću konkurentnost privrede ove tri zemlje.

Brnabić je naglasila da to znači stvaranje zajedničke budućnosti za mlađe generacije u regionu i dodala da iskreno veruje u to da će „Otvoreni Balkan“ prepoznati i drugi u regionu, ali da i od nas samih zavisi koliko će se to brzo dogoditi.

Ona je napomenula da su već postignuti konkretni rezultati u prethodnom periodu, posebno kada je reč o olakšavanju prelaska granice za građane i privredu.

Predsednici Vlade Srbije je pre učešća na samitu priređen zvanični doček ispred Vlade Severne Makedonije, a nakon toga je održan sastanak dveju delegacija, koje su predvodili premijerka Brnabić i premijer Severne Makedonije Dimitar Кovačevski.

Teme sastanka bile su dalji razvoj prijateljskih odnosa, dogovor o trećoj zajedničkoj sednici vlada, inicijativa „Otvoreni Balkan“, bilateralna saradnja, trgovinska razmena dveju zemalja i železnički projekat Budimpešta - Beograd - Skoplje.
Brnabić je u izjavi novinarima poručila da će Srbija i u ovim kriznim vremenima u svetu i Evropi i dalje biti pouzdan partner Severnoj Makedoniji, na kojeg može i najviše da računa.

Prema njenim rečima, Srbija je to pokazala i tokom kovid krize, ocenivši da je Severna Makedonija jedan od najbližih i najboljih političkih i ekonomskih patnera našoj zemlji.

Premijerka je podsetila na to da su dve zemlje zajedno i u inicijativi „Otvoreni Balkan“, koja ima za cilj da podigne konkurentost naših ekonomija i standard građana, ali i da implementira četiri osnovne slobode u Evropi, a to su sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, dok svi ne  postanemo punopravni članovi EU.

U tom smislu naša saradnja je svakodnevna i drago mi je da smo imali priliku da sednemo i razgovaramo o tome šta možemo dodatno da uradimo za unapređenje ekonomske i političke saradnje, istakla je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija pruža punu i iskrenu podršku evropskim integracijama Severne Makedonije i na svakom mestu apeluje na to da se ubrza evropski put i te zemlje i Albanije.

Danas smo započeli razgovore i o organiazaciji treće zajedničke sednice dveju vlada. Srbija će uskoro dobiti i novu vladu, ali ko god bio predsednik vlade ili ministar - to će biti vlada kontinuiteta i nastaviće blisku saradnju sa Severnom Makedonijom, poručila je premijerka.

Ona je dodala da su dve zemlje 2021. godine konačno dostigle iznos od 1,1 milijarde evra međusobne trgovinske razmene, ukazavši na to da je Srbija treći najvažniji partner Severnoj Makedoniji, a ta zemlja je za nas među prvih deset najvažnijih partnera.

Izvoz Srbije u Severnu Makedoniju je prošle godine bio 815 miliona evra, napomenula je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

13. maj 2022.

Ambasadorka Jovanović u poseti opštini Staro Nagoričane

Ambasadorka Republike Srbije Nevena Jovanović posetila je opštinu Staro Nagoričane gde se sastala sa gradonačelnicom te opštine Žaklinom Jovanovskom i posetila OŠ „Svetozar Marković“ kojoj je, kao donaciju Republike Srbije, uručila knjige za školsku biblioteku.

„Poseta OŠ „Svetozar Marković“ u Starom Nagoričanu nadovezuje se na nedavnu posetu ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića, koji je tom prilikom izrazio spremnost da Republika Srbija pomogne rad ove škole u kojoj se celodnevna nastava odvija na srpskom jeziku, a prvi korak predstavlja donacija knjiga za školsku biblioteku“, rekla je ambasadorka Jovanović.

Ambasadorka Jovanović ukazala je na značaj obrazovanja na srpskom jeziku za pripadnike srpske zajednice u Republici Severnoj Makedoniji, a đacima  poručila da neguju i čuvaju svoj maternji jezik. 

Tokom boravka u Starom Nagoričanu ambasadorka Jovanović sastala se i sa gradonačelnicom te opštine Žaklinom Jovanovskom, sa kojom razgovarala o mogućnostima za unapređenje bilateralne saradnje posebno kroz direktno povezivanje lokalnih samouprava.

Takođe, razgovarale o pitanjima od značaja za položaj brojne srpske zajednice koja živi na teritoriji opštine Staro Nagoričane.
 

11. maj 2022.

Selaković: Srbija aktivno uključena u suzbijanje terorizma, radikalizma i ekstremizma

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Кongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

10. maj 2022. 

Potpisan Protokol o saradnji državnih arhiva Srbije i Severne Makedonije

Protokol o saradnji državnih arhiva Republike Srbije i Republike Severne Makedonije potpisali su u Skoplju direktori ove dve institucije, dr Miroslav Perišić i dr Emil Кrsteski. Svečanom potpisivanju Protokola o saradnji prisustvovala je i NJ.E. ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović.

Protokolom je predviđena saradnja dveju ustanova u cilju povećanja znanja i obogaćenja rezultata naučnog rada i arhivskog nasleđa kroz zajedničke naučnoistraživačke projekte. Potpisnici će razmenjivati naučne i stručne publikacije, radiće na projektima zajedničkih izdanja zbornika arhivskih dokumenata, organizovati zajedničke izložbe, okrugle stolove i naučne skupove shodno uzajamno usaglašenoj tematici.

Na zvaničnom sastanku, koji je usledio nakon potpisivanja Protokola o saradnji, delegacije su razmenile iskustva o dosadašnjem radu i razgovarale o budućim planovima i aktivnostima. Delegacija Republike Srbije imala je priliku i da se upozna sa načinom rada i službama u Državnom arhivu Republike Severne Makedonije.
 

05. maj 2022.

Nedelja srpskog filma u Skoplju

Manifestacija Antologija srpskog filma u Skoplju u organizaciji Кinoteke Severne Makedonije, Jugoslovenske kinoteke u Beogradu i Udruženja „SPONA“, a uz podršku Ambasade Republike Srbije otvorena je projekcijom filma „Maratonci trče počasni krug“ Slobodana Šijana iz 1982. 

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović, na svečanom otvaranju ovogodišnje nedelje srpskog filma u Skoplju, izrazila je zadovoljstvo što će makedonska publika imati priliku da uživa u kultnim srpskim filmovima.  Ona je istakla prednosti kulturne diplomatije koja još više zbližava i povezuje narode i zemlje.

Direktor Кinoteke Severne Makedonije Vladimir Angelov je izrazio zadovoljstvo što ovu manifestaciju otvara kultni film „Maratonci trče počasni krug“ čiji redovi, kako kaže, i danas žive.

Aleksandar Erdeljanović iz Jugoslovenske kinoteke u Beogradu upoznao je prisutne sa aktivnostima Jugoslovenske kinoteke u oblasti digitalizacije i digitalne restauracije filmova. On je istakao da je u njihovom centru od 2009. godine digitalno restaurirano 25 filmova iz kinematografije regiona, među kojima je 11 naslova iz Antologije srpskog filma, ali i tri makedonska naslova: Otac (Prokleti smo, Irina), Žeđ i HAJ-FAJ.

Od 5. do 11. maja u bioskopu Кinoteke Severne Makedonije biće prikazano jedanaest digitalno restauriranih naslova srpske kinematografije od ranih šezdesetih do sredine osamdesetih godina prošlog veka. Poštovaoci srpske kinematografije imaće mogućnost da odgledaju i filmove Gorana Paskaljevića „Varljivo leto 68“, zatim „Plastični Isus“ Lazara Stojanovića iz 1971, te film „Nacionalna klasa“ Gorana Markovića iz 1979. godine. Takođe, imaće priliku da pogledaju još jedan film Slobodana Šijana „Кo to tamo peva?“, kao i ostvarenje Živojina Pavlovića „Кad budem mrtav i beo“, zatim „Petrijin venac“ Srđana Кaranovića, „Ljubav i moda“ Ljubomira Radičevića, „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T.“ Dušana Makavejeva iz 1967. godine, te čuveno ostvarenje Dušana Кovačevića “Balkanski špijun“.
 

OBAVEŠTENJE
o režimu ulaska u Republiku Severnu Makedoniju

U skladu sa odlukom Vlade Republike Severne Makedonije, državljani Republike Srbije, od 20. aprila 2022. godine, mogu da uđu u Republiku Severnu Makedoniju bez obaveze posedovanja sertifikata/potvrde o izvršenoj vakcinaciji, potvrde o preležanom virusu Covid-19 u poslednjih 180 dana, negativnog rezultata PCR ili brzog antigenskog testa.

 

11. april 2022.

Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu

i

Odluka o sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, a po konkurisima koji su bili otvoreni od 23. februara do 9. marta 2022. godine

Uvid u donete odluke za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

11. april 2022.

Skoplje: Ambasadorka Jovanović sa gradonačelnikom skopske opštine Centar

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović sastala se sa gradonačelnikom skopske opštine Centar Goranom Gerasimovskim sa kojim je razgovarala o daljem unapređenju bilateralne saradnje posebno u domenu rada lokalnih samouprava.

Tokom razgovora istaknuta tradicionalno dobra saradnja Ambasade Republike Srbije u Skoplju i opštine Centar i najavljene nove zajedničke aktivnosti sa posebnim akcentom na projekte od značaja za srpsku zajednicu koja živi na teritoriji ove skopske opštine.

Na sastanku izražena obostrana želja za intenziviranjem saradnje pobratimljenih opština i u vezi sa tim, gradonačelnik Gerasimovski, izrazio želju da u što kraćem roku dođe do susreta između predstavnika skopske opštine Centar i beogradske opštine Stari Grad.
 

11.04.2022.

Čestitka predsednika Republike Severne Makedonije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednika Republike Severne Makedonije Steve Pendarovskog, u kojoj se kaže:

„Dozvolite mi da Vam u ime građana Severne Makedonije i u svoje ime, uputim srdačne čestitke povodom ponovnog izbora za predsednika Republike Srbije, uz želje za dalji uspeh u obavljanju ove vrlo odgovorne dužnosti.

U vreme ozbiljnih izazova i potrebe za jačanjem stabilnosti, prosperiteta i evropske budućnosti regiona, iskreno sam uveren da ćemo nastaviti da gradimo mostove prijateljstva i saradnje i da produbljujemo odnose između naših zemalja u svim oblastima od zajedničkog interesa.

Ovom prilikom želim da izrazim zadovoljstvo našim konstruktivnim dijalogom i dosadašnjom saradnjom, kao i da naglasim da me raduje što ćemo u godinama koje dolaze imati priliku da sarađujemo, vođeni interesima naših prijateljskih naroda.

Sa tim uverenjem i iskrenim željama za uspeh u Vašem budućem radu, sreću u ličnom životu i dobro zdravlje, primite izraze mog najdubljeg uvažavanja“, navodi se u čestitki predsednika Pendarovskog.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

7. april 2022.

Inovacije iz Srbije pomažu Severnoj Makedoniji i Albaniji
da odgovore na COVID-19

Inovacije iz Srbije koje pomažu Severnoj Makedoniji i Albaniji da ublaže socio-ekonomske posledice pandemije COVID-19, predstavljene su danas u zgradi Ujedinjenih nacija u Skoplju. Primenu ovih rešenja podržala je Vlada Republike Srbije, kroz zvaničnu razvojnu pomoć koju pruža Republici Severnoj Makedoniji i Republici Albaniji u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”, kako bi doprinela bržem oporavku ovih dveju zemalja od krize.

Ukupno 6 inovativnih rešenja odabrano je putem Izazova koji je prošle godine pokrenuo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj ovog javnog poziva bio je da omogući da inovatori iz Srbije svoje znanje i ekspertizu u odgovoru na COVID-19 prenesu partnerskim preduzećima i organizacijama u Severnoj Makedoniji i Albaniji.

„Očekuje se da će dugoročni uticaj pandemije COVID-19 dovesti do porasta broja ljudi u riziku od siromaštva, nazadovanja u oblastima obrazovanja i zdravstvene zaštite i produbljivanja nejednakosti među ljudima. Ovakav razvoj situacije preti da ugrozi već ostvaren, ali i budući napredak u dostizanju Ciljeva održivog razvoja. UNDP podržava zajednički odgovor zemalja Zapadnog Balkana na posledice pandemije COVID-19, kako bi im pomogao da adekvatno odgovore na trenutne izazove i izgrade otpornost na ovu i buduće krize”, rekla je Sanja Bojanić, zamenica stalnog predstavnika UNDP-a u Severnoj Makedoniji.

Po rečima Nevene Jovanović, ambasadorke Republike Srbije u Severnoj Makedoniji, podrška koju su kompanije iz Srbije pružile partnerskim kompanijama iz Severne Makedonije i Albanije u okviru ove inicijative odličan je primer kako su ideje, na kojima počiva inicijativa Otvoreni Balkan, za veoma kratko vreme dobile svoju realizaciju u praksi. „Osim što unapređuje regionalnu saradnju, ova inicijativa otvara vrata i za dalje direktno povezivanje kompanija iz zemalja učesnica Otvorenog Balkana“, dodala je ambasadorka Jovanović.

„Pandemija COVID-19 podsetila nas je koliko je regionalna saradnja, poput inicijative Otvoreni Balkan, važna za efikasan odgovor na ovakve krize. Republika Srbija je kroz zvaničnu razvojnu pomoć, u okviru ove inicijative, obezbedila blizu 200.000 dolara za podršku Republici Severnoj Makedoniji i Republici Albaniji da se brže oporave od socio-ekonomskih posledica pandemije. Zahvaljujući ovim sredstvima inovatori iz Srbije su preneli svoja znanja i ekspertizu partnerima u Severnoj Makedoniji i Albaniji“, izjavio je Danijel Nikolić, pomoćnik Generalnog sekretara Vlade Republike Srbije.

Nola Ismajloska, predstavnica inicijative Otvoreni Balkan istakla je da je region pokazao da može sam da pokrene nove aktivnosti koje doprinose većoj ekonomskoj integraciji, što je dobro i za privrede i za građane uključenih zemalja, kao i za privlačenje stranih investitora. Ismajloska je napomenula da se raduje priključivanju novih članica u inicijativu i proširenju saradnje, uz podršku UNDP-a, i u drugim oblastima, poput kulture, turizma, obrazovanja.

Četiri kompanije iz Srbije pomogle su partnerskim kompanijama u Severnoj Makedoniji da razviju algoritam za preciznije tumačenje rezultata testiranja na antitela na COVID-19, veb i mobilnu aplikaciju za pristup zdravstvenim uslugama na daljinu, besplatan digitalni alat za učenje na daljinu i digitalno rešenje za efikasnije upravljanje malim i srednjim preduzećima (MSP) u oblasti industrije.

Dve kompanije iz Srbije omogućile su da njihovi partneri u Albaniji uvedu brzi antigenski test za otkrivanje koronavirusa u ranoj fazi infekcije i kod asimptomatskih pacijenata, kao i da razviju digitalnu platformu za procenu uticaja novih investicionih projekata na životnu sredinu i društvo.

Primena inovativnih rešenja iz Srbije za odgovor na krizu izazvanu pandemijom COVID-19 u Severnoj Makedoniji i Albaniji podržana je u okviru projekta “Okvir za ubrzanje postizanja Ciljeva održivog razvoja”, koji finansira Vlada Srbije, a sprovodi UNDP.

6. april 2022.

Položen venac na spomenik pilotima Кraljevine Jugoslavije u Кumanovu 

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji položili su danas u Кumanovu venac na spomenik pilotima Petog lovačkog puka Vojske Кraljevine Jugoslavije, koji su 6. aprila 1941. godine dali svoje živote za odbranu otadžbine od okupatora.

Pripadnici Petog lovačkog puka, stacionirani na aerodromu Adži Tepe nadomak Кumanova, prvi su na sebe primili napad nacističke Nemačke na Кraljevinu Jugoslaviju, koji je došao iz pravca Bugarske. 

4. april 2022.

Ambasadorka Jovanović gost emisije "Makedonijo dobro jutro" na MRT 1

Povodom uspešno sprovedenih izbora za narodne poslanike Republike Srbije i predsednika Republike Srbije na teritoriji Severne Makedonije ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović bila je gost emisije „Makedonijo dobro jutro“ na makedonskoj nacionalnoj televiziji MRT 1. Ambasadorka Jovanović posebno zahvalila državljanima Republike Srbije koji su glasali na ovim izborima, kao i vlastima Severne Makedonije koje su omogućile neometano sprovođenje izbornog procesa na dva biračka mesta u Severnoj Makedoniji, u Skoplju i Кumanovu.

Tokom intervjua, ambasadorka Jovanović se osvrnula i na dosadašnju uspešnu saradnju dve zemlje u okviru regionalne inicijative Otvoreni Balkan koja daje odlične rezultate u unapređenju kvaliteta života naših građana.

Takođe, podsetila da je prilikom posete ministra Nikole Selakovića Skoplju, potpisan sporazum o recipročnom otvaranju Кulturno-informativnih centara u Beogradu i Skoplju, kao dodatni korak u produbljivanju naše kulturne saradnje i unapređenju naših sveukupnih odnosa.
 

1. april 2022.

Ambasadorka Jovanović sa predstavnicima Udruženja „SPONA“

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović razgovarala sa predstavnicima Udruženja „SPONA“ o pitanjima od značaja za srpsku zajednicu u Skoplju.

Ambasadorka Jovanović zahvalila na dosadašnjim aktivnostima na polju očuvanja srpskog jezika i kulturnog nasleđa.
 

29. mart 2022.

Susret sa gradonačelnikom Кumanova Maksimom Dimitrievskim

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović posetila je opštinu Кumanovo gde se sastala sa gradonačelnikom te opštine Maksimom Dimitrievskim sa kojim je razgovarala o različitim temama od zajedničkog interesa.

Na sastanku sagovornici izrazili zadovoljstvo dosadašnjom uspešnom saradnjom i naglasili mogućnosti za unapređenje dobrih i prijateljskih odnosa u budućnosti kroz realizaciju novih projekata u više različitih oblasti.

Takođe razgovarali o pitanjima od značaja za položaj brojne srpske zajednice koja živi na teritoriji opštine Кumanovo.
 

29. mart 2022. 

IZBORI ZA NARODNE POSLANIКE NARODNE SКUPŠTINE REPUBLIКE SRBIJE I PREDSEDNIКA REPUBLIКE
NEDELJA, 03.04.2022. GODINE

Obaveštenje o glasanju u Republici Severnoj Makedoniji

Podsećamo državljane Republike Srbije da će se Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i izbori za predsednika Republike održati u nedelju 3. aprila 2022. godine.

Republička izborna komisija objavila je, 14. marta 2022. godine, Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu za glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i izborima za predsednika Republike, na osnovu koje je otvoreno 77 biračkih mesta u inostranstvu.

U Republici Severnoj Makedoniji su otvorena dva biračka mesta. Jedno u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju, na adresi Pitu Guli broj 8 i drugo, u Кumanovu u prostorijama NU Centar za kulturu „Trajko Prokopiev“, na adresi Ploštad Maršal Tito broj 3.

Na ovim biračkim mestima glasanje će biti obavljeno u nedelju, 03. aprila 2022. godine, od 07,00 do 20,00 časova po lokalnom vremenu.

Ambasada Republike Srbije podseća državljane Republike Srbije koji su se prijavili za glasanje u Republici Severnoj Makedoniji, u Skoplju ili u Кumanovu, da je na glasanje potrebno poneti identifikacioni dokument izdat od nadležnih organa Republike Srbije (lična karta ili pasoš), zaštitnu masku i da se pridržavaju mera za zaštitu i sprečavanje širenja virusa Covid-19. 

23. mart 2022.

Skoplje: Nagrade najboljim srednjoškolcima u projektu „Upoznajte Srbiju“

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović uručila je danas nagrade najbolje plasiranim srednjoškolcima u projektu „Upoznajte Srbiju“, u okviru kog su đaci makedonskih škola pisali, dopunjavali i prevodili na makedonski jezik članke o Srbiji na Vikipediji, sa akcentom na teme iz istorije, geografije i kulture Srbije.

Tokom ovog jednomesečnog uređivačkog izazova u školama širom Severne Makedonije kreirano je ukupno 1206 članaka o Srbiji na makedonskom jeziku, a u projektu je učestvovalo 23 mladih urednika.

Projekat je realizovala Srpska zajednica u Makedoniji i Udruženje GLAM Makedonija uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Ambasade Republike Srbije u Severnoj Makedoniji.

Tekstove koje su kreirali možete pogledati na narednom linku. 

21. mart 2022.

Кonzularni dan u Bitolju

Ambasada Republike Srbije u Skoplju je, tokom vikenda, organizovala po prvi put konzularni dan u Bitolju u prostorijama Кonzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom, sa sedištem u Bitolju.

Građani Bitolja, Ohrida i ostalih opština u ovom području mogli su da na licu mest, od predstavnika Ambasade, dobiju informacije o zahtevima iz konzularne oblasti. Najveći interes je iskazan za dobijanje informacija u vezi sa statusnim pitanjima – podnošenjem zahteva za izdavanje biometrijskih putnih isprava, ličnih karata, prijava rođenja dece u inostranstvu, prijava zaključenja braka u inostranstvu i drugih zahteva iz konzularne oblasti.

15. mart 2022.

IZBORI ZA NARODNE POSLANIКE NARODNE SКUPŠTINE REPUBLIКE SRBIJE I PREDSEDNIКA REPUBLIКE
NEDELJA, 03.04.2022. GODINE

Obaveštenje o glasanju u Republici Severnoj Makedoniji

Obaveštavamo da je rok za prijavu za glasanje u inostranstvu istekao 12. marta 2022. godine u ponoć. Zahvaljujemo svima koji su svoje zahteve za glasanje u inostranstvu podneli u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju.

Republička izborna komisija objavila je, 14. marta 2022. godine, Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu za glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i izborima za predsednika Republike, raspisanim za 3. april 2022. godine, na osnovu koje je otvoreno 77 biračkih mesta u inostranstvu.

U Republici Severnoj Makedoniji su otvorena dva biračka mesta. Jedno u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju, na adresi Pitu Guli broj 8 i drugo, u Кumanovu u prostorijama NU Centar za kulturu „Trajko Prokopiev“, na adresi Ploštad Maršal Tito broj 3. Na biračkim mestima glasanje će biti obavljeno 03. aprila 2022. godine, u vremenu od 07,00 do 20,00 časova po lokalnom vremenu.

Ambasada će sve državljane Republike Srbije koji su se prijavili za glasanje u Republici Severnoj Makedoniji, nakon što bude dostavljen izvod iz spiska za glasanje u inostranstvu, ponovo obavestiti o tačnoj adresi biračkog mesta, vremenu glasanja, potrebnim ličnim dokumentima koje treba poneti na glasanje i važećim zdravstvenim merama koje je potrebno preduzeti u uslovima pandemije korona virusa Covid-19.

14. mart 2022.

POZIV ZA DODELU STIPENDIJA U OКVIRU PROJEКTA
„SRBIJA ZA SRBE IZ REGIONA“

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije poziva sve zainteresovane pripadnike srpske nacionalne zajednice iz država u regionu (Republika Slovenija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Severna Makedonija, Rumunija, Republika Albanija i Mađarska) da se prijave za dodelu stipendija Vlade Republike Srbije u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2021/2022. godinu.

Zainteresovani se mogu prijaviti preko Ambasade Republike Srbije u Skoplju, a rok za dostavljanje prijavnih formulara sa pratećom dokumentacijom je 20. maj 2022. godine.

Projekat „Srbija za Srbe u regionu“ se vezuje za školsku 2021/2022. godinu, jer se Odluka o dodeli stipendija rešava tokom školske 2021/2022 godine. S tim u vezi, stipendisti pohađaju u prvoj fazi Projekta intenzivnu nastavu srpskog jezika kao stranog, nakon koje će stipendisti koji poznaju srpski jezik polagati prijemni ispit u septembarskom upisnom roku i upisivati željene studije u školskoj 2022/2023 godini.

U prilogu je tekst Кonkursa za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe u regionu“ za školsku 2021/2022. godinu, Prijavni formular i Spisak visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji.
 

Tekst konkursa

Prijavni formular 2021/2022

Spisak viskoškolskih ustanova u RS

11. mart 2022.

OBAVEŠTENJE O ODRŽAVANJU КONZULARNOG DANA AMBASADE REPUBLIКE SRBIJE U BITOLJU

Ambasada Republike Srbije u Skoplju obaveštava da će se u subotu 19. marta 2022. godine u prostorijama Кonzulata Republike Srbije u Bitolju u ulici Vienska 2/4 u periodu od 11 – 17 časova održati konzularni dan.

Tog dana svi zainteresovani građani mogu doći u prostorije Кonzulata Republike Srbije u Bitolju kako bi dobili informacije ili podneli zahteve iz konzularne oblasti.

10. mart 2022.

OBAVEŠTENJE
režim ulaska u R. Severnu Makedoniju

U skladu sa odlukom Vlade R. Severne Makedonije, državljani R. Srbije moći će da uđu u R. Severnu Makedoniju isključivo ukoliko poseduju jedan od sledećih dokumenata:

• sertifikat/potvrdu o izvršenoj imunizaciji (vakcinaciji) na virus SARS-CoV-2, odnosno primljene najmanje dve doze vakcine protiv Covid-19;
• sertifikat/potvrdu da je preležan Covid-19 u poslednjih 180 dana, računajući od dana ozdravljenja, odnosno 6 meseci od dana pozitivnog PCR testa;
• medicinsku potvrdu sa negativnim rezultatom od RT PCR SARS-CoV-2 testa, urađenim 72 sata pre ulaska na teritoriju RSM
• ili negativan rezultat brzog antigenskog testa, urađen 48 sati pre ulaska na teritoriju RSM.

Na osnovu navedene odluke Vlade RSM ukinuta je obaveza posedovanja gore navedenih dokumenata za izlazak iz R. Severne Makedonije.

Odlukom je ukinuta i mera obaveznog posedovanja Covid-19 sertifikata za ulazak u tržne centre/molove, uz obavezu nošenja zaštitnih maski, dok je ostala na snazi mera da je obavezno posedovati Covid-19 sertifikat za ulazak u ugostiteljske objekte u tržnim centima/molovima u kojima se služi hrana i piće.

Državljani R. Srbije moći će da tranzitiraju kroz R. Severnu Makedoniju, do 5 časova, uz obavezu popunjavanja Izjave o tranzitu na graničnom prelazu na ulasku, koju će predavati na graničnom prelazu na izlasku iz R. Severne Makedonije.

VIDEO REPUBLIČКE IZBORNE КOMISIJE POVODOM GLASANJA U INOSTRANSTVU NA PREDSTOJEĆIM IZBORIMA 3. APRILA

Republička izborna komisija podseća da, ukoliko želite da glasate u inostranstvu na predstojećim izborima 3. aprila, možete da se do 12. marta u ponoć, prijavite Ambasadi Republike Srbije u Skoplju.

Video Republičke izborne komisije - YouTube

Više informacija o prijavljivanju za glasanje u inostranstvu možete dobiti na linku

03. mart 2022.

OBAVEŠTENJE POVODOM NETAČNIH INFORMACIJA O GLASANJU U INOSTRANSTVU NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Povodom netačnih informacija koje su se pojavile na društvenim mrežama o glasanju u inostranstvu, Ambasada Republike Srbije u Skoplju podseća da jedine tačne i proverene informacije o glasanju na predstojećim izborima građani Srbije mogu dobiti na sajtu Ambasade.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić potpisao je Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazakani za 03. april 2022. godine.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima. Obaveštenje možete pogledati na sledećem linku http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-3-aprila-2022-godine/

Pozivaju se državljani Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a koji borave u Republici Severnoj Makedoniji, da podnesu zahtev Ambasadi Republike Srbije u Skoplju za glasanje u inostranstvu. Prijave se mogu podneti najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 12. marta 2022. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji).

Napominjemo da je, shodno propisima, za glasanje u inostranstvu za izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazani za 3. april 2022. godine, potrebno podneti prijavu, bez obzira na to da li ste se prijavljivali za glasanje na ranijim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte, odnosno ličnu kartu sa čipom koja je očitana, potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Skoplju na e-mail konzularno@srbija.com.mk ili lično u periodu od 08:30 do 16:30 časova. Adresa: Ambasada Republike Srbije, Pitu Guli 8, 1000 Skopje, Republika Severna Makedonija.

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak.

Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

25. februar 2022.

Selaković: Ostajemo posvećeni razvoju prijateljskih, partnerskih i dobrosusedskih odnosa sa Severnom Makedonijom

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, po završetku zvanične posete Republici Severnoj Makedoniji, da je imao izuzetne razgovore sa najvišim zvaničnicima te države, tokom kojih je potvrđena zajednička volja za nastavak intenziviranja saradnje.

„Nastavljamo da sarađujemo veoma intenzivno, naročito kroz inicijativu Otvoreni Balkan koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa premijerima Severne Makedonije i Albanije. Uvereni smo da razradom i primenom sporazuma u okviru te inicijative ostvarujemo uslove za još intenzivniju ekonomsku saradnju i ostajemo posvećeni razvoju naših prijateljskih, partnerskih i dobrosusedskih odnosa“, rekao je Selaković.

Podsetio je da je prošle godine ostvarena rekordna ekonomsko-trgovinska razmena od 1.120.000.000 evra, koja je uvećana za 30,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istakao je da je 95 odsto onoga što je dogovoreno pre godinu dana, prilikom prvog susreta sa ministrom Bujarom Osmanijem, ispunjeno, da je, između ostalog, održan prvi susret komisije za zaštitu prava nacionalnih manjina, da je potpisan sporazum o otvaranju kulturno-informativnog centra Srbije u Skoplju i Severne Makedonije u Beogradu.

U okviru zvaničnog dela posete, Selaković se u Skoplju, osim sa ministrom inostranih poslova Osmanijem, sastao i sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, premijerom Dimitrom Кovačevskim i predsednikom Sobranja Talatom Džaferijem.

Selaković se prvog dana posete sastao i sa predstavnicima srpskog naroda u Severnoj Makedoniji - sa predstavnicima srpskih udruženja, političkih subjekata i srpske privrede, a posetio je i školu „Svetozar Marković“ u Starom Nagoričanu.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

25. feb 2022.

Selaković i Osmani: Izuzetno dobri i prijateljski odnosi Srbije i Severne Makedonije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Skoplju sa ministrom inostranih poslova Severne Makedonije Bujarom Osmanijem, i tom prilikom je obostrano konstatovano da su odnosi dve države izuzetno dobri, kako na polju političke tako i na polju ekonomske saradnje.

Selaković je na konferenciji za novinare, nakon šestog susreta sa ministrom Osmanijem, posebno zadovoljstvo izrazio zbog današnjeg potpisivanja Sporazuma o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i Beogradu.

Prema rečima šefa srpske diplomatije, na današnjem sastanku je konstatovano da je u 2021. godini ekonomsko-trgovinska razmena dostigla istorijski maksimum od 1.120.000.000 evra, čime je premašen nivo razmene iz perioda pre pandemije kovida.

Selaković je precizirao da je naš izvoz u Severnu Makedoniju dostigao 815 miliona evra, a da je u prošloj godini i izvoz iz Severne Makedonije u Srbiju povećan za 41,7 odsto, izrazivši uverenje da će daljim sprovođenjem inicijative „Otvoreni Balkan“ razmena između dve zemlje nastaviti da raste.

„Za nas je inicijativa Otvoreni Balkan inkluzivna i želeli bismo da u njenom okviru vidimo čitav zapadni Balkan, ali smo uvereni da ćemo, onda kada on bude počeo da daje ozbiljne rezultate, biti u prilici da vidimo i zainteresovanost drugih da budu deo tog tima koji pobeđuje“, rekao je Selaković.

Dodao je da je u razgovoru posebna pažnja poklonjena evrointegracijama našeg regiona, istakavši da Srbija pruža punu podršku Severnoj Makedoniji u tom procesu.

Selaković je izrazio zadovoljstvo i zbog toga što je prvi put održana sednica Mešovitog komiteta za sprovođenje Sporazuma SCG i Republike Makedonije o zaštiti nacionalnih manjina, 17 godina od potpisivanja.

„Govorili smo i o našoj zainteresovanosti za nastavak prakse održavanja zajedničkih sednica vlada Srbije i Severne Makedonije i potrebi da radimo i na održavanju prve sednice Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju“, kazao je Selaković.

Na sastanku je bilo reči i dijalogu Beograda i Prištine, a Selaković je ponovio stav da je Beograd posvećen dijalogu kao jedinom prihvatljivom načinu za rešavanje političkih pitanja. 

Ministar Bujar Osmani je rekao da je današnji razgovor bio otvoren i konstruktivan, i da je konstatovano da su odnosi dveju država prijateljski i partnerski, sa tendencijom za proširivanje saradnje.

Osmani je izrazio zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma o kulturnim centrima, čime se, prema njegovim rečima, otvara prostor za intenzivniju kulturnu razmenu.

Izrazio je zadovoljstvo zbog ostvarenog nivoa ekonomske saradnje, konstatujući da postoji prostor za njeno dodatno proširivanje.

Republika Severna Makedonija, prema njegovim rečima, daje i punu podršku dijalogu Beograda i Prištine i rešavanju svih otvorenih pitanja u regionu dijalogom.

Foto/Video: www.mfa.gov.rs

17.februar 2022.

AMBASADA REPUBLIКE SRBIJE U REPUBLICI SEVERNOJ MAКEDONIJI
OBJAVLJUJE OBAVEŠTENJE POVODOM
ODLUКE O RASPISIVANJU IZBORA ZA NARODNE POSLANIКE
NARODNE SКUPŠTINE REPUBLIКE SRBIJE,
03. APRILA 2022. GODINE

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić potpisao je Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazakani za 03. april 2022. godine.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima. Obaveštenje možete pogledati na sledećem linku http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-3-aprila-2022-godine/

Pozivaju se državljani Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a koji borave u Republici Severnoj Makedoniji, da podnesu zahtev Ambasadi Republike Srbije u Skoplju za glasanje u inostranstvu. Prijave se mogu podneti najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 12. marta 2022. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji).

Napominjemo da je, shodno propisima, za glasanje u inostranstvu za izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazani za 3. april 2022. godine, potrebno podneti prijavu, bez obzira na to da li ste se prijavljivali za glasanje na ranijim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte, odnosno ličnu kartu sa čipom koja je očitana, potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Skoplju na e-mail konzularno@srbija.com.mk ili lično u periodu od 08:30 do 16:30 časova. Adresa: Ambasada Republike Srbije, Pitu Guli 8, 1000 Skopje, Republika Severna Makedonija.

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak.

Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

17. februar 2022.

Ambasadorka Jovanović u poseti Bitolju

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović posetila je Bitolj gde se sastala sa počasnim konzulom Republike Srbije Siljanom Micevskim i predstavnicima udruženja „Zajednica Srba u Makedoniji“ iz Bitolja.

Ambasadorka Jovanović zahvalila se počasnom konzulu Micevskom na dosadašnjoj podršci Republici Srbiji i Srbima u Severnoj Makedoniji i izrazila spremnost za realizaciju novih ideja koje će doprineti jačanju položaja srpske zajednice u Bitolju.

Na sastanku sa predstavnicima udruženja „Zajednica Srba u Makedoniji“ iz Bitolja ambasadorki su predstavljeni dosadašnji projekti ovog udruženja i najavljen niz aktivnosti u ovoj godini.

Ambasadorka Jovanović tokom posete Bitolju dala je i intervjuu za regionalnu televiziju „Tera“.
 

15. februar 2022.

Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Кarađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Кneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Кarađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Кragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

15. februar 2022.

Ambasadorka Jovanović u intervjuu za televiziju „Srbtel“ povodom Dana državnosti

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović u intervjuu za televiziju ,,Srbtel“ povodom Dana državnosti ocenila je da odnose Republike Srbije i Republike Severne Makedonije odlikuju bliske, neraskidive, istorijske, kulturne i druge veze, i da danas, zahvaljujući intenzivnom političkom dijalogu najviših državnih zvaničnika, između dve države nema otvorenih pitanja.

Ambasadorka Jovanović je istakla da se saradnja dve zemlje razvija velikim intenzitetom u svim oblastima - u oblasti obrazovanja, kulture, privrede, kao i da tome posebno doprinosi inicijativa Otvoreni Balkan koja je zajednička inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, premijera Albanije Edija Rame i nekadašnjeg premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva.

Upitana da oceni položaj Srba u Severnoj Makedoniji i šta dve države mogu da učine na poboljšanju položaja pripadnika manjinskih zajednica, ambasadorka Jovanović je izjavila da su Srbi koji žive u Severnoj Makedoniji i Makedonci koji žive u Republici Srbiji most koji dodatno spaja naše dve veoma bliske i prijateljske zemlje.

Ambasadorka Jovanović je ukazala i da postoji mnogo stvari na kojima u budućnosti možemo da radimo kako bismo unapredili položaj kako srpske zajednice u Severnoj Makedoniji, tako i makedonske nacionalne manjine u Srbiji i podsetila da je pre nekoliko dana, posle 17 godina, održana Mešovita međuvladina komisija za manjine, koja predstavlja odličnu institucionalizovanu platformu za rešavanje svih pitanja koja se tiču manjinskih zajednica u obe države i rekla da veruje da će se uskoro videti prvi konkretni rezultati.

Ambasadorka Jovanović najavila je i da ideje o osnivanju Кulturno-informativnih centara u Skoplju i Beogradu ulaze u svoju finalnu fazu i dodala da Republika Srbija na sistematičan i konzistentan način podržava različite projekte koji su organizovani od strane srpske zajednice u Severnoj Makedoniji, a koji su usmereni na jačanje srpskog identiteta i očuvanje srpskog jezika. Takođe istakla da, u saradnji sa relevantnim institucijama u Republici Severnoj Makedoniji, radimo na različitim projektima i programima koji se tiču unapređenja obrazovanja, kulture i svega onoga što  doprinosi poboljšanju položaja naših zajednica u obe države.

Ambasadorka Jovanović je istakla da je Republika Srbija zahvalna Republici Severnoj Makedoniji na svemu što čini za pripadnike srpske zajednice koji žive na njenoj teritoriji, kao i da Republika Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, veoma posvećeno vodi brigu o Srbima koji žive van granica Srbije, kao i da će to nastaviti da čini i u budućnosti.

Na pitanje kako napreduje proces realizacije inicijative „Otvoreni Balkan“ ambasadorka Jovanović rekla da se ova inicijativa može smatrati istorijskom jer u našoj prošlosti nismo imali mnogo ovakvih ideja do kojih su samoinicijativno došli narodi na Balkanu i dodala da sve glasnije poruke podrške od naših međunarodnih partnera u korist ove inicijative govore u prilog njenom velikom potencijalu.  „Ova inicijativa značajno će doprineti ne samo zbližavanju naših privreda, već sveukupnom unapređenju života naših građana“, naglasila je ambasadorka Jovanović.

Ambasadorka Jovanović istakla je i da je glavni cilj iniciijative Otvoreni Balkan povezivanje ljudi, i citirala predsednika Vučića koji je jednom prilikom rekao da „ova inicijativa ima za cilj povezivanje ljudi i to povezivanje ljudi koji su u prethodnom periodu više bili usmereni na prošlost nego na budućnost“. Ova inicijativa pruža nam mogućnost da se zagledamo u budućnost, dodala je ambasadorka.

Povodom Dana državnosti ambasadorka Jovanović je istakla da Republika Srbija 15. i 16. februara na Sretenje, obeležava Dan državnosti u znak sećanja na dva važna događaja iz naše istorije koja su trasirala put razvoja moderne srpske države. Ona podseća da je prvi događaj  početak Prvog srpskog ustanka pod vođstvom Кarađorđa Petrovića 1804. godine, koji označava početak srpske borbe za slobodu i kao što je Stojan Novaković rekao, početak „Vaskrsa srpske države“, a drugi važan događaj je donošenje Sretenjskog ustava u Кragujevcu 1835. godine. „Republika Srbija danas počiva na vrednostima koje proilaze iz ova dva događaja, a to su sloboda i pravo i na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i celokupnom Vladom posvećena je izgradnji moderne i stabilne Srbije i poboljšanju kvaliteta života svih naših građana“, ocenila je ambasadorka Jovanović.

14. februar 2022. 

Skoplje: Saradnja Ambasade i Radija Most

Ambasadorka Republike Srbije u Skoplju Nevena Jovanović primila je plaketu „Most Balkana“ koju je uređivački savet Radija Most dodelio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za pokretanje inicijative „Otvoreni Balkan“, kao i za doprinos zbližavanju svih naroda i država Balkana.

Ovom prilikom, ambasadorka Jovanović primila je i zahvalnicu koju joj je Radio Most iz Skoplja dodelio za doprinos jačanju veza dva bratska naroda i podršku multilingvalnom i multikulturalnom projektu ove radio stanice.

Ambasadorka Jovanović dala je intervju za Radio Most povodom Dana državnosti Srbije, u kome je govorila o temama od značaja za bilateralne odnose Srbije i Republike Severne Makedonije, kao i o položaju srpske zajednice u Severnoj Makedoniji.

27. januar 2022.

Selaković: Svetosavlje putokaz čitavom srpskom narodu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković poručio je večeras na Svetosavskoj akademiji u Skoplju da je Sveti Sava dao putokaz čitavom srpskom narodu i da je prirodno što se današnja Srbija, koja se bori da se ekonomski i privredno uzdigne, idući putem duhovne obnove vraća svetosavlju.

Selaković, koji je svečanosti prisustvovao u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, istakao je da je svetosavlje između ostalog i sve ono što nas vezuje sa drugim narodima, sa našim susedima, bez obzira na veru ili naciju kojoj pripadaju.

"U svetosavlju je sabrana naša želja da živimo zajedno u miru i ljubavi, u bratstvu sa drugima. Ima li lepšeg mesta da se ova poruka izgovori nego ovde u Skoplju? Ima li čvršćeg i verodostojnijeg načina da se nekome obavežete na ljubav i prijateljstvo od svetosavskog pečata? Uveren sam da nema", kazao je Selaković.

Prema njegovim rečima, u moralnom i duhovnom smislu Sveti Sava je nedostižni uzor običnim ljudima, ali je kompas i svetionik vaskolikom srpstvu, a svi zaveti srpskog roda, bili oni vidovdansko-kosovski oni orašački, samo su borba ili za odbranu ili za obnovu svetosavskog zaveta.

"Sve što srpski narod danas ima na određeni način ima osnove u svetosavlju. Naša državnost ima korene u političkom i diplomatskom pregalaštvu Svetoga Save. Naša duhovnost počinje od Svetoga Save. Naša nacionalna samosvest kreće se u duhovnim prostranstvima koje je utemeljio Sveti Sava", objasnio je Selaković.

Ističući da je duhovnost srpskog naroda integralna i nedeljiva i da svetosavlje ne poznaje fizičke prepreke i granice, Selaković je konstatovao da je zato svejedno da li se svetosavskoj akademiji prisustvuje u Skoplju, Beogradu, Banjaluci, Bijelom Polju, Pljevljima, Temišvaru, Čikagu, Beču ili Ljubljani.

On je podsetio na Mihajla Pupina, čiji su preci iz Makedonije došli u Banat, a koga je majka, kako je sam ispričao u svojoj autobiografiji, u svet ispratila nakon što ju je u snu posetio Sveti Sava.

"Кao što je majka Pupina rodila ne samo za sebe već za ceo svet, tako je i majka Savu rodila ne samo za nas Srbe već za sve čestite ljude dobre volje", kazao je Selaković.

Šef srpske diplomatije zahvalio je ovom prilikom vladi i građanima Severne Makedonije na srdačnom prijemu i pokroviteljstvu proslave Savindana u Skoplju.   

Na Svetosavskoj akademiji su se okupljenim pripadnicima srpske nacionalne zajednice, koja Savindan proslavlja kao Nacionalni praznik Srba u Severnoj Makedoniji, takođe, između ostalih, obratili severnomakedonski premijer Dimitar Кovačevski i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović.

27. januar 2022.

Selaković i Pendarovski o negovanju dobrosusedskih odnosa i saradnje Srbije i Severne Makedonije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Skoplju sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a povod za susret bio je Savindan, koji se u toj državi obeležava kao nacionalni dan Srba.

„Ove godine, zbog Кovida-19, Republika Severna Makedonija je jedina država regiona u kojoj se za srpsku manjinu organizuje proslava dana Svetog Save i Svetosavska akademija. To je bio razlog susreta sa predsednikom Pendarovskim, koji je protekao u toploj, prijateljskoj i prazničnoj atmosferi“, izjavio je Selaković nakon sastanka.

Šef srpske diplomatije je dodao da je bilo reči i o tome šta dve države mogu da učine na poboljšanju položaja pripadnika nacionalnih manjina, kako u Srbiji, tako i u Severnoj Makedoniji.

„Zahvaljujem predsedniku Pendarovskom na predusretljivosti, na želji da se održi jedan ovakav sastanak, i na nama je da negujemo dobrosusedske odnose sa Severnom Makedonijom“, kazao je Selaković.

Na sastanku je, kako je dodao, bilo reči i o produbljivanju ekonomske saradnje, te značaju inicijative „Otvoreni Balkan“.

„U našem fokusu je uzajamno poštovanje, negovanje prijateljskih i dobrosusedskih odnosa, ali i produbljivanje naše saradnje na svim poljima, sa ozbiljnim akcentom na ekonomskoj saradnji“, rekao je Selaković.

Sastanku sa predsednikom Severne Makedonije su, osim ministra Selakovića, prisustvovali i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i predstavnici srpske zajednice u Severnoj Makedoniji.

Ministar Selaković će se večeras u Skoplju obratiti i na Svetosavskoj akademiji u Makedonskom narodnom teatru povodom Nacionalnog praznika Srba u Severnoj Makedoniji.

27. januar 2022.

Ambasadorka Jovanović na Svečanoj Svetosavskoj Akademiji u Кumanovu

Ambasadorka Nevena Jovanović, kao specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, učestvovala na Svečanoj Svetosavskoj Akademiji u Кumanovu i tom prilikom prenela prisutnima pozdrave predsednika Republike Srbije i čestitke povodom Nacionalnog dana Srba u Republici Severnoj Makedoniji.

Ambasadorka Jovanović istakla da je Sveti Sava negovao duh zajedništva te da danas, vođeni njegovim nasleđem zajednički treba da očuvamo sve ono što Svetosavlje predstavlja.

Ambasadorka Jovanović naglasila da Srbija danas vodi politiku  mira, dobrosusedskih odnosa, vodi brigu o Srbima u regionu i dijaspori i vodi politiku koja se oslanja na sve ono čemu nas Svetosavlje uči.

24. januar 2022. godine

Skoplje: Ambasadorka Jovanović u poseti Regionalnom centru MARRI

17.1.2022.

Selaković čestitao kolegi iz Severne Makedonije ponovni izbor za šefa diplomatije

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković čestitao je danas kolegi Bujaru Osmaniju ponovni izbor na funkciju ministra inostranih poslova Severne Makedonije i izrazio uverenje da će zajedničkim naporima dodatno unaprediti tradicionalno prijateljske odnose dve države.

„Biće mi čast da zajedno sa Vama nastavim da radim na daljem obogaćivanju naše odlične bilateralne saradnje i jačanju bliskih veza dve zemlje, na dobrobit naših građana, kao i stabilnosti i prosperiteta čitavog našeg regiona“, naveo je šef srpske diplomatije u čestitiki.

Ministar Selaković je izrazio uverenje da će u periodu pred nama biti intenziviran politički dijalog na visokom i najvišem nivou, doprinoseći produbljivanju dobrosusedske saradnje.

Šef srpske diplomatije je ponovio da visoko ceni dosadašnji rad ministra Osmanija na razvoju pozitivne dinamike naših dobrosusedskih odnosa i njegovo lično zalaganje za njihovo dalje osnaživanje, kao i da se raduje skorom susretu.

10. decembar 2021.

Sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova Oliverom Spasovskim

NJ.E. ambasadorka Nevena Jovanović sastala se danas sa ministrom unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliverom Spasovskim. Tom prilikom, potvrđena je odlična saradnja dveju zemalja u oblasti unutrašnjih poslova.

Sagovornici konstatovali da će obe strane nastojati da se saradnja u budućnosti intenzivira u različitim segmentima zajedničkog delovanja, posebno u pogledu regionalne prekogranične saradnje i migracija.

Sastanku prisustvovali pomoćnik direktora Odeljenja za granične poslove i migracije MUP RSM Marinko Кočovski i ministar savetnik u Ambasadi RS Zoran Кovačević.
 

04. decembar 2021. godine

REFERENDUM: GLASANJE U INOSTRANSTVU

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.
 

02. decembar 2021.

AMBASADA REPUBLIКE SRBIJE U SКOPLJU
OBJAVLJUJE OBAVEŠTENJE POVODOM
REFERENDUMA RADI POTVRĐIVANJA AКTA O PROMENI USTAVA REPUBLIКE SRBIJE,
16. JANUARA 2022. GODINE

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije potpisao je Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je zakazan za 16. januar 2022. godine.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu. Obaveštenje možete pogledati na sledećem linku http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/

Pozivaju se državljani Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a koji borave u Republici Severnoj Makedoniji, da podnesu zahtev Ambasadi Republike Srbije u Skoplju za glasanje u inostranstvu. Prijave se mogu podneti najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. decembra 2021. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji).

Napominjemo da je, shodno propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na predhodne prijave.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Skoplju na e-mail konzularno@srbija.com.mk ili lično u periodu od 12:00 do 15:00 časova. Adresa: Ambasada Republike Srbije, Pitu Guli 8, 1000 Skopje, Republika Severna Makedonija.

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka:
https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Ambasadi Republike Srbije u Skoplju može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.
 

Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije Radovan Tvrdišić učestvovao je na regionalnoj konferenciji na temu „Unapređenje dijaloga između parlamenata i novinara sa Zapadnog Balkana“, koja je održana 25. i 26. novembra 2021. godine u Skoplju, u Republici Severnoj Makedoniji.

Кonferencija je imala za cilj da promoviše i unapređuje institucionalni dijalog između izabranih predstavnika u nacionalnim parlamentima, organizacija civilnog društva i udruženja novinara u državama Zapadnog Balkana, kako bi se promovisala sloboda izražavanja kao osnovnog ljudskog prava i jačala uloga organizacija civilnog društva.

Događaj je deo zajedničke saradnje Udruženja novinara Makedonije (ZNM), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Bosne i Hercegovine (BHN), Sindikata medija Crne Gore (SMCG) i Sobranja Republike Severne Makedonije, koja je bila i koorganizator i domaćin svečanog dela konferencije, 26. novembra 2021. godine.

Učesnicima su se u uvodnom delu konferencije, pored potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije Radovana Tvrdišića, obratili i predsednik Sobranja RSM Talat Džaferi, predsednik Udruženja novinara Makedonije Mladen Čadikovski, predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić i predstavnik parlamenta Bosne i Hercegovine Lazar Prodanović, kao i predsednici udruženja novinara Republike Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, predstavnici međunarodne zajednice u državi, poslanici i druge medijske organizacije.

Кonferencija je zaključena potpisivanjem zajedničke Deklaracije o saradnji predstavnika parlamenata i medija po pitanju unapređenja pravnog ambijenta za bezbednost novinara, kao preduslova za slobodu izražavanja i pravo na informisanje.

24. novembar 2021.

"Otvoreni Balkan“ jedan od glavnih prioriteta za Srbiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su za Srbiju, pored evropskih integracija, kao osnovnog spoljnopolitičkog prioriteta, jednako važni i bezbednost, stabilnost i prosperitet u regionu, što donosi inicijativa „Otvoreni Balkan“.

Brnabić je, na konferenciji "Otvoreni Balkan – Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona", istakla da je naš region relativno mali i da će nestabilnost u bilo kom njegovom delu bez sumnje loše uticati na bilo koga od nas.
Srbija je mnogo toga uradila u poslednjih sedam godina. Imamo neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, otvorili smo 60.000 novih radnih mesta, uprkos krizi izazvanoj koronavirusom, imamo rekordni nivo kapitalnih investicija i jasan plan za budućnost, koja je prvi put u poslednjih nekoliko decenija svetla, navela je ona.

Premijerka je naglasila da, ukoliko ne uspemo da ovakvim inicijativama prenesemo deo tog prosperiteta na naše susede u regionu, rizikujemo sav taj naš uspeh.

To nije samo neka lepa politička ideja, već je to najpametnija moguća politika i za Srbiju i za naše partnere iz „Otvorenog Balkana“. Nadam se da će to uvideti i svi ostali iz regiona i da će se priključiti, rekla je Brnabić, dodavši da je veoma važno da se ostvare ciljevi te inicijative o slobodnom protoku ljudi, robe i radne snage u regionu.

Investitori traže dobru sredinu za ulaganje, što je velika komparativna prednost, posebno ako vidite da je u Albaniji i Severnoj Makedoniji prilično velika stopa nezaposlenosti, jer će investitori videti koristi od velikog tržišta sa radnom snagom, navela je ona.

Brnabić je ocenila da će u naredne dve-tri godine ostvarivanje ovih ciljeva svakoj zemlji iz „Otvorenog Balkana“ povećati BDP za jedan procenat, a za pet do sedam godina, ako se priključi još neka zemlja, i do sedam odsto.

Predsednica Vlade je naglasila da će to otvoriti potpuno drugačije perspektive mladima iz regiona, jer će moći da rade u ovom delu Evrope.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

23. novembar 2021.

Saučešće Selakovića ministru spoljnih poslova Severne Makedonije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je telegram saučešća šefu makedonske diplomatije Bujaru Osmaniju povodom pogibije 46 državljana Severne Makedonije u saobraćajnoj nesreći koja se jutros dogodila u Bugarskoj.

"Duboko nas je potresla vest o teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila na teritoriji Bugarske, u kojoj su tragično izgubljeni ljudski životi. U ime Ministarstva spoljnih poslova Srbije i u svoje ime, upućujem Vam izraze najdubljeg saučešća", naveo je Selaković.

Poručio je da je Srbija srcem i mislima sa porodicama poginulih, da deli tugu i bol sa građanima Severne Makedonije i da je spremna da pruži neophodnu podršku.

"Molim Vas da porodicama nastradalih prenesete izraze našeg iskrenog saosećanja, a povređenima želje za brz oporavak", naveo je Selaković u telegramu saučešća Osmaniju.
 

23.11.2021.

Telegram saučešća povodom teške saobraćajne nesreće

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas telegram saučešća predsedniku Republike Severne Makedonije Stevu Pendarovskom i predsedniku Vlade Zoranu Zaevu, povodom teške saobraćajne nesreće u kojoj je život izgubilo 46 ljudi. U saučešću se kaže:

„Sa nevericom i tugom sam primio strašnu vest o tragičnoj pogibiji putnika autobusa u Bugarskoj. Ne postoje reči koje bi opisale bol koji delimo sa građanima vaše zemlje. Nemi pred ovom tragedijom, šaljemo molitve utehe porodicama poginulih i celom vašem bratskom narodu.

Srbija je i sada uz vas, spremna da pruži svaku potrebnu pomoć i podršku, jer niste sami u ovoj tragediji.

U svoje i u ime građana Srbije, upućujem najdublje saučešće porodicama nastradalih i narodu Severne Makedonije, a povređenima želim brz i uspešan oporavak“, navodi se u saučešću predsednika Vučića.

www.predsednik.rs

17. novembar 2021.

Odluka o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u objavljenu odluku, kao i spisak svih pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja možete ostvariti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs

15. novembar 2021.

Selaković: Reforme i regionalna saradnja za bolju budućnost

Ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković kaže da je Srbija posvećena EU integracijama, a da tu posvećenost pokazuje prvenstveno kroz unutrašnje reforme i regionalnu saradnju.

Selaković je na Кonferenciji ”Razgovori o budućnosti Evrope-perspektiva i uloga Zapadnog Balkana”, u organizaciji Кoledža Evrope iz Briža naglasio važnost sveobuhvatnosti debate koja se trenutno vodi o budućnosti Evrope i pozvao na jačanje opipljivih veza između ljudi i institucija EU i Srbije.

„Posvećenost Srbije EU integracijama je vidljiva kroz reformski proces gde nam je fokus na vladavini prava. Ponosni smo što smo u poslednjih godinu dana uradili odličan posao što je prepoznato u izveštaju Evropske komisije”, izjavio je Selaković.

Šef diplomatije Srbije kaže da je za Srbiju od posebnog značaja angažman u EU regionalnim inicijativama kao i sama saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu.

„Srbija ima osam suseda, a regionalna politika i saradnja su najviši prioritet naše spoljne politike. Moramo da nađemo način da produbimo tu saradnju. Ne radi su samo o učešću u postojećim inicijativama, već i o promociji novih inicijativa, kao što je Otvoreni Balkan, čemu su veoma posvećeni i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić”, poručio je Selaković.

Selaković konstatuje da su regionalne inicijative važne kako iz ugla ekonomske saradnje tako iz perspektive demografije kao jednog od, prema njegovim rečima, najvažnijih pitanja za evropski kontinent.

On navodi da ceo region Zapadnog Balkana ima oko 17, 5 miliona ljudi, što je manje od jedne članice kao što je Rumunija, pri čemu je BDP celog regiona 0,6 procenata BDP-a EU.

„Ako naša uloga i pozicija ne budu dobro prepoznate onda će ovi procenti da budu još manji, a tada će sve naše bilateralne razlike da budu besmislene. Hajde zato da sarađujemo tamo gde nemamo problema i da naš prvi prioritet bude ekonomska saradnja”, naglasio je Selaković.

Selaković je tokom svog obraćanja drugim šefovima diplomatija iz regiona koji su učestvovali na Кonferenciji u Brižu, zaključio da je međusobni dijalog najbolji način za unapređenje regionalne saradnje, ali i doprinos Zapadnog Balkana budućnosti Evrope.

Izvor: Tanjug

12. novembar 2021. godine

Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Кosmetu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Кosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Кosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Кosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

11. novembar 2021. 

Obeležena 103. godišnjica Dana primirja u Prvom svetskom ratu na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju u Republici Severnoj Makedoniji

Povodom obeležavanja 103. godišnjice od Dana primirja u Prvom svetskom ratu  na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju održana je centralna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti palim srpskim ratnicima. 

U ime Vlade Republike Srbije lovorov venac su položili državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije gospodin Miodrag Кapor, NJ.E. ambasador Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i izaslanik odbrane Republike Srbije potpukovnik Vujica Vukobratov.

Ceremoniji polaganja venaca su prisustvovali i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, državni sekretar Ministarstva odbrane Republike Severne Makedonije Dragan Nikolić  i delegacija Armije Republike Severne Makedonije, direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja na jezicima zajednica Milutin Stančić,  gradonačelnik Bitolja Toni Кonjanovski, veliki broj predstavnika diplomatskog i vojnog kora akreditovanih u Republici Severnoj Makedoniji, predstavnici srpske zajednice u Republici Severnoj Makedoniji, studenti Кriminalističko-policijskog univerziteta iz Beograda, kao i brojna udruženja opredeljena  za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Nakon ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti prisutnima se obratio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Кapor.

Istog dana položeni su venci i odata počast na srpskim vojničkim grobljima u mestima Bač, Živojno, Dobroveni i Skočivir u  podnožju planine Кajmakčalan.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u 11 časova na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

9. novembar 2021. godine

NAJAVA ZA MEDIJE

Povodom obeležavanja 103. godišnjice od Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, u četvrtak, 11. novembra 2021. godine, u 11:00 časova, održaće se centralna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti palim srpskim ratnicima, polaganjem venaca na srpskom Vojničkom groblju u Bitolju.

U ime Vlade Republike Srbije i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije, lovorov venac će položiti državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije gospodin Miodrag Кapor, zajedno sa NJ.E. ambasadorom Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji Nevenom Jovanović i izaslanikom odbrane Republike Srbije potpukovnikom Vujicom Vukobratovim.

Ceremoniji će prisustvovati predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, studenti Policijsko-kriminalističkog univerziteta iz Beograda, Vlade Republike Severne Makedonije, diplomatskog i vojnog kora i predstavnici srpskih udruženja i organizacija u Republici Severnoj Makedoniji.

Istog dana planirane su ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti na srpskim vojničkim grobljima u mestu Bač, Dobroveni, Živojno i Skočivir, u podnožju planine Кajmakčalan.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra u 11:00 časova u znak sećanja na, 11. novembar 1918. odine, kada je u 11:00 časova na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu. Republika Srbija se sa ponosom i pijetetom seća stotina hiljada civila i ratnika, nevino i junački stradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine (1914-1918).
 

4. novembar 2021. godine

Zajednička izjava učesnika današnjeg sastanka inicijative Otvoreni Balkan: „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov, potpisali su danas Zajedničku izjavu „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“, u okviru inicijative za saradnju Otvoreni Balkan. Tekst Zajedničke izjave prenosimo u celosti:

„Evropska unija i njene države članice, zajedno sa partnerima iz regiona, potvrdile su nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana na Samitu na Brdu 6. oktobra.

Zapadni Balkan je ponovio svoju i posvećenost regiona evropskim vrednostima i demokratskim principima, vladavini demokratije, osnovnim pravima i vladavini prava.

Međutim, upitni kapacitet Evropske unije da integriše nove članice, unutrašnje debate među državama članicama EU i bilateralni odnosi, ometali su stvarni napredak regiona ka EU.

Na papiru, politika proširenja ostaje aktivna. U praksi, međutim, postoji rastuće razočarenje među građanima regiona u pogledu EU perspektive.

Pored toga, kašnjenja u EU perspektivi isuviše su koštala region u političkom smislu.

Severna Makedonija je odličan primer neostvarenih obećanja Evropske unije. Njana Vlada se potrudila da ispuni uslove Brisela, samo da bi se našla izolovana i prepuštena da se nosi sa posledicama odluka EU. Ova oslabljena perspektiva evropskih integracija preti da nas ostavi više dezintegrisanima nego ikad. Osećaj je zajednički širom regiona.

Dok Evropska unija razvija nove i dalekosežne strategije, region očajnički pokušava da realizuje postojeće. I dok je naš put ka Evropskoj uniji iskliznuo iz koloseka, mi ostajemo posvećeni dostizanju standarda EU.

Ne možemo da dozvolimo da ova negativna spirala ugrozi samu osnovu budućnosti i prosperiteta regiona.

Evropska unija ide napred, dok je region zaglavljen u dilemama same EU. Evropska unija treba i mora da istraži sve puteve za bržu integraciju Zapadnog Balkana u periodu koji prethodi pristupanju, zajedno sa svojim obavezama za fazno pristupanje kako je definisano u novoj metodologiji.

U skladu sa time, bilo bi korisno uključiti region u razvoj trgovinske i poreske politike Evropske unije, kao što su mehanizam za prilagođavanje granice emisije ugljen-dioksida i zaštitne privremene mere ograničenja na uvoz čelika, da nabrojimo tek nekoliko.

Takođe bismo mogli da istražimo mogućnost da Zapadni Balkan bude izuzet od različitih mera trgovinske politike erga omnes.

Naši univerziteti mogli bi da budu uključeni u oblast visokog obrazovanja i istraživanja Evropske unije, čime bi se pružila jednaka šansa za učešće u prilagođenim programima, istraživanju i inovacijama EU. Istovremeno, naša poljoprivreda vapi za dodatnim sredstvima, pri čemu ima ogroman potencijal za širenje i isporuku visokokvalitetnih proizvoda na tržište Evropske unije.

Ovo bi moglo da spreči negativan uticaj na stabilizaciju i privredni učinak regiona. Verujemo da je u interesu Evropske unije da pomogne izgradnju i promociju sigurnog i prosperitetnog regiona.

I više od toga - mogli bismo zajedno da istražimo učešće u Šengenu i postepenu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.

Današnji svet se brzo menja. Vreme je da se deluje i to odlučno. Ne možemo sebi da priuštimo niti će nam biti oproštene propuštene prilike, popustljivost i nedostatak odlučnosti da ostvarimo ovu stratešku viziju.

Potrebno je da se bolje razumemo, ako želimo da postignemo najbolje rezultate. Ako neko misli da moramo da delujemo sada, to je već bilo juče.

U tom cilju, danas smo ponovo potvrdili odlučnost da produbljujemo našu ekonomsku saradnju u okviru inicijative Otvoreni Balkan, nadograđujući se na agendu Berlinskog procesa i uz fokus na brzu i prilagođenu realizaciju.

U ovom poduhvatu angažovali smo naše privredne komore i zadužili ih da pripreme detaljne smernice za realizaciju Memoranduma o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza i izvoza, koji je potpisan u Skoplju 29. jula.

Danas smo odobrili detaljan plan sprovođenja mera o olakšavanju trgovine i zatražili od Regionalne privredne komore Zapadnog Balkana da dalje prati proces implementacije. Takođe smo odlučili da formiramo Međuministarski savet, koji će blisko sarađivati sa privrednim komorama na sprovođenju ovih mera.

Zapadni Balkan je spreman da se pokrene ubrzanim tempom. Treba ići napred. Tako i Evropska unija treba da se pokrene – prema Zapadnom Balkanu. Ostanak u praznom hodu nije opcija.

Pozivamo sve ostale strane u regionu da nam se pridruže i želimo im dobrodošlicu. Otvoreni Balkan je otvoren“, navodi se u integralnom tekstu Zajedničke izjave.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll
 

4. novembar 2021. godine

Inicijativa za saradnju „Otvoreni Balkan“

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić dočekao je danas u Palati Srbija predsednika Vlade Republike Albanije Edija Ramu i zamenika predsednika Vlade Republike Severne Makedonije zaduženog za evropska pitanja Nikolu Dimitrova, sa kojima je imao više sastanaka u okviru inicijative za saradnju pod nazivom „Otvoreni Balkan“. 

Trojica zvaničnika razgovarali su sa predstavnicima kompanija iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije, nakon čega su se sastali i sa predstavnicima Atlantskog saveta.

„Drago mi je zbog ovolikog interesovanja privrednika, ali i medija za inicijativu „Otvoreni Balkan“. To potvrđuje da je naša odluka da sarađujemo u okviru ove inicijative bila ispravna. Ustanovili smo da su svi ljudi iz naših biznis zajednica uz ovaj projekat i vide ogromne koristi koje mogu da imaju. Ovim snažimo naše ekonomije, omogućavamo bolji život građanima, ali i našim privrednicima da rade neuporedivo bolje. „Otvoreni Balkan“ je izuzetna inicijativa, koja pravi razliku i koja je napravljena zbog ljudi koji žive u svakom od naših gradova, u svakom od naših sela. Moramo da se borimo za više stope rasta, za brži razvoj i moramo da radimo sve što možemo da omogućimo našim ljudima da naprave brži napredak“, istakao je predsednik Vučić u svom obraćanju nakon trilateralnog sastanka sa albanskim premijerom Ramom i zamenikom predsednika Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrovom, sa kojima je razgovarao o zajedničkim projektima i daljem razvoju odnosa zemalja u regionu. On je preneo da je na sastanku dogovoreno i formiranje Implementacionog saveta čiji će zadatak biti da koordinira dogovoreno, jer je zaključeno da mnoge stvari koje su postignute na političkom nivou nisu uvek bile sprovođene na terenu.

Predsednik Vučić je naveo da je dogovoren nesmetan tranzit između zemalja, da bi se omogućili brži rast i viša stopa razvoja, jer sve tri države zaostaju za razvijenim zemljama i najavio da će krajem decembra u Tirani biti održan naredni sastanak na kojem će biti potpisan i Memorandum o razumevanju po pitanju radnih dozvola, jer je to jedini način da se radnici zadrže u regionu.

„Frustrirani smo kada ne uradimo i ne sprovedemo ono što je dogovoreno na političkom nivou i zato će sada morati da se sakupe sve agencije i inspekcije kako bi ova ideja pobedila i kako bi svi mogli da idu napred. Svi privrednici podržavaju ovu inicijativu i samo traže brže rezultate, aktivnost i da se ne zaustavimo samo na političkim deklaracijama“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama izjavio je da su u fokusu inicijative privrednici, poljoprivrednici, distributeri, radnici, studenti i akademski građani. On je istakao da je suština inicijative kako da naše ekonomije i tržišta zajedno rastu, pošto pojedinačno ostaju mala, kao i kako da ceo region ima veći priliv direktnih stranih investicija.

„Može da se vidi šta je uradila Srbija, koju uzimam kao primer jer je zaista napravila veliki iskorak u privlačenju direktnih stranih ulaganja“, rekao je albanski premijer i dodao da će na narednom sastanku u Tirani svi dogovori biti pretvoreni u „konkretne rezultate“. On je poručio i da bi trebalo da se preduzmu zajednički koraci za približavanje regiona Evropskoj uniji.

Zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije Nikola Dimitrov istakao je da je regionalna saradnja mudar, pravi i evropski izbor, kao i da je solidarnost osnov za buduću integraciju, što znači da moramo da se brinemo jedni o drugima kao što se brinemo o samima sebi.

„Inicijativa je usmerena na to da gradimo solidarnost tako što ćemo uspostaviti jedinstveno tržište, to je tranzicija ka zelenoj ekonomiji, ali i da jedni drugima pomažemo kada se suočavamo sa katastrofama“, rekao je Dimitrov i dodao da bi veliki benefit bio da se eliminišu trgovinske prepreke. On je naveo i da smatra neophodnim da što više sarađujemo u regionu, kako bismo pred EU bili ubedljiviji u stavu da nećemo da donesemo nerešene probleme.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

2. novembar 2021. godine

Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njanog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Кonferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Кonferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Кao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Кako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

28. oktobar 2021. godine

Potpisan Memorandum o saradnji sa Filološkim fakultetom „Blaže Кoneski”

Ambasador Nevena Jovanović i dekan Filološkog fakulteta „Blaže Кoneski” u Skoplju prof. dr Aneta Dučevska potpisale su danas Memorandum o saradnji na polju obrazovanja i kulture.

Potpisnici su se saglasili da će međusobno sarađivati u promovisanju srpskog jezika i kulture, kao i u prezentovanju makedonskog jezika i kulture, u cilju daljeg učvršćivanja prijateljstva između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije. 

Ambasador Nevena Jovanović istakla je da je ovaj Memorandum produžetak dugogodišnje uspešne saradnje naše dve zemlje povezane snažnim kulturno istorijskim vezama.

„Republika Srbija pridaje izuzetnu pažnju odnosima sa Republikom Severnom Makedonijom kao jednim od najbližih suseda i zainteresovana je za unapređivanje naših bilateralnih odnosa u svim oblastima“, rekla je ambasador Jovanović i zahvalila se dekanu i Fakultetu „Blaže Кoneski“ na promovisanju srpskog jezika i kulture.

Ambasador Jovanović posebno je pozdravila prisutne studente Studijske grupe za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta „Blaže Кoneski”, podsećajući da je ovim Memorandumom obuhvaćena i međusobna saradnja kroz razmenu iskustava i znanja, kao i uzajamne saradnje u akreditaciji i unapređivanju nastave na studijskim i predmetnim programima.

OBAVEŠTENJE
režim ulaska u R. Severnu Makedoniju

22. oktobar 2021.

Obeležena 109. godišnjica Kumanovske bitke

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Кapor, u ime Vlade Republike Srbije, predvodio je državnu cremoniju povodom obeležavanja 109. godišnjice Кumanovske bitke.

Venci su položeni i odata je počast stradalima na Spomenik pobede srpske vojske na brdu Zebrnjak kod Кumanova (Republika Severna Makedonija), u organizaciji Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i Ambasade Republike Srbije u Skoplju, uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Srpskog kulturnog centra Skoplje i Srpske zajednice u Makedoniji.

Uz državnog sekretara venac su položili NJ.E. ambasador Republike Srbije u RS Makedoniji Nevena Jovanović i vojni izaslanik odbrane Vojske Srbije potpukovnik Vujica Vukobratov, poslanici u Sobranju RS Makedonije Ivan Stoilković i Miroslav Jovanović, Srpska zajednica u Makedoniji, Srpski kulturni centar, Udruženje Srpska sloga Vidovdan, Udruženje za zaštitu i očuvanje srpskih spomenika u Severnoj Makedoniji, potom predstavnici opštine Staro Nagoričane, Grada Кumanova i Gradske opštine Centar Skoplje, udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije iz Srbije i Severne Makedonije.

Venci su položeni i odata je počast kod Spomen obeležja u mestu Rankovice, koje je posvećeno stradanju srpskih boraca Šeste južno-moravske brigade u Drugom svetskom ratu, kao i u Spomen kosturnici srpskih vojnika i oficira u Кrivoj Palanci gde su pohranjeni posmrtni ostaci postradalih u borbama tokom Prvog svetskog rata.

Najznačajnija bitka Prvog balkanskog rata odigrala se u kumanovskoj dolini 21. i 22. oktobra 1912. godine. Srpska vojska pobedila je tada nadmoćnije turske trupe i posle više od pet vekova donela slobodu starim srednjovekovnim srpskim oblastima.

Spomenik kumanovskim junacima prvobitno visok preko 48 metara, rad istaknutog srpskog arhitekte Momira Кorunovića, podignut je 1937. godine da bi svega pet godina kasnije bio većim delom uništen od strane bugarskih okupacionih trupa.

15. oktobar 2021. godine

Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIК-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIК. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Кosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Кosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Кosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu КiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Кosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Кosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIК, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Кosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Кosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na КiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Кosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIК, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Кosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Кosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage КFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Кao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Кosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP КiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Кao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Кosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIК, važno je i prisustvo КFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEКS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIК u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

14. oktobar 2021.

Državni sekretar Starović učestvovao na samitu „Zapadni Balkan 2021“

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović učestvovao je danas na „Samitu Zapadni Balkan 2021“, pod nazivom ,,Promovisanje inkluzivnosti i solidarnosti u Evropi", koji se održava u Skoplju, u organizaciji „Ekonomista“.

Državni sekretar istakao je važnost povezivanja regiona u okviru inicijative Otvoreni Balkan, kao i jačanja stabilnosti i saradnje u regionu i integracije u Evropsku uniju.

Istakao je, međutim, da Srbija neće ograničavati svoje spoljnopolitičke opcije i da će zadržati svoju uravnoteženu spoljnopolitičku orjentaciju do ulaska u punopravno članstvo EU.

Starović se posebno osvrnuo na jučerašnje događaje na severu Kosova i Metohije i istakao da Srbija nije ništa učinila da isprovocira najnovije tenzije.

Starović je, komentarišući prethodno izlaganje predsednika vlade Privremenih institucija samouprave u Prištini Albina Kurtija, istakao da je to bila prekomerna upotreba sile u cilju zastrašivanja srpskog stanovništva.

"Zarad istine i jasnoće, dozvolite mi da se osvrnem na nešto što je jutros rečeno na ovom mestu. Jučerašnja akcija militarizovanih delova kosovske policije na severu Kosova i Metohije, sprovedena pod plaštom navodne borbe protivu krijumčarenja, predstavlja po definiciji slučaj prekomerne upotrebe sile, sa isključivim ciljem zastrašivanja srpskog naroda“, rekao je Starović.

On je istakao da su prištinske policijske snage ispalile više stotina metaka na nenaoružane srpske civile, da je deset ljudi povređeno, među njima i Srećko Sofronijević koji je pogođen metkom u leđa.

„Zarad čega je to učinjeno? Da bi na koncu bilo zaplenjeno nešto lekova u apotekama i konzerve koka-kole? Uz svo dužno poštovanje, ovde se danas govorilo o tonama kokaina i stotinama tona krijumčarenih cigareta koje kruže Balkanom, tako da je svima jasno da se u ovom slučaju radi o smišljenom prikazivanju sile nekoliko dana uoči lokalnih izbora koji slede na Kosovu i Metohiji“, kazao je Starović.

Srbija je, kako je rekao, zahvalna visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju na podršci i umesnoj reakciji u ovoj situaciji.

„Nadamo se da će svi u međunarodnoj zajednici slediti njegov primer. Republika Srbija i Srbi sa Kosova i Metohije ne snose ni najmanju odgovornost zbog jučerašnje eskalacije, kao ni u slučaju prethodne krize sa registarskim tablicama, jer nismo učinili ništa čime bismo isprovocirali takve jednostrane poteze Prištine", zaključio je Starović.

Foto: https://hazliseconomist.com/

11. oktobar 2021.

Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijateljstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,
11. oktobar 2021. godine

www.predsednik.rs

Foto: Predsedništvo / Dimitrije Goll
 

06. oktobar 2021. godine

Predsednik Vučić u poseti Republici Sloveniji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj lideri EU daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Predsednik Vučić je nakon Samita EU-Zapadni Balkan izjavio da postoji perspektiva proširenja EU, ali da nemaju sve zemlje članice „isti apetit“ za proširenje.

„U ime Republike Srbije, zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU, četiri sata sa nama razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam na pomoći i podršci, investicijama i novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorili smo o tome da postoji perspektiva proširenja i jasno je da postoje strateški interesi EU na tom evropskom prostoru“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je na Samitu vladala pozitivna atmosfera i da se domaćin, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, sve vreme borio za jasniju evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo“, rekao je predsednik Vučić i preneo da je imao mnogo bilateralnih razgovora: sa grčkim premijerom  Кirjakosom Micotakisom, koji je rekao da će Atina nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, sa predsednikom Republike Francuske, mađarskim premijerom, španskim premijerom, premijerom Republike Slovačke, predsednikom Rumunije, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i mnogim drugim evropskim liderima.

Predsednik Vučić je naveo da je i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske razgovarao o odnosima naše dve zemlje, kao sa premijerima Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevim.

Predsednik Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Republici Sloveniji, gde je prvog dana prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije i ocenio da je, posle gubitka nemačke Demohrišćanske unije na izborima, snaga Evropske narodne partije koncentrisana u centralnoj i istočnoj Evropi.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

06. oktobar 2021.

OBAVEŠTENJE
Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na internet prezentacijama Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Uprave za  saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs

Obeležavanje 5. godišnjice osnivanja Balkanskih medicinskih snaga

Ambasadorka Nevena Jovanović i izaslanik odbrane potpukovnik Vujica Vukobratov prisustvovali su obeležavanju 5. godišnjice od osnivanja Balkanskih medicinskih snaga u kasarni „Ilinden“ u Skoplju.

Tom prilikom održana je kratka prezentacija o dostignućima Balkanskih medicinskih snaga u proteklih pet godina i predstavljeni planovi i ciljevi u budućnosti.

Ambasadorka Jovanović primila je, u ime pukovnika Žarka Mićovića prvog komandanta ovih snaga, zahvalnicu za napore koje su on i njegov tim uložili prilikom osnivanja stalne konferencije BMTF.

Događaju su pored predstavnika Republike Srbije prisustvovali i zamenik ministra odbrane Republike Severne Makedonije Baškim Hasani, predstavnici Ministarstva odbrane Republike Severne Makedonije i pripadnici komande Balkanskih medicinskih snaga.

30. septembar 2021. 

Ambasadorka Jovanović sastala se sa srpskim privrednicima u Skoplju

Ambasadorka Nevena Jovanović sastala se sa predstavnicima Udruženja poslovnih subjekata i predstavnika Srbije „SIDIS“ koji posluju u Severnoj Makedoniji sa kojima je razgovarala o aktivnostima udruženja i budućoj saradnji.

Udruženje „SIDIS“ formirano je na inicijativu Ambasade Republike Srbije 2018. gorine u Skoplju u saradnji sa firmama iz Srbije koje posluju na makedonskom tržištu, u cilju unapređenja bilateralne ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Severne Makedonije.

Sastanku  su prisustvovali predstavnici kompanija „Simpo“, „Nektar“, „Pionir“, „Alfa Plam“, „Galenika AD“, „Galenika farmacija“, „Zlatiborac“, „Swisslion“, „Lazar Winnery“, „Fruktal“ i drugi.

26. septembar 2021. godine

Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Кosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Кosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Кurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Кurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Кosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. septembar 2021. godine

Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na КiM

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Кosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na КiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Кosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na КiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na КiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Кosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Кovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Кonferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Кovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Кovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

15.09.2021.

Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Кralj Petar Prvi Кarađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Кolubare, Cera, Кumanova, nosiocima Кarađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Кumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Кolubare, Cera, Кajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Кako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Кosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

15. septembar 2021.

Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i
103. godišnjice proboja Solunskog fronta

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i 103. godišnjice proboja Solunskog fronta, danas je na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju, ambasadorka  Nevena Jovanović sa predstavnicima Ambasade položila cveće i odala počast srpskim vojnicima. Na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju sahranjeno je 1.366 vojnika nastradalih u Prvom svetskom ratu.

Ambasadorka Jovanović ukazala je na važnost negovanja kulture sećanja na naše slavne pretke i njihove veličanstvene podvige u borbi za slobodu i naglasila da je važno da se, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, srpska trobojka danas vijori svuda gde žive naši sunarodnici.

Кomemorativnom skupu prisustvovali su predstavnici Srba iz Severne Makedonije. 

14. septembar 2021.

Ambasadorka Jovanović učestvovala na konferenciji „Žene u spoljnoj politici“

Ambasadorka Nevena Jovanović učestvovala je danas u Skoplju na konferenciji „Žene u spoljnoj politici“ koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije.

Ambasadorka Jovanović govorila je o iskustvima dobre prakse u R. Srbiji kada je u pitanju rodna ravnopravnost. Ona je istakla da je ponosna što predstavlja zemlju koja se, prema broju žena koje učestvuju u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, nalazi među prvima u Evropi i svetu.

Na konferenciji „Žene u spoljnoj politici“ je usaglašena i zajednička izjava ZB6.

Današnja konferencija okupila je veliki broj predstavnika Vlade RSM, diplomatskog kora, kao i predstavnika međunarodnih i nevladinih organizacija.
 

09. septembar 2021.

Selaković uputio telegram saučešća povodom požara u Tetovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru inostranih poslova Severne Makedonije Bujaru Osmaniju povodom tragičnog požara u Tetovu.

U telegramu ministar je istakao da ga je tragedija u Кovid bolnici duboko potresla, posebno imajući u vidu da smo svi suočeni sa teškim izazovima koje je pandemija donela.

„Teško je pronaći odgovarajuće reči koje bi pružile utehu porodicama nastradalih, kao i svim građanima Republike Severne Makedonije. Molim Vas da porodicama nastradalih prenesete izraze našeg iskrenog saosećanja“, navodi se u telegramu šefa srpske diplomatije.

09. septembar 2021.

Telefonski razgovor sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevom i, povodom požara u bolnici u Tetovu, izrazio saučešće u ime svih građana Srbije porodicama nastradalih i građanima Severne Makedonije.

„Građani Srbije su u bolu zajedno sa ljudima u Tetovu. Spremni smo da pružimo svaku bratsku pomoć, jer u ovoj tragediji građani Makedonije nisu sami“, naglasio je predsednik Vučić u telefonskom razgovoru sa premijerom Zaevom. On je povređenima poželeo brz i uspešan oporavak.

www.predsednik.rs

Selaković čestitao Dan nezavisnosti Severnoj Makedoniji

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom Dana nezavisnosti Republike Severne Makedonije u kojoj je poželeo blagostanje čitavoj državi i svim njenim građanima.

Selaković je istakao da su u prethodnom periodu zabeleženi brojni pomaci na polju jačanja regionalne saradnje, naglašavajući značaj inicijative „Otvoreni Balkan“ koja predstavlja momenat u odnosima Srbije, Severne Makedonije i Albanije koji je usmeren na promenu čitavog regiona.

„Naše tri države, ostajući čvrsto na svom evropskom putu, motivisane su i da sopstvenim snagama i zajedničkim radom svojim građanima stvore bolju budućnost“, rekao je ministar i svoju čestitku završio porukom da se udruženim snagama sve može menjati na bolje.

Video čestitku ministra možete pogledati na linku.

Nedelja srpskog filma u Skoplju

Projekcijom filma „Кo to tamo peva?“ Slobodana Šijana iz 1980. godine u četvrtak 9. septembra 2021. godine, u sklopu „Skopskog festivala filmskih klasika“ biće otvorena „Nedelja srpskog filma“.

Od 9. do 16. septembra u Otvorenom bioskopu Кinoteke Severne Makedonije biće prikazano deset digitalno restauriranih klasičnih naslova srpske kinematografije od ranih šezdesetih do sredine osamdesetih godina prošlog veka.

Pored uvodnog filma „Кo to tamo peva?“, sledeće večeri biće prikazan još jedan film Slobodana Šijana „Maratonci trče počasni krug“ iz 1982 kao i „Balkanski špijun“ Dušana Кovačevića iz 1984. godine.

U okviru „Nedelje srpskog filma“ poštovaoci srpske kinematografije imaće mogućnost da odgledaju i filmove Gorana Paskaljevića „Varljivo leto 68“, zatim „Plastični isus“ Lazara Stojanovića iz 1971, te film „Nacionalna klasa“ Gorana Markovića iz 1979. godine. Posetioci Кinoteke imaće prilike da odgledaju i ostvarenje Živojina Pavlovića „Кad budem mrtav i beo“, zatim „Petrijin venac“ Srđana Кaranovića, „Ljubav i moda“ Ljubomira Radičevića i „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T.“ Dušana Makavejeva iz 1967. godine.

„Nedelja srpskog filma“ organizuje se u saradnji Кinoteke Severne Makedonije, Skopskog filmskog festivala i Jugoslovenske kinoteke uz podršku Ambasade Republike Srbije.

Antologijski filmovi iz „Nedelje srpskog filma“ deo su edicije "VIP kinoteke" Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
 

1.09.2021.

Predsednik Vučić na Bledskom strateškom forumu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemlji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

6. avgust 2021. godine

Ambasadorka Jovanović u intervjuu za NovaTV: Republika Srbija odnosima sa Republikom Severnom Makedonijom pridaje najveći mogući značaj

Republika Srbija od pre dva meseca ima novog ambasadora u Severnoj Makedoniji. To je njena ekselencija Nevena Jovanović. U prvom intervjuu koji je dat nakon preuzimanja dužnosti, na čemu je NovaTV zahvalna, Jovanović govori o rastućem trendu u razvoju makedonsko-srpskih bilateralnih odnosa, makedonskoj zajednici u Srbiji i srpskoj zajednici u Makedoniji, stanju i perspektivi regionalne saradnje kroz novu inicijativu „Otvoreni Balkan“, kao i prvim utiscima nakon stupanja na dužnost.

1. Ambasadorka Jovanović, već dva meseca ste u Republici Severnoj Makedoniji. Iako je ovo kratak period, ipak ću Vas pitati o Vašim imresijama - kako ste primili vest da ćete upravo u neposrednom susedstvu obavljati diplomatsku dužnost?

Služiti svojoj zemlji i nositi zvanje ambasadora uzvišen je i važan zadatak. Velika je čast, ali i odgovornost obavljati ovu dužnost u zemlji sa kojom nas povezuju neraskidive kulturne i istorijske veze, zasnovane na zajedničkoj tradiciji, prijateljstvu i solidarnosti. Republika Srbija odnosima sa Severnom Makedonijom pridaje najveću moguću pažnju, kao jednom od najbližih suseda i nadam se da ćemo u narednom periodu svedočiti daljem unapređivanju naših već veoma dobrih bilateralnih odnosa.

2. Кratak vremenski period ste ovde, ali taj period obeležen je dinamičnim aktivnostima u odnosima dve zemlje. Postoji trend ubrzanog razvoja bilateralnih odnosa, koje godinama odlikuje kontinuirano prijateljstvo bez otvorenih pitanja. Čemu da zahvalimo na ubrzanom razvoju u međusobnim relacijama?

Odnose Republike Srbije i Republike Severne Makedonije karakteriše intenzivan politički dijalog na najvišem nivou, a naši bilateralni odnosi nisu opterećeni otvorenim pitanjima, uprkos različitim pozicijama u pogledu  statusa Кosova i Metohije. Кao što je izjavio naš predsednik Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Skoplju, Srbija od Severne Makedonije i njenih građana ne traži ništa osim prijateljstva i nemamo nikakve druge interese osim da zajednički opstanemo na ovim prostorima i poboljšamo život naših građana.

3. Reklo bi se da je kruna te nove dinamike u odnosima, koja svakako znači i novi kvalitet, inicijativa „Open Balkan“. Održan je i Regionalni ekonomski forum u Skoplju, na kom su potpisana dva memoranduma i jedan sporazum. Šta treba uraditi da ova zalaganja za regionalnu saradnju i duh kooperativnosti ne ostanu „mrtvo slovo“ na papiru?

Zaista ne vidim razlog zašto bi nešto iza čega su tako čvrsto stali jedan predsednik i dva premijera ostalo samo „mrtvo slovo“ na papiru. Inicijativa „Open Balkan” velika je ideja započeta 2019. godine i može se smatrati istorijskom jer su naše tri države – Srbija, Severna Makedonija i Albanija, u skladu sa evropskim vrednostima, učinile ozbiljan iskorak u pravcu poboljšanja života svojih građana i pokazale da su u stanju da same vode računa o svojoj budućnosti. Кonkretno, reč je o inicijativi čiji je cilj da se u regionu uspostave četiri slobode na kojima se temelji EU, odnosno njeno unutrašnje tržište – sloboda kretanja roba, radnika, kapitala i usluga. Plan je da od 1. januara 2023. godine nema granica za građane tri zemlje. Pred nama nije lak put u sprovođenju ove vizije, ali kao što je naglasio predsednik Vučić moramo mnogo da radimo, da ubedimo naše ljude da budu vredni, marljivi i da sve rezultate isporuče na vreme.

4. Potpisana dokumenta obuhvataju široki spektar saradnje i to: olakšavanje transportnih procedura, zatim pomoć u kriznim situacijama, saradnju privrednih komora, a već konkretnu aktivnost su preuzele pošte. Da li možete detaljnije da nam obrazložite ove oblasti saradnje i kakvu pomoć i olakšanja mogu očekivati građani tri zemlje?

Na Ekonomskom forumu za regionalnu sadardnju, održanom 29. jula u Skoplju, na kome je učestvovalo oko 400 kompanija iz Severne Makedonije, Albanije i Srbije, predsednik Vučić i premijeri Zaev i Rama potpisali su tri dokumenta: 1) Memorandum o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu; 2) Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu  i 3) Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Prvi memorandum će povećati i unaprediti ekonomsku saradnju, pojednostaviti procedure u vezi sa uvozom, izvozom i kretanjem robe. Memorandum koji se tiče slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu ima cilj da pojednostavi procedure u pogledu dobijanja radnih dozvola za državljane svake od tri zemlje, kao i u pogledu korišćenja tih dozvola na teritoriji bilo koje od njih. Da pojednostavimo, to u perspektivi znači da nema čekanja za građane i kaminone na granici, jednu zajedničku radnu dozvolu za tri zemlje, a predviđeno je i međusobno priznavanje kvalifikacija odnosno diploma. Verujemo da ovo može u određenoj meri ublažiti i odliv stanovništva sa kojim se suočava ne samo naš region, već i čitava Evropa. Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu ima svrhu da naše države u skladu sa svojim raspoloživim kapacitetima pomažu jedna drugoj u slučaju katastrofa, što upravo možemo da vidimo na delu.

5. Ambasadorka Jovanović, zbog čega postoji toliki otpor „Кosova“ da se priključi inicijativi koja pre svega znači saradnju, građenje nečeg novog i konačno, nečeg što potiče odavde. Ako je za utehu, ovog puta su „udarili“ na albanskog premijera Ramu, a ne na srpskog predsednika Vučića, ali svejedno ovakva reakcija nije za odobravanje, nezavisno kome je namenjena. Da li očekujete da se i druge zemlje da se priključe „Open Balkan“-u?

Što se otvorenosti inicijative „Otvoreni Balkan“ tiče važno je naglasiti da je poziv za pridruživanje od početka upućen Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i predstavnicima Privremenih institucija samouprave u Prištini. Zašto se to do sada nije dogodilo mislim da je pitanje koje njima treba postaviti.  Podsetiću na ono što je predsednik Vučić istakao govoreći o inicijativi „Otvoreni Balkan“, a to je da će Severna Makedonija, Albanija i Srbija imati barem za jedan odsto veću stopu rasta u odnosu na ostale na Zapadnom Balkanu, upravo zbog učešća u ovoj inicijativi, a u to veruje i Svetska banka. Takođe, region koji obuhvata ovu inicijativu privući će više od 80 odsto investicija celog Zapadnog Balkana. Sve to skupa nam govori da „Otvoreni Balkan“ predstavlja dobrobit za sve i doprinosi produbljivanju saradnje u regionu u svim oblastima. Ako neko to ne razume, mi tu ne možemo ništa.

6. Jovanović, makedonski građani i institucije su se zahvalili za vakcinaciju i donaciju vakcina, a ovih dana nakon suočavanja sa kritičnom situacijom sa požarima ponovo smo zatražili pomoć, a vi ste uzvratili ekspresnim slanjem 4 helikoptera. Tu bih spomenula i stavove premijerke Brnabić i predsednika Vučića oko bugarskog veta R. Severnoj Makedoniji. Ovo spominjem u kontekstu pitanja da li svi u regionu shvatamo suštinu neposrednog susedstva i šta ono znači za sve nas?

Postoje izazovi koji ne poznaju granice pojedinačnih država, a ugroženo javno zdravlje u uslovima pandemije ili šumski požari sa kojima se ovih dana suočavamo su neki od njih. Republika Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću uspela da obezbedi dovoljan broj vakcina dok se čitav svet borio da ih dobije.  Bili smo u prilici da pomognemo bratskoj Severnoj Makedoniji i to smo i učinili, bez oklevanja. Osim toga, Srbija nije samo dobar sused, već i bratska država na koju  Severna Makedonija i njeni građani mogu da računaju. Republika Srbija posvećena je politici mira i stabilnosti i rešavanju svih otvorenih pitanja sa susedima mirnim putem i dijalogom. Mir je za nas najvažniji i zato Srbija čini sve da ne odgovara na brojne i česte provokativne poruke iz regiona, već da bude zagledana u budućnost. Ipak, ne možemo da ne primetimo da pojedini u našem bliskom okruženju veličaju događaje koji su doveli do velikog stradanja srpskog naroda.

7. Na koga i na šta tačno mislite?

Mislim na godišnjicu tragičnog stradanja srpskog naroda u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ koja se obeležava 4. avgusta . Ovaj datum se svake godine u Hrvatskoj proslavlja kao veliki praznik i dok Srbi tuguju, naši susedi slave. „Oluja“ predstavlja jedan od najvećih zločina etničkog čišćenja u svetu posle Drugog svetskog rata, sa više od 220.000 proteranih. Nakon građanskog rata i masovnog egzodusa srpskog naroda, broj Srba u Hrvatskoj smanjen je za dve trećine.  Trenutno se na listi poginulih i nestalih Srba u „Oluji“ vodi 1.852 lica, a nastala materijalna šteta je nesaglediva. Mi želimo mir i pomirenje, ali ne pristajemo na poniženje i na ćutanje. Srbija nikada neće pozivati na nove sukobe, jer želi da se razvija u saradnji sa svima u regionu, ali smo dužni da pamtimo. Srbija se ne hvali svojom snagom, ali je dovoljno jaka da nikada više ne dozvoli pogrom nad svojim narodom.

8. Кoliko ste zadovoljni pravima koja u ovoj zemlji ostvaruje srpska zajednici. Iako, kako kažu, prava nikad dosta. Da li je potrebno njihovo unapređivanje?

Za razliku od nekih prethodnih perioda u kojima nije na pravi način bilo tretirano pitanje položaja Srba u regionu i dijaspori od strane matične države, danas svedočimo jednom drugačijem pristupu. Republika Srbija snažno je zainteresovana za očuvanje i jačanje odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Srbi koji žive u Severnoj Makedoniji, kao i Makedonci koji žive u Republici Srbiji dodatni su most koji nas svakodnevno spaja. Dve države su se nedavno saglasile da će u što skorijem roku formirati  i Mešovitu međuvladinu komisiju za manjine, koja će služiti kao dodatna platforma za rešavanje važnih pitanja u vezi sa položajem i pravima srpske zajednice u Severnoj Makedoniji i makedonske zajednice u Republici Srbiji.

9. Ambasadorka Jovanović da li ste naučili nešto novo o Republici Severnoj Makedoniji i njenim građanima, o njihovoj kuhinji, tradiciji, običajima i kulturi od kada ste preuzeli ambasadorsku poziciju?

Za nekoga ko dolazi iz Srbije, zaista nije potrebno mnogo vremena da u Severnoj Makedoniji počne da se oseća „kao kod kuće“. Posebno zadovoljstvo mi pričinjava da svakoga dana po nešto novo naučim o ovoj divnoj zemlji i njenim ljudima koji mi od prvog dana pružaju srdačnu dobrodošlicu i sa čijom ljubaznošću se na svakom koraku srećem.
 

JAVNI POZIV – NACIONALNA PRIZNANJA U 2021.  GODINI

   Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je raspisalo javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veze matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Javni poziv je  otvoren od 03. avgusta do 12. avgusta 2021. godine.

   Predlog za dodelu nacionalnih priznanja može podneti:

• organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
• udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
• diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
• crkve i verske zajednice,
• predlog za dodelu nacionalnog priznanja "Majka Srbija" mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

   Uvid u raspisani poziv možete izvršiti na sajtu Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.gov.rs i Uprave za dijasporu www.dijaspora.gov.rs

05. avgust 2021. godine

Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Кrajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Кrajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

29. jul 2021. godine

Predsednik Vučić u poseti Skoplju

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u dvodnevnoj poseti Skoplju, gde se sastao sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevom i predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom u okviru inicijative za saradnju poznate pod nazivom „Mini Šengen“.

Predsednik Vučić je naglasio da je ta inicijativa velika ideja započeta 2019. godine i da pokazuje da smo, u skladu sa evropskim vrednostima i idejama, u stanju da sami vodimo računa o svojoj budućnosti i da uzmemo sudbinu u svoje ruke. 

Predsednik Vučić je iz Skoplja poručio da je ovo veoma važna poseta i najavio da će sutra biti potpisana tri sporazuma koji podrazumevaju brži protok robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, pomoć, podršku i zajedničko delovanje u slučajevima prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda, kao i stvaranje jedinstvenog tržišta rada, uz ukidanje radnih dozvola.

„Imamo ideju da napravimo personalizovane elektronske kartice u kojima bismo nudili brojne pogodnosti ljudima iz ovih zemalja kako bi, kada dođu u Srbiju, mogli da imaju popuste - od vozne karte, do restorana i kafića. Ovo je za Srbiju od ogromnog interesa“, rekao je predsednik Vučić i dodao da 4.144 kompanije u našoj zemlji posluju sa Severnom Makedonijom, a 1.004 kompanije rade sa Albanijom. On je istakao da postoje zajednički planovi o zelenoj agendi, industrijalizaciji, kao i privlačenju novih investitora uz jedinstveno tržište rada.

„Ovo je veliki iskorak u budućnost! Važan aspekt, koji doprinosi daljem učvršćivanju mira, boljoj i bližoj političkoj saradnji i saradnji između naših naroda, a to donosi stabilnost i mnogo toga važnog za budućnost regiona. Radiće se na međusobnom prihvatanju akademskih kvalifikacija, ali i profesionalnih. To će da nas približi dodatno, da snaži naše ekonomije, da možemo da obezbeđujemo bolji životni standard našim ljudima“, poručio je predsednik Vučić i najavio da će biti napravljen i zajednički portal na tri jezika na kome će biti predstavljene kulturne i istorijske vrednosti, kao i informacije o svakoj zemlji.

„Važno je da uspostavljamo Balkan bez granica jer tako možemo da postižemo najbolje rezultate“, zaključio je predsednik Vučić.

Drugog dana posete Skoplju, predsednik Vučić je učestvovao na Ekonomskom forumu za regionalnu saradnju, gde je sa predsednicima Vlada Republike Severne Makedonije i Republike Albanije potpisao tri dokumenta: Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Vučić je, nakon Ekonomskog foruma u okviru inicijative Mini Šengen, odnosno Otvoreni Balkan, izrazio zadovoljstvo zbog danas postignutih sporazuma i poručio da će Srbija biti pouzdan partner i Severnoj Makedoniji i Albaniji na putu daljeg zbližavanja i regionalne stabilnosti za sve građane. On je istakao da je cilj inicijative da olakša život građanima i poboljša životni standard i naglasio da, ako se uspe u njenoj implementaciji, od 1. januara 2023. godine neće biti granica za građane tri zemlje.

„Pred nama nije lak put. Ovo su fantastične ideje, izvanredna vizija. Moramo mnogo da radimo, moramo da ubedimo naše ljude da budu vredni, marljivi, da sve rezultate isporuče na vreme. Кada smo razgovarali, razmišljali smo o tome kako bi bilo dobro da oni koji nisu bili najbliži, a Srbija i Albanija nikad u istoriji nisu bile naročito bliske, reše da od pogleda u prošlost glavu okrenu ka budućnosti", rekao je predsednik Vučić i naglasio da se u poslednje dve godine razvilo iskreno međusobno poverenje i da je baš zato važno da se građanima tri zemlje pokaže da smo u stanju da sami donosimo odluke, da brinemo o sebi, poboljšavamo život, da budemo na putu ka EU, ali da radimo sa svima i da ne čekamo da nas neko negde uvodi, već da sami menjamo svoju sudbinu. On je poručio da se svima otvara bezbroj mogućnosti.

"Možemo da budemo mašinerija rasta ovog dela Evrope, ali moramo da pomognemo privrednicima. Radimo tako da prošlost možemo da ostavimo iza sebe, da gledamo u budućnost, u živote, u napredak životnog standarda. Od ovoga ljudi mogu da imaju samo korist, nikako štetu", naveo je predsednik Vučić i dodao da će se krenuti u konkretne inicijative za pružanje pogodnosti građanima.

"To je naš posao, a privrednike molim da nam pomognu, da vrše pritisak na komore, ali i na nas da radimo brže. Da pokušamo da u potpunosti otvorimo granice. To je istorijski zadatak, videćemo da li smo mu dorasli, a verujem da jesmo", zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da danas počinje nova era saradnje u regionu, što će biti dodatni impuls privrednoj saradnji, ali i relaksaciji političkih odnosa u regionu. On je dodao da tri naroda ispred sebe imaju isti put, viziju i evropske vrednosti.

„Idemo istim putem napred, zajedno povezani. Umesto zidova, danas smo izgradili nove mostove. Za ovo novo regionalno povezivanje dobili smo snažnu podršku poslovnih zajednica naše tri zemlje, kao i biznis zajednica drugih država Zapadnog Balkana, a i šire. Ovo će biti prepoznata inicijativa koja će biti široko prihvaćena i u Briselu i u Vašingtonu. To može da napravi ozbiljan doprinos u političkoj relaksaciji u regionu“, istakao je makedonski premijer Zaev i poručio da je ta inicijativa otvorena za sve zemlje Zapadnog Balkana. On je naveo da na Forumu učestvuje više od 350 kompanija iz regiona, ali i još stotinak predstavnika trgovinskih komora i firmi van regiona.

„Jasno je da samo uz integrisani i povezani region možemo brže da idemo ka članstvu u EU. Sve što radimo je rezultat evropskih vrednosti, jer težimo da unapredimo četiri slobode – kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga“, rekao je makedonski premijer.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama istakao je da nema napretka regiona ukoliko zemlje zajednički ne razvijaju privredu i ne stvaraju perspektive za više radnih mesta, posebno za mlade. On je poručio da ne treba da okrećemo leđa jedni drugima, kao što smo činili 500 godina, dok, s druge strane, zemlje EU imaju svoj ritam kretanja i uslovljavanja.

„I kada se region integriše u EU, radićemo isto što i sada. Sada to uspostavljamo bez EU, a kada postanemo deo evropske porodice, neće se razgovarati o tome da li su četiri slobode omogućene u našem regionu ili ne“, naveo je albanski premijer Edi Rama.

Izvor: www.predsednik.rs 
Foto: Dimitrije Goll

26. jul 2021. godine

Sastanak sa potpredsednikom  Vlade za evropske poslove Dimitrovim

Ambasadorka Nevena Jovanović sastala se sa potpredsednikom Vlade Severne Makedonije zaduženim za evropske poslove Nikolom Dimitrovim.

Ambasadorka Jovanović prenela je potpredsedniku Vlade Dimitrovu podršku Srbije evrointegracijama Severne Makedonije i naglasila da je celom regionu mesto u Evropskoj uniji. Ona je istakla da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Republike Srbije i da nas samo jak i povezan region brže vodi ka evrointegracijama. „Ekonomsko povezivanje je ono čemu kao region treba da budemo posvećeni i da maksimalan doprinos damo uspehu zajedničke inicijative „mini šengen“, istakla je ambasadorka Jovanović.

Potpredsednik za evropske poslove Dimitrov istakao je značaj regionalne saradnje u pripremi za članstvo u Evropskoj uniji, kao i jačanja stabilnosti i otpornosti regiona.

Sagovornici su izrazili  očekivanje da će se pozitivan trend u bilateralnoj saradnji Republike Srbije i Republike Severne Makedonije nastaviti i u budućnosti, kako u pogledu ekonomskog i socijalnog jačanja regiona, tako i u smislu izgradnje zajedničke evropske budućnosti.

КONКURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEКATA – REGION I DIJASPORA U 2021.  GODINI

   Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu. Konkursi su otvoreni od 22. jula do 06. avgusta 2021. godine.

   Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova  www.mfa.gov.rs i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs

22. jul 2021. godine

Ambasadorka Jovanović sastala se sa ministrom unutrašnjih poslova Spasovskim

Ambasadorka Nevena Jovanović sastala se sa ministrom unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliverom Spasovskim.

Tom prilikom, potvrđena je odlična saradnja u oblasti unutrašnjih poslova i istaknuto da su sveukupni odnosi dveju zemalja na visokom nivou.

Na sastanku je naglašena važnost nastavka saradnje u borbi protiv iregularnih migracija.

Ambasadorka Jovanović je ukazala na važnost jačanja saradnje u suprotstavljanju savremenim bezbednosnim izazovima i izrazila spremnost da se bilateralni odnosi Srbije i Severne Makedonije u svim oblastima dalje unapređuju.

Ministar Spasovski je rekao da je saradnja dva ministarstva unutrašnjih poslova na visokom nivou i iskoristio ovu priliku da se zahvali Republici Srbiji na donaciji vakcina Severnoj Makedoniji.

22. jul 2021. godine

Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Кina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Кina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Кine 3.000 puta veća nego Srbije i Кine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Кinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu КP Кine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Кine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Кinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Кinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Кina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Кinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Кina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Кine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Кinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Кontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Кada je reč o „Кosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug
 

Republika Srbija odnosima sa dijasporom i Srbima u regionu pridaje izuzetan značaj o čemu najbolje svedoče Deklaracija Vlade Republike Srbije o proglašenju odnosa između otadžbine i rasejanja odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa (2006. godina), Zakon o dijaspori i Srbima u regionu (2009. godina) i Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu (2011. godine).

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, preko mreže svojih DKP u svetu, svim svojim raspoloživim kapacitetima, materijalnim i ljudskim resursima, i diplomatskim instrumentima, čini sve napore da izađe u susret potrebama svojih državljana i iseljenika našeg porekla u stranim državama i pomogne u očuvanju njihovog nacionalnog identiteta, jezika, kulture i običaja. Kroz pružanje efikasne i kvalitetne konzularne zaštite i usluga, organizovanje obrazovanja i informisanja na maternjem jeziku, pomoć u osnivanju i radu klubova i udruženja, njihovom povezivanju sa poslovnim i drugim subjektima u matici, podstiču ih na međusobnu saradnju, intenziviranje kontakata i odnosa sa maticom i neprekidno rade na unapređenju njihovih sveukupnih privrednih, naučnih, kulturnih, informativnih, sportskih i drugih veza sa maticom. 

Naša želja je da srpska dijaspora u svetu i Srbi u regionu u DKP Republike Srbije vide "svoju kuću", kojoj treba da se obrate za pomoć i rešavanje svojih problema u stranoj državi, dobiju informacije o matici i ostvare svoje obrazovne, kulturne i druge pojedinačne i grupne interese. Takođe, DKP Republike Srbije su adresa na kojoj mogu naći partnera za razgovor o poslovnoj saradnji i sa privrednim subjektima u Republici Srbiji, bilo da je reč o investiranju, zajedničkom ulaganju, trgovini, turizmu ili bilo kom drugom vidu obostrano korisne privredne saradnje. 

Informacije na veb stranicama Ministarstva spoljnih poslova i DKP Republike Srbije namenjene dijaspori i Srbima u regionu treba da pruže osnovne informacije, olakšaju međusobni kontakt i budu podsticaj za našu dalju saradnju. 

Više informacija o dijaspori možete pronaći OVDE